Отворен дијалог са НВО сектором: Заједно за транспарентнији преговарачки процес

„Процес европских интеграција може бити трајан, квалитетан и легитиман само ако укључује све друштвене сегменте, а не ако се води из уских бирократских перспектива”, казао је главни преговарач Црне Горе са ЕУ, Предраг Зеновић  на консултацијама са НВО које је данас организовало Министарство европских послова.

Он је објаснио је да је један од кључних изазова у преговарачком процесу неравномјерна расподјела капацитета унутар цивилног сектора, као и  да су најјаче и  највеће  организације смјештене у Подгорици, док су организације у јужним и сјеверним регијама мање заступљене. „Желимо да децентрализујемо овај процес и омогућимо већу партиципацију организација из свих дјелова Црне Горе, јер само на тај начин процес европских интеграција може бити легитиман и одржив“, нагласио је Зеновић.

Консултације, организоване с циљем јачања транспарентности преговарачког процеса и снажнијег учешћа цивилног друштва су окупиле представнике Министарства европских послова и НВО сектора, отварајући простор за конструктивну размјену мишљења о моделима сарадње у процесу европских интеграција.

Са учесницима су, поред главног преговарача Предрага Зеновића, разговарале и Биљана Паповић, државна секретарка у Министарству европских послова и генерална директорица Директората за информисање јавности о ЕУ и процесу приступања ЕУ, Гордана Деспотовић-Ђекић.

Државна секретарка Биљана Паповић истакла је да је ангажман цивилног сектора кључан за спровођење квалитетних и одрживих реформи. Такође је нагласила да конструктивна критика организација цивилног друштва доприноси унапређењу реформских процеса. Посебно је издвојила њихово учешће у реформама правосуђа, јавне управе и изборног система.

„Црна Гора је од почетка преговора са ЕУ укључила представнике цивилног друштва у различите радне групе и савјете, чиме је омогућено да њихови ставови буду интегрисани у кључне реформе. Радимо на унапређењу модела сарадње како бисмо осигурали партиципативну демократију и дугорочну одрживост европских интеграција“ , казала је Паповић.

На данашњим консултацијама, представници цивилног сектора изразили су снажно интересовање за интензивирање сарадње са Министарством европских послова. Закључили су да је за унапређење сарадње неопходно побољшати учесталост и квалитет комуникације, осигурати већу транспарентност преговарачког процеса и омогућити јавни приступ свим релевантним документима, распоредима састанака и роковима за консултације путем дигиталних платформи.

Такође, истакли су важност организовања већег броја састанака и тематских консултација. Нагласили су потребу за већим учешћем цивилног сектора у преговарачком процесу, доношењу политика и креирању стратешких докумената, као и за оснивањем савјета за сарадњу при Министарству европских послова.

Током састанка представљени су резултати истраживања „Перцепција сарадње МЕП-а и цивилног сектора у процесу ЕУ интеграција“, спроведеног од 9. јануара до 12. фебруара 2025. године.

Управо је и истраживање показало да је за боље укључивање цивилног сектора у процес ЕУ интеграција потребно осигурати транспарентност и приступ информацијама кроз дигиталне платформе, правовремене информације од институција. Такође, важно је активније укључивање цивилног сектора у доношење одлука путем савјетодавних тијела и редовних консултација.

Резултати истраживања су указали на широко распрострањену свијест о улози цивилног друштва у обликовању и праћењу европских реформи, као и да организације које су сарађивале са МЕП-ом најчешће су биле укључене кроз пројекте везане за ЕУ интеграције, радне групе за преговарачка поглавља и консултације. Такође, значајан број њих учествовао је у информисању јавности о ЕУ процесима и организацији заједничких догађаја.

Истраживање је показало да чак 94 посто испитаних организација жели да сарађује са МЕП-ом, што указује на велики потенцијал за јачање везе између цивилног сектора и институција. Такође, сматрају да њихове организације највећи допринос могу пружити у погледу преговарачког поглавља бр. 19 – социјална политика и запошљавање, које је одабрало 31 од 83 учесника истраживања. Значајан број представника НВО сектора одабрао је и поглавља бр. 26 (образовање и култура), бр. 23 (правосуђе и темељна права) и24 (правда, слобода и безбједност).

Консултације су биле прилика за отворени дијалог и заједничко дефинисање најбољих модела сарадње у наставку преговарачког процеса, уз истицање важности активног учешћа цивилног друштва у процесу приступања ЕУ.

МИНИСТАРСТВО ЕВРОПСКИХ ПОСЛОВА