Очување менталног здравља предуслов за укупну заштиту људских права жена

Ментално здравље је и даље табу тема у многим мјестима широм Западног Балкана. Једна је од наших дужности да промовишемо значај менталног здравља генерално, поручила је начелница Одјељења за послове родне равноправности Биљана Пејовић на регионалној конференцији о изазовима са којима се суочавају жене и дјевојчице у региону на путу ка Европској унији.

У Скопљу се одржава дводневна регионална конференција под слоганом„Гласно и храбро помјерамо границе“ у организацији Министарства рада и социјалне политике. Конференција је окупила високе представнике/це Влада у региону Западног Балкана, представнике/це институционалних механизама за ропдну равноправност, невладиног сектора, политичарке, као и представнице полиције и војске земаља региона.

Имајући у виду специфичан положај жена у друштву, посебну пажњу треба придати управо разговору о њиховим здравственим тегобама, поготово када је у питању психичко и ментално стање. Када будемо отворено говорили о овим темама, моћи ћемо и заједнички да пронађемо рјешења и успоставимо механизме којима ће се предуприједити дубљи проблеми у будућности, сматра Пејовић.

Она је навела да је очување менталног здравља предуслов за укупну заштиту људских права жена.

И Црна Гора се током пандемије корона вируса, као и многе државе у свијету, суочила са порастом породичног и сексуалног насиља над женама. Нажалост, посљедица овакве ситуације се рефлектовала и кроз број фемицида који су се догодили за кратко вријеме. Ово су били јасни индикатори да је здравље и благостање жена угрожено, па се цјелокупни систем мобилисао како би институције јачале и биле ефективне у пружању подршке угроженим и осјетљивим групама становништва, казала је Пејовић.

Она је поручила да Министарство људских и мањинских права настоји да у сарадњи са бројним заинтересованим странама ради на јачању свијести грађана/ки под окриљем кључних друштвених сфера—медија, образовања, културе—како бисмо генерисали квалитетнију заштиту женских људских права и људских права особа другачијих полних и родних идентитета.

Институције система, образовање, медији и култура, као носећи стубови друштва, треба да почивају на премисама разумијевања, подршке и емпатије према свим грађанкама и грађанима. Како свједочимо учесталим мизогиним иступима који се пласирају од стране друштвених актера/ки који утичу на динамику кохезије у држави, неопходно је радити на повећању свијести о дискриминаторним праксама које унизују достојанство жена и дјевојчица, као и њихово ментално и психичко здравље.

Пејовић је закључила да је ментално здравље жена опсежно поље које захтијева мулти-партнерски приступ и мобилизацију свих доступних средстава и снага, те да су конференције попут ове непроцјенљив извор идеја које се могу анализирати и потенцијално примијенити у црногорском контексту.