Најава: 12. мај - Међународни дан здравља биља

Уједињене нације прогласиле су 12. мај Међународним даном здравља биља (ИДПХ-Интернатионал Даy оф Плант Хеалтх) како би подигле глобалну свијест о чињеници да заштита здравља биља може помоц́и у окончању глади, смањењу сиромаштва, заштити биодиверзитета и животне средине и подстицању економског развоја. Међународни Дан здравља биља је кључно наслеђе Међународне године здравља биља која је проглашена 2020. (Интернатионал Yеар оф Плант Хеалтх).

Одржавање биљака здравим је од суштинског значаја за живот на земљи и сви ми имамо своју улогу! 

ШТИТЕЋИ БИЉКЕ - ШТИТИМО ЖИВОТ

Значај биљака је огроман јер наше здравље и здравље наше планете зависе од њих. Биљке су извор кисеоника који удишемо, огроман удио хране коју једемо, влакна од којих је сачињена наша одјећа, а не треба заборавити да се биљке користе и као природни грађевински материјал.

Ипак, до 40 процената пољопривредних усјева се губи сваке године због биљних штеточина и болести, што утиче на безбједност хране и пољопривреду и угрожава сеоске заједнице којима је пољопривредна производња главни извор прихода.

Климатске промјене и људске активности такође утичу на здравље биљака, мијењају екосистеме и оштец́ују биодиверзитет док стварају нове нише за развој штетних организама. Међународна путовања и трговина, која се утростручила у посљедњој деценији, изазивају појаву штеточина и болести на мјестима која никада раније нијесу виђена.

Фитосанитарне мјере за спрјечавање уношења и ширења штетних организама су далеко исплативије од рјешавања хитних здравствених проблема биља у тренутку њихове појаве. Штетне организме на биљу је често немогуц́е искоријенити након што су се одомаћили, а управљање њима је дуготрајно и скупо, тако да не смијемо заборавити да је превенција кључни фактор за спрјечавање разорног дјеловања штетних организама и да превенција великим дијелом зависи од нас самих.

ЕКОСИСТЕМСКИ ПРИСТУП

У борби против штетних организама морамо имати екосистемски приступ (ецосyстем аппроацх), што значи морамо користити еколошки прихватљиве начине. Овај екосистемски приступ комбинује различите стратегије и праксе управљања узгајањем здравих култура уз минималну употребу средстава за заштиту биља. Правилном употребом средстава за заштиту биља при сузбијању штетних организама, не само да штитимо животну средину, вец́ и опрашиваче, природне непријатеље штеточина, корисне организме, као и људе и животиње који зависе од биљака.

ЗАЈЕДНИЧКА УЛОГА СВИХ

Свако од нас има улогу у спрјечавању уношења и ширења штетних организама. Људи морају избјегавати да са собом носе биљке и биљне производе када путују преко граница, јер је то заиста велики ризик од уношења нових и опасних штеточина и болести биља. Људи у транспортној индустрији морају да се постарају да бродови, авиони, камиони и возови не преносе биљне штеточине и болести у нова подручја. Надлежна тијела држава треба да дају што је више могућу подршку националним и регионалним организацијама за заштиту биља које су прва линија одбране од биљних болести и штеточина.

УЛАГАЊЕ У РАЗВОЈ КАПАЦИТЕТА ЗА ОЧУВАЊЕ ЗДРАВЉА БИЉА, ИСТРАЖИВАЊА И ДОСТИГНУЦ́А

Надлежне органе и службе за заштиту биља и друге релевантне институције треба оснажити и обезбиједити им одговарајуц́е људске и финансијске ресурсе. Такође потребно је уложити више у истраживања и достигнуц́а везана за здравље биља, као и у иновативне праксе и технологије и појачати системе прац́ења и раног упозоравања ради заштите здравља биља.

Одлуке које се тичу биља морају се заснивати на доброј припреми и подацима. Редовно надгледање биља и добијање раних информација о упозорењима о новим пријетњама помаже владама, надлежним пољопривредним службама и пољопривредницима да предузму превентивне и одговарајуће мјере за одржавање биља.

Насловну фотографију припремила је Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду - ФАО (Фоод анд Агрицултуре Организатион),  ради визуелног анимирања јавности и подизања свијести о БЕНЕФИТИМА ЗДРАВЉА БИЉА (Бенефитс оф хеалтхy плантс):

• Обезбјеђивање хране богате нутритијентима (Провиде нутритиоус фоод);
• Побољшавање плодности земљишта (Импрове соил фертилитy);
• Обезбјеђивање чистог ваздуха и воде (Супплаy цлеан аир анд wатер);
• Ублажавање климатских промјена (Хелп митигате цлиматиц цханге);
• Заштита биодиверзитета (Протецт биодиверситy).