Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Одржана радионица о праведној транзицији у оквиру Иницијативе за регионе угља у транзицији на Западном Балкану и у Украјини

У оквиру Иницијативе за регионе угља у транзицији на Западном Балкану и у Украјини 11. октобра 2023. године у хотелу CUE у Подгорици одржана је радионица о праведној транзицији.

Radionica o pravednoj tranziciji u okviru Inicijative za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini

Радионицу су заједнички организовали Канцеларија за одрживи развој Генералног секретаријата Владе Црне Горе и Генерални секретаријат Иницијативе за регионе угља у транзицији на Западном Балкану и у Украјини, Европске комисије.

Радионица је имала за циљ да настави дијалог између више заинтересованих страна и пружи могућност за размјену искустава, знања и најбољих пракси о питањима која се односе на праведну енергетску транзицију која ц́е подстац́и праве везе између региона угља на Западном Балкану и Украјини, као и осталим чланицама Европске уније. У Црној Гори дијалог о праведној транзицији започели смо кроз Дијалог за развој и формирањем Радне групе за праведну транзицију Националног савјета за одрживи развој уз подршку UNDP-а, са циљем израде Мапе пута за праведну транзицију.

Ова радионица је, поред чланова/ица радних група Националног савјета за одрживи развој, окупила представнике/це Делегације Европске Уније у Црној Гори, представнике/це Европске Комисије, међународних финансијских институција као што су EBRD и Свјетска банка, националне и локалне власти, представнике/це добављача електричне енергије, академске заједнице и истраживаче као и представнике/це цивилног друштва, синдиката и предузећа.

Radionica o pravednoj tranziciji u okviru Inicijative za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini

Закључено је да процес праведне транзиције захтијева прије свега јаку политичку вољу, јасну визију и пут, уз стратешко планирање које прати усклађен нормативни оквир, са фокусом на локални ниво. Учесници/це радионице нагласили су да је за успјех процеса веома важно дефинисати национални стратешки оквир и временски оквир енергетске транзиције – рок је од суштинског значаја јер обавезује државу да предузме акцију. Стратешки и временски оквир треба ускладити са националним плановима и приоритетима развоја, узимајући у обзир потврђене и прихваћене међународне обавезе, примарно у сектору енергетике и области климатских промијена, али и свим другим повезаним областима.

Праведна транзиција у Црној Гори првенствено се односи на општину Пљевља па је један од закључака радионице био да је у циљу диверсификација привреде ове општине приоритетно питање побољшања саобраћајне инфраструктуре и везе са другим дијеловима земље и региона. Закључено је и да је потенцијал за диверзификацију привреде у новим могућностима и пројектним рјешењима, примарно у дрвопрерађивачкој индустрији, индустрији цемента, пољопривреди и туризму. Такође, препознат је значај образовања, преквалификације и развоја људског капитала узимајући у обзир родни сензибилитет. У коначном оцијењено је да успјешне транзиције нема без финансијске подршке из националних и међународних извора.

Радионица је била прилика да се настави са друштвеним дијалогом који ће довести до конкретних рјешења за постепеним смањењем зависности од угља, кроз диверсификацију производње електричне енергије и привредне дјелатности у региону угља. Током радионице представљене су активности које држава предузима у процесу декарбонизације као и у процесу праведне транзиције. Чула су се искуства из града Велења у Словенији који такође пролази кроз транзицију као регион угља. Разматране су могућности за финансирање процеса транзиције, а радионица је била прилика да свој став о процесу изнесу и представници/е општине Пљевља и представници/е запослених у Термоелектрани и Руднику угља.

Црна Гора се ратификацијом Париског споразума 2017. године, обавезала да допринесе глобалном смањењу емисија гасова с ефектом стаклене баште (GHG) што је отворило питање трансформације у сектору енергетике, гдје је декарбонизација дефинисана као смањење производње електричне енергије из угља и повећање производње електричне енергије из обновљивих извора. Процес декарбонизације са собом носи и велике социо-економске изазове посебно за оне регионе који су везани за производњу угља што је у нашем случају општина Пљевља. Како би предуприједиле ове проблеме  многе земље припремају, а неке већ спроводе, мјере за промовисање праведне транзиције.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?