Одржан први састанак Комисије за рјешавање статуса Института „Др Симо Милошевић“ - Од агоније до расплета

Прва сједница Комисије за рјешавање статуса Института за физикалну медицину, рехабилитацију и реуматологију „Др Симо Милошевић“ (у проширеном саставу) одржана је 13. фебруара у просторијама Владе Црне Горе након што је Влада почетком фебруара ове године донијела Одлуку о  образовању Комисије у саставу: др Срђан Павићевић – потпредсједник Владе за рад, образовање, здравство и социјална питања (којег је Влада именовала за предсједника Комисије), док су њени остали чланови ресорни министри: др Војисав Шимун – министар здравља, Nik Gjeloshaj – потпредсједнк Владе за економску политику и министар економског развоја, Јанко Одовић – министар просторног планирања, урбанизма и државне имовине, Новица Вуковић – министар финансија, Владимир Мартиновић – министар туризма, екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, као и Николина Оташевић – секретарка Комисије, службеница у Министарству здравља. Сједници су присуствовали сви чланови осим министра Вуковића, кога је у његовом одсуству мијењала шефица кабинета, Јована Бојић. 

Осим чланова Комисије, сједници су присуствовали Зоран Ковачевић – директор Института, др Предраг Драгојловић, предсједник Одбора директора Института, Стеван Катић, предсједник Општине Херцег Нови, као и представници Агенције за заштиту конкуренције: Драган Дамјановић, предсједник Савјета Агенције и Небојша Јововић, директор Агенције.  

Подсјећања ради, приликом прве посјете Институту „Др Симо Милошевић“ у Игалу (децембра 2023. године) потпредсједник Владе, др Срђан Павићевић, и министар здравља, др Војислав Шимун, након увида у затечено стање били су изричити у томе да ће Влада у најкраћем року приступити ефикасном рјешавању изазова који су кулминирали након вишедеценијског занемаривања и потискивања у други план.

Први састанак Комисије у проширеном саставу протекао је у разматрању консолидованог извјештаја менеџмента о пословању Института у претходних 5 година, с посебним акцентом на финансијским параметрима пословања и структури дуговања, расположивим ресурсима, анализи ризика који угрожавају опстанак Института, као и анализи могућности које обезбјеђују опстанак Института.

Констатовано је да је пред Комисијом озбиљан изазов имајући у виду да држава као већински власник није ни у законској ни у финансијској могућности да наступи као повјерилац који ће преузети сва дуговања на себе, упркос чињеници да је управо држава својим вишегодишњим несавјесним и неодговорним односом гурала Институт до ивице амбиса и стечаја, од којег га сада дијеле дани или мјесеци.

Комисија отворила за расправу о низу потенцијалних  модалитета за рјешавање статуса Института – од класичног модела додјеле државне помоћи, преко промјене власничке структуре, докапитализације, повећања цијена услуга за домаће становништво и њиховог усклађивања са тржишним цијенама које важе за иностране кориснике услуга, продаје имовине и отварања нових тржишта са закључком да ниједан од ових модела сам за себе не рјешава акутни проблем у којем се Институт тренутно налази. 

Имајући у виду сва законска ограничења у погледу додјеле државне помоћи, са посебном пажњом се разговарало о дугу према највећем повјериоцу – србијанској Југобанци и додатном усложњавању ситуације након правоснажних одлука о потраживањима запослених, чиме укупна дуговања Института премашују 20 мил. еура.

Закључак Комисије је да се на комплексност ове ситуације мора реаговати полазећи из два правца, тј. да спашавање Института (који се налази пред стечајем) захтијева краткорочне мјере, којима се одлаже или елиминише најгори сценарио, као и стратешке мјере - „спашавање и реструктурирање“ по моделу који предлаже Агенција за заштиту конкуренције којима се Институт враћа на позицију која му обезбјеђује дугорочну профитабилност и конкурентност на домаћем и иностраном тржишту. 

Уколико се превазиђе текућа неликвидност и избјегне најгори сценарио, постоје реалне шансе да држава, уз постојећи менаџмент, преузме иницијативу у изради одрживе и успјешне стратегије пословања и да валоризује све ресурсе Института као јединствене и међународно препознате установе у области медицинског туризма.

Комисија је, по ургентном поступку, задужила сва ресорна министарства чији су представници чланови ове комисије да у наредних седам дана оформе оперативни тим који ће понудити најефикасније рјешење како би се деблокирао рачун Института и омогућио континуитет пружања услуга постојећим, тј. домаћим корисницима, као и потенцијалним иностраним корисницима који се управо оглашавају и очекују понуду Института.

Након тога би се разматрао један од стратешких модела за дугорочно, одрживо и профитабилно пословање.

Прва сједница Комисије за рјешавање статуса Института „Др Симо Милошевић“ закључена је ријечима предсједника, др Срђана Павићевића:

За овај наш здравствени и туристички драгуљ није пресудан  чак ни новац, већ вријеме, одговорност, експертска памет и, у крајњој линији, солидарност свих акционара. Посредством ове Комисије, 44. Влада Црне Горе учиниће све што је у њеној моћи да Институт, као типичну жртву транзиције, преведе у мирније воде, поврати углед бренда, валоризује постојећи капитал и расположиве ресурсе у интересу развоја здравственог туризма и Црне Горе као препознатљиве здравствене и туристичке дестинације у европским и свјетским оквирима. Сада су на потезу финансијски и економски експерти.