Потпредсједник Павићевић и министар Шимун у посјети Институту „Др Симо Милошевић“: Надомак рјешења за излазак из кризе

‘’Парцијална и ad hoc рјешења нијесу квалитетна и одржива. Стечај није опција, али ни штрајк није дио рјешења већ увећавања проблема’’ - потпредсједник Владе др Срђан Павићевић.

У склопу интензивног процеса рада на изналажењу рјешења за статус Института за физикалну медицину, рехабилитацију и реуматологију „Др Симо Милошевић“, потпредсједник Владе др Срђан Павићевић који је истовремено и предсједник владине Комисије за рјешавање статуса Института,  као и министар здравља др Војислав Шимун, посјетили су Институт,  по други пут у свом досадашњем мандату, како би у директној комуникацији са менаџментом и представницима синдиката, појаснили приступ у рјешавању овог запуштеног и комплексног проблема и изложили прецизан план корака које је Комисија дефинисала након свега мјесец ипо дана од формирања.  

Суочавајући се са изазовним задатком, под притиском временских рокова и у малом маневарском простору након блокаде  рачуна Института од стране главног повјериоца београдске Југобанке у стечају, Комисија је темељно размотрила све преостале опције, искључујући стечај. Рјешење око којег постоји највећи степен сагласности и које се не коси са правилима и принципима додјеле државне помоћи јесте План спашавања и реструктурирања тј. Ребрендирања који подразумијева 3 корака и то: помоћ мале врједности од 300 000 € ради обезбјеђивања наставка рада (de minimis), потом,  помоћ до 10 мил € која се даје на 6 мјесеци ради деблокаде рачуна, наставка рада и исплате плата, уз обавезу  да се у тих 6 мјесеци  направи квалитетан план реструктурирања који ће проћи процедуру одобравања од стране надлежних органа и  добити дозволу за реализацију. На тај начин ће се стећи услови за вишемилионска улагања у даљу ревитализацију и ребрендинг Института Игало.

Овакав план не само да рјешава акутну кризу у којој се Институт налази него отвара могућности проширивања и унапредјења пословања у свим сегментима, како на средњорочном тако и на  дугорочном плану. Институт би на тај начин могао освјежити свој већ постојећи бренд и подићи своју конкурентност на иностраном тржишту.

У отвореном разговору са менаџментом и представницима синдиката, др Павићевић је детаљно изложио све неопходне кораке овог плана као и временске рокове с увјерењем да је Комисија за рјешавање статуса Института коју је ова Влада формирала средином фебруара ове године, својом посвећеношћу и озбиљношћу већ сада урадила за Институт више него неколико претходних влада.

Др Павићевић је, имајући у виду ескалацију кризе у облику најављеног штрајка, нагласио следеће: 

Дошли смо по трећи пут за кратко вријеме да вас увјеримо да нијесмо приступили лежерно овом крупном изазову како би камуфлирали проблем или симулирали рјешење,  већ да предано радимо да би очували Институт у интересу  5 000 домаћих пацијената, у интересу његове конкурентности на страном тржишту, у интересу државе и свих запослених.  Да би изашли из ове драматичне ситуације као побједници, потребно нам је прије свега повјерење, консензус свих инволвираних страна и још само мало стрпљења. Уз пуно разумијевање за егзистенцијалне проблеме с којима се носе запослени због три неисплаћене плате, далеко је већи ризик примијенити парцијална и ад хоц рјешења која нијесу  квалитетна и одржива. Стечај није опција, али ни  штрајк није дио рјешења већ увећавања проблема. Ту смо да вас увјеримо да Комисија и Влада крајње одговорно и посвећено приступају ситуацији док с ваше стране очекујемо да на бази међусобног повјерења и сталне комуникације, уз малу дозу додатног стрпљења, дођемо до рјешења које ће бити квалитативни искорак у пословању и дугорочна добит за државу, пацијенте и запослене у Институту. Јер, сваки проблем који се рјешава неадекватно постаје само већи.

Др Павићевић је увјерио саговорнике да без непотребних ‘’флоскула’’ о значају Института, и Комисија која се њиме интензивно бави као и Влада,  немају стратешких дилема око његовог опстанка,  уз императиве  да се рјешење мора наћи у унутар законских оквира и у духу најбоље европске праксе. Др Павићевић и др Шимун су сагласни у томе да тужбе запослених, најава штрајка и евентуални прекид пословања уз минимум процеса рада, само могу убрзати стечај од кога се Институт налази само на један корак.

Упркос чињеници да су приспјели дугови у износу који премашује 22 милиона ЕУР стигли на наплату баш оној влади која ничим није допринијела суноврату Института, али ће та иста влада учинити све што је у њеној моћи, у разумном времену, да до тога не дође.

Министар Шимун је додатно увјерио саговорнике да је Институт на дневној агенди Комисије и чланова Владе.

Већ су учињени  одлучујући помаци и врло јасно се назире пут изласка из кризе те би било погубно у овом моменту  да се неким непромишљеним и непотребним корацима угрози пројекат спашавања Института.

Министар Шимун је рекао да ће Министарство  здравља у даљим активностима настојати да усклади цијене које држава плаћа Институту за домаће пацијенте са цијенама за инострано тржиште и да ће у сталној, отвореној и партнерској комуникацији са менаџментом Института учинити све што је потребно да се олакша и унаприједи пословање. Шимун је такође нагласио следеће: 

Нико, па ни Премијер не доводи у питање опстанак Института нити ће Влада допустити да Институт доживи судбину неких других државних предузећа и установа које су биле препуштене лошој приватизацији у најгорем моменту свога постојања.

Др Марија Обрадовић, предсједница Синдиката је изјавила да су др Павићевић и др Шимун једини потпредсједник Владе и једини министар  који су посјетили Игало, посветили му одговарајућу пажњу и озбиљно приступили рјешавању проблема. Она је истакла  и следеће: 

Штрајк није наша опција и наш избор. То је изнуђено тешким материјалним стањем запослених. Ми сви волимо Институт и не би били овдје да се не посједујемо емпатију према нашим пацијентима и да се не надамо  бољим данима.

Зоран Ковачевић, директор института Игало се захвалио на искреном разговору, транспарентном представљању реалних опција у спашавању Института као и на озбиљности и конструктивном партнерству које би могло вратити Институт на путеве некадашње славе.

Након свега што смо чули од представника Владе и у шта смо имали прилике да се увјеримо,  јасно је да ничим не смијемо додатно отежати ситуацију. Јасно је да, што се прије деблокира рачун Института, прије ће кренути процес оздрављивања установе,  на добробит пацијената, свих запослених и акционара.

Потпредсједник Владе др Павићевић и министар Шимун су обећали да ће остати у дневној комуникацији са Институтом све до коначне и формалне одлуке Владе о изабраном моделу спашавања. На крају разговора са менаџментом и представницима синдиката одговарали су на питања новинара и пренијели им суштину договора и план наредних корака.