НАТО самити

Самит НАТО у Виљнусу, 2023

Самит шефова држава и влада НАТО чланица одржан је у Виљнусу 11-12. јула 2023. године. Том приликом је донијет низ одлука које дефинишу стратешки пут Алијансе, укључујући додатну практичну и политичку подршку Украјини у циљу њеног приближавања чланству у НАТО, даље јачање одвраћања и одбране, повећавање издвајања за одбрану, као и продубљивање сарадње и односа са партнерима.

Чланице су потврдиле значај обезбјеђивања континуиране помоћи Украјини путем Свеобухватног пакета помоћи (ЦАП) у циљу унапређења интероператибилности њених оружаних снага и трансформације њене совјетске опреме на модерну НАТО опрему. Усвојен је Вишегодишњи програм помоћи Украјини и донијета одлука о оснивању Савјета НАТО – Украјина, као консултативног формата у циљу унапређења политичког дијалога и сарадње у питањима од заједничког интереса.

На Самиту је договорено и да убудуће праг од 2% БДП буде дефинисан као минимум издвајања за одбрану.

Како безбједност није регионалног већ глобалног карактера, истакнута је важност сарадње са партнерима на југу и истоку евроатлантског подручја, као и из индо-пацифичког региона.  Савезнице су се сагласиле да треба одржавати дијалог са Кином на пољима на којима је то могуће и позвале Кину на конструктивну улогу као сталне чланице Савјета безбједности УН-а.

Кроз усвојени Комунике изражена је пуна посвећеност безбједности и стабилности Западног Балкана. Договорен је наставак политичке и практичне подршке у домену реформи, регионалног мира и безбједности како би се партнерима на Западном Балкану помогло у суочавању са малигним утицајима, дезинформацијама, хибридним и сајбер пријетњама. НАТО ће наставити и да развија дубљу сарадњу са БИХ кроз широку палету алатки,  укључујући нову Иницијатву за јачање одбрамбених и безбједносних капацитета (ДЦБ). Кроз снаге КФОР-а, НАТО остаје привржен континуираном ангажману на Косову у складу са Резолуцијом 1244.

Самит НАТО у Мадриду, 2022

На Самиту шефова држава и влада НАТО чланица одржаном у Мадриду 28 - 29. јуна 2022. донијет је низ одлука које се односе на: суштинске промјене у одвраћању и одбрани, упућивање позива Финској и Шведској да постану наредне чланице Алијансе, усвајање новог Стратешког концепта, постизање договора о дугорочној помоћи Украјини, договор о јачању борбе против климатских промјена, успостављање НАТО Иновационог фонда, договор о инвестирању и повећању доприноса Заједничком буџету НАТО-а, продубљивање сарадње и доноса са партнерима, потврђивање посвећености борби против тероризма и др.

Усвојен је нови Стратешки концепт, којим је дата колективна процјена безбједносних изазова са којима се Алијанса суочава и истакнути кључни задаци за наредну деценију, а обрађени су и други изазови, попут тероризма, хибридних и сајбер пријетњи.

На Самиту у Мадриду истакнута је важност сарадње са партнерима на југу, на источном крилу као и у регији Индо-Пацифика. У том контексту, НАТО ће појачати сарадњу са партнерима у индо-пацифичкој регији, на пољима сајбер безбједности, нових технологија, поморске безбједности, климатских промјена као и у супротстављању дезинформацијама. Самиту су по први пут присуствовали Аустралија, Јапан, Нови Зеланд и Република Кореја.

У свијетлу промијењеног безбједносног окружења у Европи, шефови држава и влада НАТО чланица су договорили јачање политичке и практичне подршке партнерима угроженим од руске агресије и руског малигног утицаја, укључујући Грузију, Босну и Херцеговину и Молдавију.

Лидери су се сагласили око суштинске промјене одвраћања и одбране, уз јачање истуреног присуства, унапређења борбених група на источном крилу Алијансе и повћања броја снага више спремности за реаговање. 

• Стратешки концепт НАТО

Кључни задаци и активности НАТО-а, његово стратешко окружење и циљеви за сваку деценију утврђени су у стратешком концепту НАТО-а.

Тренутни концепт, може преузети са линка хттпс://www.нато.инт/цпс/ен/натохq/топицс_210907.хтм, усвојен је 2010. године и потврђује три основна задатка НАТО-а: колективну одбрану, управљање кризама и кооперативну безбедност.

