Партнерством Владе и Привредне коморе до одрживог економског раста и напретка

Привредна комора Црне Горе организовала је 24. јуна разговоре привредника са предсједником Владе др Дританом Абазовићем, потпредсједницима и ресорним министрима о актуелној економској ситуацији и могућностима за унапређење пословног амбијента.

У непосредној комуникацији са представницима реномираних црногорских компанија, поред премијера Абазовића учествовали су потпредсједници Владе Владимир Јоковић и мр Ервин Ибрахимовић, те министри -економског развоја и туризма Горан Ђуровић и финансија Александар Дамјановић.

Модерирао је потпредсједник Коморе Павле Д. Радовановић који је истакао интензивну сарадњу са новом Владом што већ даје конкретне резултате у интересу пословне заједнице.

Ријеч предсједнице Коморе

- Привредна комора и Влада Црне Горе су природни партнери од чије сарадње зависе стабилност и квалитет привредног и економског амбијента, те тиме и достизање одрживог економског раста и напретка - оцијенила је у поздравном говору предсједница Привредне коморе др Нина Дракић. Она је захвалила ресорним министрима што од ступања на дужност учествују у раду сједница гранских удружења Коморе, оцијенивши да то показује њихову спремност за константан дијалог у циљу развоја црногорске економије.

Дракић сматра да су пред нама бројни изазови на које ће се адекватније одговорити синергетским промишљањем и дјеловањем. Подсјетила је на велики допринос привреде квалитету живота у Црној Гори током пандемијеске и најновије кризе због рата у Украјини, друштвено одговорно пословање и улогу у несметаном снабдијевању тржишта.

- Период који је пред нама тражиће много снажније, солидарније и ефективније стратешке економске одговоре од оних који би били довољни у редовним околностима, на што смо вјерујем спремни – оцијенила је предсједница Коморе.

Кризна дешавања, према њеним ријечима, потврдила су неадекватну структуру домаће привреде.

Диверзификација је неминовност, али морамо знати да је ријеч о процесу који захтијева јасне и издашне подстицајне политике и мјере, којима се морамо посветити на свим нивоима. Такође, висока увозна зависност наше националне економије мора бити смањена, како би била отпорнија на све екстерне ударе. Једино то би могло да води и повећању запослености, посебно у недовољно развијеним крајевима – казала је Дракић.

Непредвидивост са којом смо суочени, наглашава она, захтијеваће опрезнији приступ и модел пројектовања бизниса не само за ову и наредну годину, већ и за дужи период. На то опомиње висока стопа инфлације, значајан раст цијена енергената, као и несигурност снабдијевања одређеним робама из увоза.

Она сматра да се у фокусу дијалога привреде са доносиоцима одлука треба да буде законска регулатива која утиче на услове пословања, што брже успостављање Кредитно-гарантног фонда; свеобухватни приступ у привлачењу страних и домаћих инвестиција, проналажење системског приступа за подршку малим и средњим предузећима, улагање у дигиталну трансформацију привреде коју треба да прати дигитализација управе, те у зелену и циркуларну економију као инвестиције у квалитетну будућност цјелокупног друштва, као и борба против сиве економије.

- Ријечју - ако будемо посвећени дугорочним и одрживим економским политикама – то значи да ћемо у сегменту економије, тржишта и конкурентности бити на правом курсу на који смо се обавезали и кроз опредјељење да будемо дио Европске уније и јединственог тржишта – казала је предсједница Коморе.

Подсјетила је да је дијалог Коморе и Владе недавно резултирао укидањем акциза на пластику и ПДВ-а на хљеб.

- Од нашег заједничког дјеловања на пољу економских политика, зависи отпорност не само привреде већ и цијелог друштва на негативне утицаје било које врсте и за то носимо одговорност. Стога би моја порука овим поводом била да наше синергијско дјеловање треба да покаже да Црна Гора има привреду са потенцијалом за развој, адекватан људски капитал да тај развој оствари, као и способне институције – казала је Дракић.

Ријеч предсједника Владе

Премијер др Дритан Абазовић нагласио је да ову Владу интересују владавина права и економски развој, док су “све остале теме наметнуте мимо њене воље”.

- Владавина права и економски развој су потпуно компатибилне теме. Без владавине права нема економског развоја а без економског развоја нема прогреса Црне Горе – казао је предсједник Владе.

Он је поновио констатацију да због увезене кризе предстоји изазовни период од јесени са чиме се морамо суочити.

- Заједно морамо учинити све како бисмо олакшали живот грађанима и сачували привредну активу – казао је Абазовић.

Премијер је задовољан постигнутим током првих 50 дана рада Владе, уз оцјену да је почело рјешавање одређених приоритетних питања. У фокусу ће бити отклањање изазова у надлежности Министарства екологије и просторног планирања, како би се омогућиле нове инвестиције, најавио је он. Изразио је задовољство тиме што је у Боку упловио плутајући док који ће се користити за ремонт јахти, те саопштио да се ради на успостављању својеврсног воденог терминала који би повезивао Тиватски аеродром са хотелима.

- Морамо да вјерујемо у себе јер идеје могу да се остварују. Имамо велику жељу да 13. јула отворимо аутопут, булевар Подгорица-Даниловград и положимо камен темељац за жичару Котор-Ловћен  - казао је Абазовић.

Премијер истиче проблем да због инфлације и раста цијена инпута у опасности реализација капиталних пројеката по ранијим тендерима. Влада тражи рјешење које су упоставиле ЕУ земље, на бази мјесечног прорачуна цијена и инфлације, како би се кориговала уговорена средства за реализацију договореног и спријечила блокада капиталних пројеката.

