Оно што је вакцина за COVID-19, то су здрави стилови живота за хроничне незаразне болести

Упркос пандемији корона вируса која је пред сваку државу свијета ставила исти приоритетан задатак, а то је озбиљан надзор, праћење и лијечење инфекције COVID 19, све одговорне земље, паралелно са овом незапамћеном епидемијом, боре се против “тихих” здравствених пријетњи, а то су незаразне хроничне болести. Црна Гора, у том смислу, приводи крају Стратегију развоја здравства Црне Горе у оквиру којих је борба против хроничних незаразних болести високо на агенди.

То је поручила министарка здравља др Јелена Боровинић Бојовић која предводи црногорску делегацију уочи међународне конференције Свјетске здравствене организације која се данас и сјутра одржава у Москви.

Оквир конференције коју организује Регионална канцеларија СЗО за Европу је Европски одговор на превенцију и контролу незаразних болести с фокусом на дигитална рјешења, а у контексту десет година од усвајања Московске декларације.

“Без обзира на то што постоји велики број различитих незаразних болести које захтијевају посебну пажњу, издвајају се четири групе болести које могу да се спријече. То су: кардиоваскуларне болести, хроничне респираторне болести, малигне неоплазме и дијабетес. Оне имају четири главна, заједничка фактора ризика, који су везани за понашање и на које је могуће утицати, и то: употреба дувана, штетна употреба алкохола, физичка неактивност и нездрава исхрана. Поред ових, постоје многобројни фактори ризика из околине и професионалног окружења који повећавају ризик од оболијевања од неке од незаразних болести”, објаснила је министарка здравља.

Без обзира на лаичко увјерење да хроничне незаразне болести погађају људе старије животне доби, др Боровинић Бојовић упозорава да је то заблуда, уз нагласак на то да је превенција кључ.

“Исто као што вакцинација против корона вируса у највећем броју случајева значи да ћете се сачувати најтежих посљедица, исто тако досљедњим придржавањем здравим стиловима живота можемо да спријечимо 90 одсто обољења од дијабетеса тип 2 или 80 одсто коронарних обољења срца или око 70 одсто можданих удара”, нагласила је министарка здравља у Москви.

Много дуже него што свјетски здравствени стручњаци апелују на грађане да се имунизују против новог корона вируса, медицинари моле и савјетују сваког свог пацијента да елиминишу лоше навике, првенствено у односу према храни, пићу и физичким активностима.

“Посљедице занемаривања ових тема су дугорочне и озбиљне - не само по конкретног појединца већ и по здравље читаве нације. Окретање главе од незаразних хроничних болести директно утиче на губитак радно способног дијела популације, а масовност и хроницитет незаразних болести доводе до великих трошкова лијечења, па је јасно да незаразне болести имају разарајући утицај на продуктивност, развој и уопште социо-економско стање, како појединаца тако и друштва, односно државе у цјелини. Најважније је, међутим, да је могуће спријечити већину незаразних болести и њихових компликација”, каже министарка здравља.

Успјех у превенцији епидемије незаразних болести, како је додала, претпоставља тијесну интерсекторску сарадњу која превазилази све баријере укључујући и међудржавне границе.

“Тим прије, овај скуп у Москви на високом нивоу, захваљујући преданости Свјетске здравствене организације, добија на значају јер нас подсјећа да, када је здравље у питању, не постоје важне и мање важне теме. Борба на свим фронтовима иде руку под руку”, закључила је министарка здравља.