Нови Национални акциони план за Партнерство за отворену управу омогућиће грађанима бољи приступ јавним услугама

Нови Национални акциони план за Партнерство за отворену управу (ОГП), који би требало да буде завршен до краја године, омогућиће грађанима бољи приступ јавним услугама, веће укључивање у креирање политика за јавно финансирање, као и укључивање недовољно заступљених група у креирање политика.

То је саопштено на конференцији „Црна Гора и Партнерство за отворену управу (ОГП) – Вријеме за акцију“, коју је организовао Национални демократски институт (НДИ).

Амбасадорка Сједињених Америчких Држава у Црној Гори, Јудy Рисинг Реинке, оцијенила је да је ОГП ефективна платформа за залагање, подстицање и праћање имплементације конкретних обавеза за реформе које се тичу демократије, антикорупције, транспарентности и одговорности, наводећи да су то кључне области за процес приступања Црне Горе Европској унији (ЕУ).

„Црногорско укључивање у ОГП - посебно се фокусира на превенцију корупције кроз државне иницијативе за транспарентност ће помоћи да се унаприједе црногорски напори за укључивање у ЕУ, унапређујући повјерење јавности у државне институције и пружајући подршку меритократском професионалном јавном сектору“, истакла је Реинке.

Потпредсједница Владе за спољну политику, европске интеграције и регионалну сарадњу и министарка европских послова, Јована Маровић, рекла је да да су постојали бројни успони и падови кад је у питању учешће претходних влада у ОГП.

„Међутим, чини ми се да сада имамо поново позитивну климу за реформске процесе у држави, а имамо и поновно интересовање за активније учешће у ОГП“, оцијенила је Маровић.

Она сматра да Црна Гора има најбољи законодавни оквиру у региону кад је у питању учешшће грађана и грађанки у креирању јавних политика.

„Оно гдје је настао проблем и гдје треба ми даље да радимо је спровођење законодавног оквира. Имамо обавезну јавну расправу за све законе. Међутим, често се дешавало да те јавне расправе буду скраћиване, да извјештаји буду проблематични, да се адекватно не одговара на одређене предлоге и сугестије који долазе од цивилног друштва“, навела је Маровић.

Државни секретар у Министарству јавне управе, Агрон Цамај, поручио је да су отвореност, ефикасност и одговорност у управљању услови без којих није могуће развијати партиципативну  демократију. 

„Но,  то је процес који траје и којем у континуитету морамо бит посвећени. Министарство јавне управе је, као координатор ОГП процеса у Црној Гори, усмјерено на активности повећања учешћа грађана у циклусу креирања јавних политика које су оствариве и корисне. Ова иницијатива је обавеза цијеле јавне управе и друштва у цјелини ”, истакао је Цамај.

Виша регионална координаторка за Европу у ОГП Суппорт Унит, Сандра Пернар, казала је у онлајн обраћању да један од главних налаза извјештаја који су радили, јесте да се учешће организација цивилног друштва (ОЦД) повезује са бољим исходима ОГП-а као иницијативе.  

„Другим ријечима, ОГП је као процес најјачи тамо гдје имамо најбоље исходе. Имамо статистичке доказе да је укључивање ОЦД у процес ОГП-а јак предиктор великих посвећености, бољој имплементацији и правовременом остваривању резултата. Унапређење сарадње између влада и ОЦД-а је увијек било у средишту ОГП-а и то доноси резултате“, навела је Пернар.

Указала је да постоји неколико изазова за Црну Гору које треба спровести како би национални акциони план био усвојен до краја године.

„Прије свега, треба да имамо контакт тачку на високом ниовоу за ОГП како би Црна Гора могла да испоручи амбициозни акциони план, који ће бити направљен са грађанима и ОЦД“, казала је Пернар.

Регионални директор програма за Централну и Источну Европу у НДИ, Роберт Бењамин, подсјетио је да та организација има дугу историју подржавања демократских процеса у Црној Гори, која датира из 1997. године.

Оцијенио је да постоје посвећеност, ресурси и индикатори како би се до краја ове Црна Гора у потпуности могла ускладити са захтјевима из процеса ОГП.

„То је један консултативан процес који укључује цивилно друштво и Владу, који раде на основу обавеза које су преузели да би их спровели, да би се индикатори које имамо спровели у дјело и како бисмо ишли напријед. То је процес у којем људи могу да буду визионари, али и практичари, да схвате и да се договоре око корака који могу да доведу до реализације визије у будућности, и у којем ће грађани бити у потпуности укључени“, навео је Бењамин.

Током панела „Партнерство за отворену управу (ОГП) у Црној Гори - научене лекције и ко-креирање новог Националног акционог плана“,виши референт за истраживања, ОГП Индепендент Репорт Мецханисм, Андреас Павлоу, казао је у онлине обраћању да постоји независни механизам извјештавања који, како је појаснио, резултира процјенама о извршавању обавеза, а сагледава се и потенцијал за остваривање резултата и имплементацију испуњених обавеза, као и процес кокреирања и партиципације ОЦД-а које раде са владом на имплементацији акционих планова.

„Када сагледамо период од 2018. до 2021. године, Црна Гора је преузела шест обавеза. Нажалост, неке од обавеза нису у потпуности испуњене и због тога имамо ограничене резултате у областима“, навео је Павлоу.

Казао је да су у Акционом плану од 2018. до 2021. године видјели да је Црна Гора испунила минималне стандарде кад је у питању сарадња Владе и ОЦД-а.

„Имали су заједничке састанке, размјену информација. Јесу испуњени минимални стандарди, али за ОГП би идеална ситуација била да Влада и ОЦД могу да остваре већи ниво сарадње. Није се толико радило у смислу континуиране сарадње између ова два актера, а то је нешто чему држава треба да стреми када креира и имплементира ОГП и акционе планове“, рекао је Павлоу.

Контакт особа за ОГП у Црној Гори у Министарству јавне управе, Марија Јанковић, рекла је да је било пуно изазова у спровођењу ОГП-а, наводећи да је један од изазова био оперативни тим и динамика његовог састајања, видљивост и начин на који је вршен мониторинг претходног Акционог плана.

„Том оперативном тиму истиче мандат од четири године и Министарство је покренуло консултације о томе како би требало да изгледа нови оперативни тим, о његовој структуру, задацима и како да имамо ефикасно окружење за планирање Националног акционог плана, његову реализацију, праћење и евалуацију учинака“, навела је Јанковић.

Оцијенила је да је сарадња ОЦД и јавне управе кључна за успјех ОГП-а.

„Врло је важно да укључимо што више заинтересованих страна и да добијемо што више импута које су потребе различитих циљних група. Циљ је да грађани осјете разлику кад су у питању одређене области од јавног интереса. Драго нам је да смо од грађана добили чак 62 одговора и 17 конкретних предлога мјера које би требало да се нађу у новом акционом плану“, рекла је Јанковић.

НДИ резидентна програмска менаџерка у Црној Гори, Мака Месхвелиани, истакла је да је та организација посвећена пружању подршке Влади, Скупштини и организацијама цивилног друштва у дизајнирању инклузивног процеса ко-креирања новог Националног акционог плана за Партнерство за отворену управу (ОГП).

„НДИ ће користити глобално институционално знање и експертизу да помогне Црној Гори да оствари своје обавезе за већу транспарентност и одговорност, као и за информисање грађана када је ријеч о бенефитима отвореног и транспарентног управљања’’, казала је Месхвелиани.

ОГП је глобална иницијатива која окупља владе, лидере цивилног друштва и ширу јавност са циљем унапређења одговорности и транспарентности владе.