Самит НАТО у Бриселу, 2021

Састанак шефова држава и влада НАТО чланица одржан је у Бриселу 14. јуна 2021. године. У оквиру састанка на врху одржана је сесија посвећена темама од значаја за будућност евроатлантског подручја у условима промјенљивог безбједносног окружења и промјена у глобалном односу снага. 

С тим у вези, на састанку је потврђена преданост појачаној улози НАТО-а у борби међународне заједнице против тероризма, укључујући кроз јачање свијести и анализу, спремност и могућност одговора, способности, изградњу капацитета и партнерства и кроз операције. Најављен је и наставак даљег развоја свих видова снага и капацитета неопходних да се обезбиједи кредибилно одвраћање и одбрана како би Алијанса имала широк избор опција приликом одговора на одређене околности и пријетње, без обзира одакле оне долазиле, од држава или недржавних актера и потенцијално из више праваца у више региона истовремено. Током Самита, усвојена је Свеобухватна политика сајбер одбране НАТО-а. 

Потврђена је, такође, посвец́еност политици отворених врата као и безбједности и стабилности Западног Балкана и пружању подршке евроатлантским аспирацијама држава у региону. Још једном је наглашена непоколебљива посвећеност обавезама инвестирања у одбрану, у складу са договором из Велса.

У циљу адекватног одговора на непредвидиве пријетње, како данашњег доба тако и будућности, шефови држава и влада НАТО чланица су доношењем низа одлука у оквиру иницијативе НАТО 2030 потврдили савезничко јединство и солидарност.

Самит НАТО у Лондону, 2019

У Лондону је поводом 70 година од оснивања Алијансе, у периоду 3-4. децембар 2019, одржан састанак НАТО лидера. Савезнице су том приликом потврдиле снажну трансатланстку везу између Европе и Сјеверне Америке, као и посвећеност члану 5 Вашингтонског уговора.

Као што је и раније био случај, нагласак је стављен на равномјерну подјелу терета кроз издвајања за одбрану и указано на потребу да се настави са снажањем укупних капацитета за одолијевање свим пријетњама и изазовима (Русија, тероризам, нестабилности на границама, сајбер и хибридне пријетње, нове технологије). НАТО чланице су наставиле са јачањем способности за одбрану и одвраћање кроз одговарајућу мјешавину нуклеарних, конвенционалних и ракетно-одбрамбених капацитета, на чијем се унапређивању стално ради. Изражена је и пуна посвећеност очувању и јачању учинковите контроле оружја и разоружања.

Свемир је проглашен петим оперативним доменом, уз земљу, ваздух, море и сајбер простор.

У односу на Русију, савезнице су отворене за дијалог и конструктиван однос онда када то руско понашање дозволи. По први пут је било ријечи и о Кини, која се, препознајући раст њеног глобалног утицаја, посматра и као прилика и као изазов ком се мора приступити са становишта Алијансе.

Нагласак је стављен и на НАТО партнерства, укључујући и посвећеност дугорочној стабилности и безбједности Авганистана, као и успјеху осталих операција и мисија. Потврђено је и да политика отворених врата јача Алијансу.

У Лондону је инициран и процес стратешког промишљања (рефлецтион процесс), а са циљем даљег снажења политичке димензије НАТО.

Самит НАТО у Бриселу, 2018

У Бриселу је 11-12. јула 2018. године одржан Самит предсједника држава и влада чланица НАТО-а. Ово је први Самит на ком је Црна Гора учествовала као чланица.

На Самиту је поновљена посвећеност свих савезника трансатланском јединству и вези која већ 70 година чува мир и стабилност свих њених чланица. Усвојени су и следећи документи: Комунике, Декларација са Самита, Меморандум о разумијевању који се односи на мултинационалну сарадњу у вези са набавком муниције копнене војске, а потписана је и нова Заједничка декларација НАТО и ЕУ.

Савезници су поновили посвећеност одлуци из Велса о издавању за буџет одбране, што је била једна од главних тема овогодишњег Самита. Очекује се да ће ове године осам чланица потрошити на одбрану најмање 2% БДП-а, док ће њих 15 повећати издвајања за модернизацију.

На Самиту је потврђена посвећеност политици отворених врата НАТО-а. Као потврда искрене добродошлице свим државама које баштине исте вриједности на којима почива Алијанса, а у складу са историјским договором Македоније и Грчке, НАТО је Скопљу званично упутио позив за отпочињање приступних преговора за чланство у Алијанси.

