Општи консензус да Црна Гора постане дио ЕУ

„Црна Гора је одувијек била дио Европе. Иако мала у популационом и географском смислу, била је занимљива многим европским и азијским земљала, уосталом као и читав регион, па је имала и бурну истотију. Сада је неко друго вријеме и Црна Гора се данас у политичком смислу налази на пољу општег консензуса да ова земља постане дио ЕУ. И то је опредјељење“, казао је в.д. Предсједника Скупштине Страхиња Булајић.

„Прије свега борба против високе корупције је један од најважнијих елемената општег искорака ове земље. Такође, мишљења сам да у периоду до 30. августа 2020, просто није постојала политичка воља у тадашњој политичкој већини, а од тада до данас постојале су бројне опструкције. Желим да нагласим и да су урушене бројне институције које нијесу ту од јуче. Нужно је да се укаже на неопходност њихове обнове. То се односи на Судски савјет, на комплетно правосуђе, тужилаштво, избор ВДТ-а, реформу дјеловања СДТ-а. За једну земљу која жели да постане пуноправни члан ЕУ, не може да буде прихватљивио да је Уставни суд на ивици кворума“, поручио је Булајић.

Он је рекао да кључни изазов пред којим се налази Скупштина и политичке партије које су у њој заступљене јесте избор 43. владе, те да је Црна Гора подијељено друштво са тенденцијом даљих подјела.

„Сви имамо одговорност да нова влада, која год буде, буде фактор стишавања политичке кризе, а не никако узрок даљег продубљавања и нових диоба. Увјерен сам да она влада која се не би успоставила у духу изборне воље грађана, не може да буде гаранција остваривања европске агенде у Црној Гори. Штавише, плашим се да би била фактор нових подјела али и сукобљавања свих политичких и друштвених актера“, закључио је Булајић.

Амбасадор Француске у Црној Гори, Кристијан Тимоније је поручио да напори усмјерени на консолидацију Европске уније прате проширење на земље Западног Балкана, како би чланство било пуноправно и потпуно. „Припадност је вишеструка и захтијева напоре свих страна, од чега зависи одрживост европског пројекта и његова способност да задовољи потребе за миром, стабилношц́у и просперитетом својих грађана“, казао је амбасадор.

Он је рекао да је Француска, кроз ревидирану методологију процеса интеграције у Европску унију, жељела да ревитализује овај модел дајуц́и му јачу политичку димензију. Политички дијалог је мотор европске изградње и суштина осјец́аја припадности који из тога произилази.

„Црна Гора има своје мјесто у ЕУ и сада се чека спровођење централних реформи и политичких обавеза сразмјерних европском пројекту који ће омогућити успешну интеграцију“, казао је амбасадор Тимоније.

Говорећи о приступању држава Западног Балкана ЕУ, амбасадор је рекао да то не зависи само од државе кандидата већ да и сама ЕУ мора бити спремна да дочека једну или више нових држава под добрим условима, те да код сваког проширења, Француска даје приоритет кохерентности и кохезији европског пројекта и осигурању да проширења буду прац́ена напретком у европским интеграцијама.

Замјеник генералног секретара Аустријско-француског центра за приближавање Европи Флоран Марсиак је поручио да се идентитет не стиче и не даје. Он се гради кроз односе са другима.

„Једино мјесто гдје се осјећам код куће, и моја једина кућа је Европа. Ја немам националну лојалност. Ја сам то изгубио због живота који живим. Ја припадам Европи“, казао је Марсиак.

Он је појаснио да постоје различите врсте припадности Европи, од оне која се односи на цивилизацију и културу, до припадности политичком поретку ЕУ који су основали Моне и Делор.

Марсиак је указао на промјене које се дешавају на нивоу ЕУ од Лисабонског уговора, истакавши да је Европа више постала међувладина институција, те да су под утицајем ЦОВИД кризе,  националне државе поново добиле овлашћења у усмјеравању процеса.

Црна Гора, као најнапреднија земља кандидат,  има јасан стратешки циљ пред собом: пуноправно чланство у ЕУ. Одговорност за његову реализацију је у рукама не само Владе, него и Парламента и демократског капацитета цијелог нашег друштва да омогући прије свега деполитозпвано правосудје. На путу до тог циља важно је обезбиједити што више користи за грађане и администрацију“, поручила је главна преговарачица, Зорка Кордић.

Она је захвалила Парламенту што је отворио своја врата за  адресирање најактуелније теме у нашем друштву – припадности ЕУ и њеним вриједностима.

Кордић је поручила да је ревидирана методологија, као политичка иницијатива Француске, донијела јаче политичко присуство држава чланица ЕУ у процесу проширења.

„Ревидирана методологија приступања ЕУ представља кључни инструмент који ће процес учинити опипљивијим, посебно кроз примјену мјера ране интеграције које Црној Гори дају могућност да добије статус посматрача у што вец́ем броју ЕУ форума, знатно прије датума приступања, као и кроз структурније коришћење средстава из ИПА фондова који укључују успостављање националних одрживих модела за планирање и припрему зрелих пројеката“, казала је главна преговарачица.

Она је поручила да,  иако се не могу очекивати пречице до чланства у ЕУ, захтјев Украјине за хитну кандидатуру за чланство у ЕУ, као и захтјеви Грузије и Молдавије могли би да привуку стратешки усмјерен приступ ЕУ и њених чланица према политици проширења ЕУ. Како је истакла, ови захтјеви могу резултирати даљом материјализацијом ревидиране методологије ЕУ, уз неке додатне инструменте и алате за рану интеграцију у неким областима политике, као и за једноставније процедуре код ИПА фондова.

Конференцију су организовали Амбасаде Француске и Аустрије и Канцеларија за европске интеграције, уз подршку Француског института Жак Делор у Црној Гори.

Догађај је дио активности које се организују у оквиру француског предсједавања ЕУ с циљем подстицања дијалога и видљивости процеса интеграције у Европску унију, као и основних вриједности које она промовише.

У оквиру три панела, у којим су учествовали главна преговарачица Црне Горе с ЕУ, представници амбасада, академске заједнице и невладиних и регионалних организација, било је ријечи о припадности вриједностима ЕУ, процесу европске интеграције и регионалној припадности и сарадњи.

У панелима су учествовали: Г. Мацек, Институт Јацqуес Делорс, Директор Сциенцес колеџа Европа са фокусом на Централну и Источну Европу, Дижон, Француска, Владимир Савковић, професор права, Правни факултет, Подгорица; Милена Бешић, директорица НВО „Центар за демократију и људска права“; Карл Мüллер, амбасадор Аустрије у Црној Гори; Милена Мук, истраживачица у НВО „Институт Алтернатива“; Бојана Булатовић, Регионална канцеларија за сарадњу младих (РYЦО) у Подгорици;  Тања Мишчевић, замјеница генералне секретарке Заједничког регионалног савјета (РЦЦ) и Николета Ђукановић, истраживачица у НВО Социолошки центар Црне Горе – СОЦЕН.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