Најпозитивнији извјештај досад, направљен историјски искорак

Извјештај Европске комисије (ЕК) наглашава убрзање европске интеграције од почетка рада 44. Владе, истичући политичку и спољнополитичку стабилност Црне Горе, саопштио је за Портал РТЦГ главни преговарач Црне Горе са ЕУ Предраг Зеновић.

На питање како коментарише објављени извјештај Европске комисије о Црној Гори, Зеновић је рекао да га види као најпозитивнији и најохрабрујући извјештај до сада, а истовремено као јасну поруку сложености остатка европског пута.

"Извјештај наглашава убрзање европске интеграције од почетка рада 44. Владе, истичући политичку и спољнополитичку стабилност Црне Горе. Реформе у владавини права, међувладине конференције, успјесно заврсена реформска агенда и добијање позитивног ИБАР означили су ову годину као годину европске интеграције Црне Горе и тај мали, али историјски искорак препознат је и у овом извјештају", рекао је Зеновић. 

Како је нагласио, имамо напредак у 30 од 33 поглавља.

"Добили по први пут у историји преговора добар напредак у области владавине права од почетка процеса, унаприједили четири поглавља, а у два добили оцјену врло добар. Црна Гора сада мора још одлучније у довршавање реформског европског пута. И не само црногорског пута, регата на чијем је челу Црна Гора знак је да је политика проширења и даље могућа, а да европски пројекат наставља своју историјску мисију", казао је Зеновић. 

Како је рекао, одређени остварени резултати у преговорима, а посебно свеукупна брзина и динамика процеса зависи од рада Министарства европских послова и преговарачке структуре, уз напомену да је и преговарачкој структури која је добила у Извјештају похвалу за свој рад, основни координациони механизам управо из Министарства европских послова.

"Динамика и снага преговарања оптереретила је ово министарство, то је знак да морамо ојачати тим, да снажимо капацитете у свим ресорима, па тако и у Министарству европских послова које је контролна, координациона и комуникациона јединица цијелог процеса европске интеграције", каже Зеновић. 

Говорећи о именовању предсједника Врховног суда,  као и низу реформи у правосуђу, он је подсјетио да је након формирање 44. Владе, парламентарна већина успјешно спорвела процес судско-тужилачких именовања, чиме се омогућио рад Судског савјета и Уставног суда, а потом изабран и Врховни државни тужилац.

"Уз све изазове, у претходних годину демонстрирали смо да више него икада имамо капацитет за постизање друштвеног, политичког и парламентарног консензуса. Именовање предсједнице или предсједника Врховног суда није захтјев Брисела, него нашег уставно-правног поретка. Вјерујем да ће уз деблокирајући механизам избора који је остварен ИБАР измјенама законодавног оквира, и ова важна правосудна инстанца овим избором заокржити свој институционални механизам и тако допринијети обимној агенди која нас чека у завршним мјерилима за поглавље 23", истакао је Зеновић.

Извор:РТЦГ