Савезници су се сагласили да ће наставити са спровођењем двоструког колосјека у политици према Русији. С једне стране, наставиће са политиком одвраћања и одбране, а са друге одржавање смисленог, периодичног и фокусираног дијалога кроз одржавање састанака Савјета НАТО Русија.

У складу с јачањем колективног система одвраћања и одбране, одлучено је да се повећа ниво спремности НАТО снага и у том контексту усвојен је Иницијатива за спремност (Реадинесс Инитиативе), која омогућава да се праве снаге налазе на правом мјесту у право вријеме када је то потребно. Усвојене су и одлуке везане за модернизацију и адаптацију Командне структуре НАТО-а. С тим у вези, одлучено је да се, поред постојећих, формирају још двије команде и то Команда за Атлантик у Норфлку, САД и Команда за мобилност у Европи у Улму, Њемачка.

Одобрена је неборбена мисија у Ираку, чији је циљ обука ирачких снага безбједности да самостално одржавају мир и безбједност у земљи, и у будућности спријече било какав покушај појављивања терористичких организација попут ИСИС-а.

На Самиту су усвојене мјере пројектовања стабилности ван граница Алијансе, једна од њих је усвајање пакета за Југ. Центар за Југу Напуљу је постао потпуно оперативан, а његова улога је да анализира и каналише све НАТО активности у Медитерану и МЕНА региону, посебно везано за пројектовање стабилности, борбу против тероризма и илегалне миграције.

Што се тиче Авганистана, потврђена је војна, финансијска и политичка приврженост Авганистану. Повећан је број припадника у мисији са 13000 на 16000, продужење финансирања авганистанских снага безбједности најмање до 2024. године и снажна подршку мировном процесу који спроводи званични Кабул.

Самит НАТО у Бриселу 2017.

Састанак држава и Влада чланица НАТО-а одржан је 25. маја 2017. у Бриселу. Том приликом, одржана је церемонија инаугурисања новог сједишта НАТО-а, када је Белгија у својству домаћина извршила примопредају новог сједишта Алијансе званичницима НАТО-а. Ова церемонија укључивала је и откривање спомен обиљежја терористичким нападима на САД 11. септембра 2001. и паду Берлинског зида.

На самиту се највише говорило о повећању издатака за одбрану држава чланица на 2 % БДП-а и рока који је усаглашен за то (2024. година), као и напорима које Алијанса улаже у борбу против тероризма кроз усвајање Акционог плана који обухвата читав сет мјера, укључујући и одлуку да НАТО уђе у Глобалну коалицију за побједу над ИСИЛ-ом.

Сви савезници су поздравили Црну Гору и честитали на успјешном завршетку процеса ратификације Протокола о приступању истакавши да је скоро учлањење наше земље јасан знак да врата Алијансе остају отворена за све који дијеле евро – атлантске вриједности.

Самит НАТО у Варшави 2016.

У Варшави се од 08-09. јула 2016. године одржао 27. самит Алијансе, који се сматра једним од најзначајнијих самита НАТО-а. Симболика одржавања Самита огледа се и у чињеници да је, од Самита у Букурешту, ово био први сусрет савезника у држави источног крила НАТО-а.

Самит је одржан у тренутку када се НАТО суочавао са низом безбједносних и политичких изазова посебно оних који долазе са истока и југа. С тим у вези, усвојене су нове мјере јачања одбране и одвраћања и то: базирање четири мултинационална батаљона у Естонији, Литванији, Латвији и Пољској у 2017. години и развој истуреног присуства на југоисточним границама НАТО-а. Исто тако, објављена је иницијална оперативна способност НАТО анти-балистичке заштите и преузета је обавеза јачања националних сајбер одбрана, док је сајбер простор препознат као ново оперативно поље исто као што су земља, ваздух и море. Донијета је одлука да се пружи помоћ партнерима, нарочито када је у питању изградња капацитета и договорено да НАТО АWАЦС авиони остану у употреби до 2035. године у циљу прикупљања и дистрибуције информација Глобалној коалицији за борбу против ИСИЛ-а.

Самит је обиљежио и договор Алијансе да се продужи мандат мисије „Одлучна Подршка“ и након 2016.године, као и да финансирање безбједносних снага Авганистана траје до 2020. Одобрен је свеобухватан пакет помоћи за Украјину. Потписана је и Заједничку декларација са предсједником Европског савјета и Европске комисије о сарадњи између НАТО и ЕУ.

