Одржан округли сто „Закон о Влади - отворена питања"

„Израда и усвајања закона перманентни су циљ сваког демократског друштва, а питање доношења Закона о Влади је магистрала законског уређења, можда и најважније гране власти“, казао је министар јавне управе, Marash Dukaj, на округлом столу на тему „Закон о Влади - отворена питања", који је одржан данас.

“Колико је јасно да Црној Гори треба Закон о Влади најбоље илуструје вријеме у посљедњих четири календарске године - у којима смо имали чак три извршне власти у техничком мандату. Дакле, потреба регулисања овог питања није само уставна обавеза Скупштине Црне Горе, ово је прије свега демократска дужност и друштвена обавеза једне генерације политичара“, казао је министар Дукај.

Министар Дукај је истакао да данас имамо и подршку међународних партнера, и разумијевање најважнијих адреса које прате стање демократије и владавине права у нашој земљи, попут Венецијанске комисије, све то у смислу достизања европских стандарда који су наш циљ, без алтернативе.

Не знам да ли је неко посебно и детаљно обрађивао тему техничког мандата 43. Владе, у којој сам и сам био. Навешћу само једну чињеницу да ће 43. Влада остати упамћена по томе што је функционисала у такорећи 2 круга техничког мандата, и обављала функцију код два различита парламента – при томе, ни код једног није имала повјерење. Први сазив парламента је ту Владу смијенио, а код сљедећег такође није имала повјерење. Додатно, њен уставни мандат трајао је 3 и по мјесеца, док је технички мандат након одржаних ванредних избора, дакле код сљедећег сазива парламента, трајао скоро 5 мјесеци, односно два мјесеца дуже него уставни мандат, код оног парламента који је бирао, казао је министар Дукај.

Он је казао да је Министарство јавне управе кренуло у овај нормативни подухват, увиђајући да законом неуређена власт не треба ни онима који је врше, а грађанима понајмање. Истовремено смо видјели да држави она представља више оптерећење, него мјеру доброг управљања.

Потпредсједник Владе за политички систем, правосуђе и антикорупцију, Момо Копривица истакао је да је приликом усвајања текста Закона о Влади потребно водити рачуна о строгом поштовању Уставних права и надлежности које су Уставом прописане наведеним гранама власти, што указује и Венецијанска комисија у свом мишљењу.

„Приликом усвајања коначног текста Закона о Влади важно је да се размотре сви коментари и сугестије које су дате од стране Венецијанске комисије, и уз дијалог са Комисијом треба се ићи према коначном усвајању текста Закона“, казао је потпредсједник Копривица и додао да је Европска комисија у свом извјештају за 2023. годину за поглавља 23 и 24 наводи да је за Црну Гору важно да испуни обавезе које има према Савјету Европу посебно у дијелу борбе против корупције“, казао је Копривица.

Потпредсједник Копривица је истакао да је на 9. пленарном састанку у Стразбуру, 2022. године GRECO усвојио Извјештај о В кругу евалуације за Црну Гору. Имајући у виду налазе овог извјештаја, GRECO је упутио ЦГ укупно 22 препоруке. Између осталог наведене препоруке се односе на централне власти, највише извршне функције, гдје је предвиђено: утврђивање правила која захтијевају да се врши провјера интегритета шефа кабинета премијера, државних секретара, као и политички именованих специјалних савјетника премијера и потпредсједника Владе, као дио њиховог запошљавања, у циљу избјегавања и рјешавања могућих ризика сукоба интереса. Да буде успостављен и објављен етички кодекс (Смјернице о етици), допуњен одговарајућим упутствима конкретним примјерима у комбинацији са механизмом надзора и санкција.

„Дио који се односи на провјеру интегритета и сукоба интереса лица која су именована од стране Владе, као и правни основ за доношење Етичког кодекса, као и састав и начин рада Етичког одбора који би пратио примјену Кодекса, би се могао ријешити трајно кроз прописивање у Закону о Влади складу са стандардима GRECO-а, као тијела Савјета Европе, и сматрам веома важним да се овом питању приступи озбиљно јер би на овај начин испун већину препорука GRECO-а“, казао је Копривица.

Предсједник Удружења правника Црне Горе, проф. др Бранислав Радуловић истакао је  да је Књажевина Црна Гора 1902. године донијела први Закон о Влади и нагласио да се нада да ће у марту 2024. године Закон бити пред посланицима.

Радуловић је указао на потребу да се у складу са примједбама и сугестијама са овог округлог стола и Венецијанске комисије изради Предлог закона и упути Влади на утврђивање.

„Ово је позитиван примјер инклузивности ресорног Министарства, академске заједнице и струковног удружења и невладиних организација“, казао је Радуловић.

Деканка Правног факултета Универзитета ЦГ, проф. др Анета Спаић је истакла задовољство што се Закон разматра на Правном факултету. Кроз конструктивне сугестије акцентовала је родну равноправност, чији би се међународни принципи, по њеном мишљењу требали наћи у Закону.

Представница Министарства јавне управе, Енеса Хасанагић Катана је истакла да ће се доношењем овог закона системски уредити сва питања од значаја за организацију, мандат, састав, начин рада, одлучивања , односе с другим  органима , као и друга питања од значаја за рад Владе, што ће бити основ свакој будућој извршној власти, да у складу са набољим праксама и принципима доброг управљања врши своју функцију.

„Овим законом посебно је уређен однос између Скупштине и Владе, као и Предсједника Црне Горе и Владе, док су одређене одредбе посвећене уређивању овлашћења Владе, којој је престао мандат до избора Владе у новом саставу“, казала је Хасанагић Катана.

Хасанагић Катана је казала да су претходна искуства рада влада у "техничком мандату"  показала да је потребно јасно правно уредити међупростор између рада двије владе, с обзиром да не смије постојати правни вакум од престанка мандата старе до избора Владе у новом саставу.

„Законом је створен нормативни оквир за отклањање постојећих слабости у овој области, у мјери у којој то дозвољава Устав, а у цију унапређења рада јавне управе, ефикасније јавне потрошње и дјелотворније институционалне координације“, истакла је Хасанагић Катана.

Учесници округлог стола су изнијели приједлоге и сугестије у циљу унапређења предложеног законског рјешења, које ће бити размотрене и инкорпориране у текст Нацрта закона о Влади.