Отворени подаци

Шта су отворени подаци?

Органи јавне управе производе и сакупљају велики број информација које имају значајан потенцијал. Отворени подаци су подаци доступни на интернету, који се могу поново употријебити у сврху различиту од оне за коју су настали. Поновна употреба података подразумијева могућност преузимања, дистрибуције, прилагођавања, повезивања са другим подацима, интегрисања у пословне процесе, производе и услуге и др. Њиховим објављивањем у отвореном формату подаци постају доступни ширем кругу корисника. Због тога је објављивање података у формату који омогућава поновну употребу од изузетног значаја за транспарентност рада јавног сектора. Они се објављују у машински читљивом формату који је могуће рачунарски обрађивати и анализирати.

Шта је отворени формат?

Отворени формат је формат документа који је независан од коришћене софтверске платформе и доступан јавности без ограничења које би спријечило поновну употребу тих података. Под машински читљивим (мацхине-реадабле) форматом подразумијева се облик датотеке који је структуиран тако да га софтверска апликација може лако идентификовати, препознати, преузети из њега податке и поново их употребљавати у различите сврхе.

Шта је Портал отворених података?

 Доношењем законске регулативе створени су услови за успостављање националног портала отворених података www.дата.гов.ме. Портал представља мјесто на коме органи јавне управе имају могућност објаве података у отвореном формату, из своје надлежности, поштујући основне принципе објављивања података за поновну употребу. Овај портал представља централну тачку за приступ подацима јавног сектора, као и мјесто интеракције са корисницима података, пословним сектором, ИТ и академском заједницом, грађанима и другим заинтересованим странама.

Тренутно је на овом порталу објављено 138 сетова података од стране 20 институција.

 Портал садржи информације доступне за поновну употребу заједно са метаподацима у машински читљивом и отвореном формату, у складу са отвореним стандардима, на начин који омогућава њихову лакшу претрагу.

Успостављањем портала отворених података и објављивањем података органа јавне управе у отвореном формату значајно се доприноси унапређењу транспарентности, доступности, као и ефикасности у раду Владе и органа јавне управе.

У чему се разликују информације од јавног значаја и отворени подаци?

Врло често се не прави разлика у значењу појмова информација од јавног значаја (јавни подаци-Open Gov) и отворених података (Open Gov Data). Оба појма везује исти циљ, а то је повећање транспарентности и одговорности у раду носиоца државних функција, као и побољшање доступности и контроле јавне управе.

У свом ширем тумачењу информације од јавног значаја обухватају отворене податке у посједу јавног сектора, јер су ти подаци и настали у раду и вези са радом органа јавне власти. Међутим, основна разлика је могућност поновне употребе, укрштања и коришћења отворених података који због тога увијек треба да буду доступни у машински читљивом формату. Информација од јавног значаја за примаран циљ има да омогући јавности да дође у посјед службених докумената и података, те на тај начин информише и даље дистрибуира те информације, док отворени подаци имају за циљ коришћење ових података у различите сврхе, чиме на посредан начин информише јавност и утиче на транспарентност.

Чему служе отворени подаци?

Отворени подаци првенствено служе да информације које прикупљају и обрађују разни органи јавне управе буду транспарентни, лако доступни и поново употребљени.

Информације су неопходне у свакој врсти дјеловања, оне покрећу друштво и подстичу креативност било да је то јавна управа, привреда, економија, туризам, култура, наука или нека друга област.

Отварањем података много брже и лакше ће се добити одговори на питања: Гдје и колико се троши? Гдје и колико се загађује? Гдје и колико се производи? Шта и како се производи? Колико чега има и гдје? и сл. Уз могућност преузимања, дистрибуције, прилагођавања и повезивања са другим подацима могу бити интегрисани у пословне процесе, производе и услуге, при чему стварају додатну вриједност. Подстичу иновативност у креирању комерцијалних и некомерцијалних апликација, у служби јавног, приватног, научног и цивилног сектора.