Учешће на Самиту је од историјског значаја и за Црну Гору која је скупу присуствовала у својству позване земље. То има симболичан значај након што су министри вањских послова држава чланица НАТО-а, у децембру 2015, једногласно донијели одлуку да се нашој земљи упути позив да за чланство, као и након потписивања Протокола о приступању Црне Горе Алијанси.

У завршној декларацији Самита у параграфу који се односи на Црну Гору, исказана је посвећеност НАТО-а политици отворених врата и добродошлица нашој земљи у евроатлантску породицу.  

Самит НАТО у Велсу 2014.

НАТО Самит одржан је од 4-6. септембра у Велсу, Велика Британија.

На самиту оцијењено да НАТО остаје извор стабилности у непредвидивом свијету и посебно истакнута посвећеност колективној одбрани, кризном менаџменту и безбједности заснованој на сарадњи. Главни фокус био на проналаску адекватног одговора на украјинску кризу, као и стратешком позиционирању Алијансе у односу на активности терористичких група на Блиском Истоку (ИСИС), сјеверној и субсахарској Африци. Усвојен је Акциони план за оперативну приправност (Реадинесс Ацтион План) који пружа кохерентни и свеобухватни пакет потребних мјера за одговор на безбједносне промјене на границама НАТО-а и шире. 

Алијанса остаје посвећена стабилности и безбједности Западног Балкана и наставиће да подржава евроатлантске аспирације земаља региона, у намјери да се укаже на приврженост Алијансе политици отворених врата.

Параграф о Црној Гори у завршној Декларацији са самита је сљедеће садржине:

„Поздрављамо значајан напредак који је Црна Гора остварила у својим реформама, њену конструктивну улогу у региону Западног Балкана и допринос који даје међународној безбједности, укључујући и њен допринос нашем ангажману у Авганистану. У знак признања напретка Црне Горе ка чланству у НАТО-у, Савез се усагласио да отвори интензивиране и фокусиране разговоре са Црном Гором, а договорено је да ће министри вањских послова процијенити напредак Црне Горе најкасније до краја 2015. године, са циљем да се одлучи да ли да се Црна Гора позове да се придружи Савезу. Ови разговори ће се водити заједно са процесом Акционог плана за чланство (Мемберсхип Ацтион План -МАП). У међувремену, очекујемо да Црна Гора настави са својим напорима за рјешавање преосталих изазова, посебно у погледу владавине права и довршетка реформи сектора безбједности. Такође поздрављамо повећање подршке јавности у Црној Гори за чланство у НАТО-у и подстичемо континуиране напоре у овој области.“

Самит НАТО у Чикагу 2012.

НАТО Самит одржан је од 20-21. маја 2012. године у Чикагу.

Криза у Либији показала користи сарање са партнерима из региона, као и заслуге консултација између Алијансе и регионалних организација. Успјешна операција у Либији је показала да Алијанса може брзо и ефикасно да спроведе комплексне операције уз подршку шире међународне заједнице.

Усвојена стратегија окончања процеса преноса безбједносне одговорности на снаге Авганистана до краја 2014. године и нове пост-2014 мисије за обуку, савјетовање и помоћ авганистанским снагама.

У Декларацији која је усвојена на самиту, параграф који је посвећен Црној Гори је сљедеће садржине: „Поздрављамо значајан прогрес који је Црна Гора направила на путу ка НАТО као и њен допринос безбједности у региону Западног Балкана и шире, укључујући кроз своју активну улогу у регионалним иницијативама и учешће у ИСАФ. Такође поздрављамо повећање јавне подршке за НАТО чланство у Црној Гори, и тај процес ћемо наставити да подржавамо. Активно ангажовање Црне Горе у МАП процесу указује на јаку посвећеност чланству у НАТО. Црна Гора је успјешно спровела значајне политичке, економске и одбрамбене реформе и охрабрујемо је да настави на том путу како би могла још више да се приближи Алијанси. Активно ћемо пратити напредак Црне Горе ка чланству.“

Самит НАТО у Лисабону 2010.

НАТО Самит одржан је од 19-20. новембра 2010. у Лисабону.

Усвојен је нови Стратешки концепт, који даје основне смјернице функционисања и даљег развоја НАТО у наредних 10 година, посебно у свијетлу нових безбједносних изазова. У документу је потврђена политика отворених врата.

