Нова одлука Европског суда за људска права у односу на Црну Гору - прекомјерна дужина трајања поступака пред Уставним судом Црне Горе

Дана 25. маја 2023. године, Европски суд за људска права у Стразбуру донио је једногласно ОДЛУКУ у односу на Црну Гору у предмету Сиништај против Црне Горе и Пајовић против Црне Горе (представке бр. 37625/21 и 56823/21) којом је одлучио да представке, имајући у виду слично правно питање, испита заједно, те да исте избрише са листе предмета у складу са чланом 39 Конвенције, будући да су стране у поступку постигле пријатељско поравнање, након што се увјерио да су пријатељска поравнања заснована на поштовању људских права зајемчених Конвенцијом и Протоколима уз њу и да не постоје разлози који би оправдали даље испитивање представки.

Наведени предмети, односе се на прекомјерну дужину трајања поступка пред Уставним судом Црне Горе у смислу члана 6 Конвенције (право на правично суђење) и исти су комуницирани Влади Црне Горе, од стране Европског суда, са приједлозима за закључење пријатељског поравнања између страна у поступку, будући да је ријеч о повредама репетитивне природе.

Подсјећања ради, Европски суд је у септембру 2021. године донио пресуду Сиништај против Црне Горе (бр. представке 31529/15) којом је по први пут утврдио повреду члана 6 став 1 (право на правично суђење) Конвенције због прекомјерне дужине трајања поступка пред Уставним судом Црне Горе. Након доношења наведене пресуде, Европски суд је Влади Црне Горе комуницирао низ предмета по основу прекомјерне дужине трајања поступка пред Уставним судом Црне Горе, са приједлозима за закључење пријатељског поравнања и у тим предметима донијете су одлуке по основу закључених поравнања, а држави Црној Гори наметнуте су обавезе плаћања материјалне одштете из буџета.

У предмету Сиништај против Црне Горе, поступак пред Уставним судом Црне Горе трајао је укупно 4 године, 4 мјесеца и 20 дана, док је у предмету Пајовић против Црне Горе  поступак пред Уставним судом Црне Горе трајао укупно 3 године, 7 мјесеци и 14 дана.

Предметном одлуком, Европски суд је у предмету Сиништај против Црне Горе досудио подносиоцу представке износ од 1.200,00 € (хиљаду и двије стотине еура) на име накнаде нематеријалне штете, док је у предмету Пајовић против Црне Горе, досуђен износ од 900,00 € (девет стотина еура) на име накнаде нематеријалне штете и износ од 250,00 € (двије стотине и педесет еура) на име трошкова и издатака. Наведени износи досуђени су у складу са добро установљеном судском праксом Европског суда када је ријеч о правичном задовољењу у предметима који третирају слична правна питања.

Право на правично суђење једно је од основних начела сваког демократског друштва у смислу Конвенције и складу са тим начелом држава мора гарантовати сваком појединцу право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом. Једна од основних гаранција правичног суђења односи се на испуњавање захтјева „разумног рока“, који Конвенција предвиђа да би се предуприједили претјерано дуги судски поступци. Овом приликом, подсјетићу на познату сентенцу Williama Gladstone-a „Закашњела правда је ускраћена правда“.

Према принципу супсидијарности, држава и национални органи сносе примарну одговорност у обезбјеђивању заштите људских права и слобода, док Европски суд представља надзорни и контролни механизам. Кључну улогу у заштити људских права и слобода на националном нивоу има Уставни суд, који као чувар људских права, кроз уставносудску контролу појединачних аката, као посљедња инстанца на националном нивоу, има обавезу да препозна и исправи повреду људских права и слобода прије подношења представке Европском суду.

Дјелотворност уставне жалбе пред Уставним судом, подразумијева не само да Уставни суд, кроз испитивање уставне жалбе донесе одлуку којом ће процесно или мериторно одлучити о одређеној уставној жалби, већ и да национални органи, у свом даљем поступању, у случају постојања повреде, исту отклоне и своју судску праксу ускладе са стандардима и праксом Европског суда, тумачећи национално право у духу Конвенције. Међутим, да би уставна жалба очувала своју дјелотворност неопходно је да одлуке по уставним жалбама буду донијете у складу са захтјевом „разумног рока“.

Као Заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права, користим ову прилику да још једном укажем на неопходност превентивног дјеловања свих националних органа и да истакнем да предметна одлука Европског суда представља апел свим националним органима да у свом раду досљедно примјењују стандарде и праксу Европског суда, те да право тумаче у духу Конвенције, како би обезбиједили адекватну и дјелотворну заштиту темељних конвенцијских људских права и слобода, те спријечили њихово кршење, а самим тим и плаћање материјалне одштете из буџета Црне Горе.                                                

Предметна одлука Европског суда је коначна.