Отворени подаци не садрже личне податке ни друге законом заштићене податке. Ово значи да принцип отворености укључује и право органа јавне власти да задрже одређене податке и тиме оправдају повјерење грађана који морају бити сигурни да је заштићено њихово право на приватност у процесу отварања података.

Врсте отворених података 

• Гео-просторни подаци – поштански бројеви, националне и локалне карте (катастарске карте и планови, топографске карте, поморске карте, административне границе помажу у креирању мапа које узимају у обзир околне грађевине и путеве);
• подаци о култури – подаци о културним радовима и артефактима. Омогућавају преглед културних добара и баштине једне земље. Најчешће су у посједу галерија, библиотека, музеја и архива;
• научни подаци – подаци настали као резултат спроведених научних истраживања свих категорија;
• финансијски подаци – подаци као што су владини рачуни (расходи и приходи) и информације о финансијским тржиштима (дионице, обавнице и др.);
• статистички подаци – национални, регионални и локални статистички подаци са главним демографским и економским показатељима (БДП, старост, здравље, незапосленост, приход, образовање);
• животна средина – хидрометеоролошки подаци, квалитет тла и воде, потрошња енергије, нивои емисија;
• саобраћајни подаци – возни редови јавног превоза (све врсте превоза) на националним, регионалним и локалним нивоима, као и информације о радовима на путу и сл.;
• подаци о привредним друштвима – регистри привредних друштава (пописи привредних друштава, власништво и подаци о управљачкој структури, идентификационе ознаке регистрације, биланси). 

Како валоризовати отворене податке?

Органи јавне управе производе и сакупљају велики број информација које имају значајан економски потенцијал. Њиховим објављивањем у отвореном формату оне постају доступне ширем кругу корисника. Због тога је објављивање података за поновну употребу од изузетног значаја за транспарентност рада јавног сектора. Поред тога, институције пружају грађанима и привреди могућности да коришћењем отворених података створе нову вриједност нпр. нову апликацију, пословни модел, визуелизацију, мапу, истраживачки пројекат итд. Такође, могу подстаћи на већу активност у друштву и побољшати економски развој.

Позитивни примјери коришћења отворених података

Много примјера потврђује економску моћ отворених података. Велика Британија, која је отворене податке препознала као добар ресурс, има стечену вриједност од отварања података на нивоу 0,5% раста БДП-а годишње.

Извјештај Европског портала података за 2020. годину о економској вриједности отворених података истражује вриједност коју стварају отворени подаци у Европи. Величина тржишта отворених података у Европи  у 2020. процијењена је на 203 милијарде еура, пројекција за 2021. је око 224 милијарде, а предвиђа се да ће у 2025. досегнути вриједност до чак 334,21 милијарде еура.

Економски учинак отворених података може се, поред њихове тржишне вриједности, такође,  израчунати у смислу броја људи који су запослени на пословима заснованим на отвореним подацима.

Оптимистична прогноза о расту броја ових запослених, најбоље се види из чињенице да у земљама ЕУ 27 тај број константно расте према истраживањима Европске Централне банке.

По том истраживању, у  2019. тај је број износио око 1,08 миллион, а у 2020. око 1,1 милион, док се до 2025. године предвиђа раст до 1,12 милиона запослених.

Поједине компаније су своје пословање засновале само на отвореним подацима. Примјери су занимљиви и односе се на различите врсте услуга које пружају. У Бечу постоји компанија која је развила апликацију са прегледом догађаја у граду, као и за пријављивање мјеста која је неопходно поправити (фиxстреет/оштећења на асфалту, тротоару, уличној расвјети итд.), а развијена је и апликација са прегледом мјеста за одлагање различитог отпада.

У Њемачкој компаније су развиле апликације које пружају информације о најближим и најјефтинијим бензинским пумпама, путној навигацији и сл. Данске компаније су развиле портал који омогућава увид у продају некретнина заједно са подацима о некретнинама у посједу јавног сектора, односно сервис за калкулацију енергетске ефикасности која анализира како побољшање на различите начине омогућава да се енергија сачува, а базира се на информацијама из јавног сектора, као и информацијама које оставља власник некретнине.