      У завршној Декларацији Самита препознат је значајан напредак Црне Горе у процесу евроатлантских интеграција, као и њен допринос стабилности у региону и шире, кроз учешће у ИСАФ мисији. Истакнуто је да посвећеност Црне Горе спровођењу АНП указује на чврсту опредјелјеност будућем чланству у НАТО, као и да ће чланице наставити да у оквиру МАП подржавају реформске процесе у Црној Гори.

У Декларацији је истакнута приврженост НАТО стабилности и безбједности на Западном Балкану, и охрабрени реформски напори БиХ, Косова и Србије.

На састанку шефова држава/ влада 48 држава контрибутора ИСАФ, на ком је учешће узела и делегација Црне Горе, договорено је да се уложе сви напори за омогућавања преласка са међународног на авганистанско вођство до краја 2014. године. Чланице НАТО потписале су споразум о дугорочном партнерству НАТО и Авганистана. 

На маргинама Самита, одржан је састанак Савјета НАТО-Русија, који се оцјењује као историјски, имајући у виду да је направљен значајан корак у правцу снажења партнерства Русије и НАТО, посебно по питању дефинисања заједничких безбједносних пријетњи, сарадње на анти ракетном систему одбране, и јачању стабилности у Авганистану.

Самит НАТО у Стразбуру и Келу 2009.

Самит НАТО, посвећен шездесетогодишњици постојања Алијансе, одржан у Стразбуру и Келу (два погранична града Француске и Њемачке) 4. априла 2009. 

Албанија и Хрватска постале чланице НАТО-а.

Донесена одлука да Јап де Хоп Схефера на позицији генералног секретара наслиједи Андерс Фог Расмунсен.

Земље чланице НАТО-а подржале аспирације БиХ и Црне Горе ка евро-атлантским интеграцијама, као и остварени напредак у процесу Интензивираног дијалога.

Са Самита поручено да НАТО подржава успјешну и активну имплементацију ИПАП-а Црне Горе с НАТО као и да су охрабрујуће реформе које је Црна Гора направила у многим областима које су кључне за евроатлантске интеграције, као и њен допринос сардањи и безбједности у региону.

Такође поручено да Савјет у сталном засиједању редовно контролише напредак Црне Горе и да ће убрзо одговорити на захтјев о њеном учешћу у Акциони план за чланство (МАП), на основу остварених заслуга.

На Самиту је најављено отпочињање израде новог Стратешког концепта алијансе.

Самит НАТО у Букурешту 2008.

Самит је одржан 2-4. априла 2008, у Букурешту. У чланство су позване Хрватска и Албанија док је Македонија, због билатералног проблема са Грчком око имена државе, изостављена. Изостао је позив за МАП и за Грузију и Украјину иако је тим државама поручено да се њихов допринос Алијанси сматра веома значајним и да ће у децембру НАЦ одлучивати о том питању. Истовремено је Малта примљена у ПЗМ.

Са Самита је поручено да НАТО остаје посвећен стратешки значајном региону Западног Балкана у коме је процес евроатлантских интеграција, базиран на демократским стандардима и регионалној сарадњи, неопходан за дугорочни мир и стабилност.

Такође су поздрављене одлуке БИХ и Црне Горе да развију Индивидуални партнерски акциони план (ИПАП) са НАТО који ће даље унаприједити евроатлантске аспирације ових земаља. У циљу подршке и вођења ових реформских процеса, НАТО је Црној Гори и БиХ упутио позив да отпочну Интензивирани дијалог који ће обухватити широк спектар питања – политичка, војна, финансијска и безбједносна, која су у вези с њиховим аспирацијама за чланство, без прејудицирања било какве одлуке Алијансе.

Везано за Србију, поново је акцентирана спремност НАТО да продуби сарадњу са Србијом, посебно кроз развој ИПАП, и могућност да се размотри Интензивирани дијалог након што то Србија затражи.

Самит НАТО у Риги 2006.

Одржан је 28-29. новембра 2006. у Риги. На Самиту је Црна Гора позвана у НАТО програм Партнерство за мир. Исти позив упућен је и Србији и Босни и Херцеговини, чиме је јасно потврђена намјера за даљом стабилизацијом региона.

На Самиту су усвојене Свеобухватне политичке смјернице, оквир за даљу трансформацију Савеза. Такође, потврђена је намјера за побољшање даљег стратешког партнерства с ЕУ.