- Морамо да мотивишемо инвеститоре како би реализовали пројекте на сјеверу Црне Горе. Позивам и вас да привредне активности, ако вам то не представља препреку у бизнису, усмјеравате ка сјеверу, јер не желимо да дозволимо да се у потпуности испразни и да не можемо да га реанимирамо – апелује премијер.

Додаје да постоје бројни пројекти везани за енергетику, те позива ЕПЦГ на флексибилност у смислу омогућавања прикључења на мрежу нових енергетских објеката.

- Морамо кроз партнерство омогућити да се што прије реализује све што је зелена енергија и представља диверзификацију енергената – напомиње он.

Према Абазовићевим ријечима, држава је спремна да купи дио Луке Бар који је у власништву турских инвеститора и нађе новог оператера који би био спреман да допринесе ревитализацији жељезнице и реализацији аутопута.

- Лука Бар је благо јер може да промијени цијелу Црну Гору што не може ниједан аеродром или други објекат – сматра он.

Такође открива идеју Владе да се направи Аирпарк Беране гдје не би био само аеродром већ и два повезана бизниса.

- Потребно је што прије ући у реализацију пројекта цементаре у Пљевљима – оцјењује он.

Абазовић истиче неопходност да Црна Гора смањи зависност од увоза.

- Сви привредници који желе да прошире капацитете у нама имају партнера. Држава је спремна да изда огромне обрадиве површине свима са бизнис планом за производњу хране– казао је премијер.

Ријеч привредника

Драган Бокан, предсједник компаније Воли Trade, најавио је план да заједно са МИ Горановић реализује велику инвестицију у производњу која би за 60 одсто умањила увоз меса.

Континуирани раст цијена, поремећаји у снабдјевању, неликвидност, повећање пореза на добит, неки су од изазова који отежавају пословање привреде, сматра он. Оцјењује да повећање стопе пореза на добит са девет на 15 одсто представља велику баријеру за компаније које улажу у развој, али и да то дестимулативно дјелује на нове стране инвестиције. Он се заложио да се умањи порез на реинвестирану добит. Заложио се да се омогући рад недјељом у трговини у једној смјени, као и за синхронизовано дјеловање како би се ријешио проблем дефицита радне снаге.

- Позивам извршну власт да поведе рачуна о покретачима, носиоцима приватног сектора. Пружите нам безбједан оквир за пословање јер смо ми темељ, ослонац привреде и само здравим приступом можемо доћи до циља – економске стабилности и јачања привреде – поручио је Бокан.

Ранко Јововић, предсједник ОУ туризма и угоститељства, указао је на огроман проблем недостатка радне снаге у овом сектору чијем би рјешавању могло допринијети, између осталог и увођење категорије сталног сезонског радника .

- Вјерујем да би заинтересованост младих за ова занимања била много већа када би било сигурно да могу имати примања током цијеле године – каже Јовович, додајући и да је потребно скратити процедуру пријаве странаца на сезонске послове.

Он се такође заложио за увођење категорије сервице цхарге, рјешавање проблема буке, застарјеле комуналне инфраструктуре и умањење стопе пореза на непокретност.

Сматра да треба преиспитати одллуку о увођењу акциза на гориво за јахте оцјењујући да ће то имати негативне посљедице на јахтинг туризам Црне Горе.

Хилмија Франца, Месопромет, сматра да пољопривреда представља један од кључних сектора за одрживи развој и очување црногорског села, те да ју је потребно чвршће повезати са трговином и угоститељством. Наглашава да велики потенцијал развоја представљају неискоришчени ресурси у овој области, да је неопходно развијати индустријску прераду хране, као и да би мјере подршке из Агробуџета требало значајно увећати, по узору на државе CEFTA.

Борис Ковачевић, Хемомонт указао је на проблем који дуже од деценије имају са уписом земљишта што доводи у ризик пословање ове компаније која је у иностраном власништву и онемогућава реализацију вриједних пројеката.

Александар Радуловић, предсједник ОУ ICT, апеловао је на наставак реализације процеса дигитализације јавне управе. Према његовим ријечима, неопходно је донијети регулативу која ће уредити еУправу, електронски потпис и електронску архиву.

- Позивамо Владу да пружи подршку дигиталној коалицији која је иницирана 2018. године – казао је Радуловић

Небојша Дожић, Унипром КАП указао је на то да је ова компанија била принуђена да прекине примарну производњу због повећања цијене електричне енергије, али да ипак планира отварање нове фабрике профила, те да су у 2022. години већ реализовали 110 милона извоза од планираних 250.

Деда Ђеловић, предсједник ОУ саобраћаја, сматра да у овој грани треба преиспитати циљеве и препознати приоритетне пројекте, међу којима су наставак изградње аутопута и модернизација жељезнице. Сматра да је неопходно обезбиједити подршка из ЕУ фондова за реализацију инфраструктурних пројеката у Луци Бар. Да би се то постигло, потребно је изградити капацитете како би Лука могла да апсорбује ЕУ средства.

Зорка Шљукић, Мљекара Срна, истакла је, између осталог, изазове у набавци стаклене амбалаже за мљечне производе, те указала на тенденцију пада производње сировог млијека што прерађиваче приморава да га увозе, а при чему им баријеру представља константно узорковање. Она је апеловала да се интензивирају едукације о квалитету и значају сировог млека, те изнађе начин како би се омогућио извоз црногорских мљечних производа у Албанију.

Предсједник Скупштине Привредне коморе Војо Бановић сматра да валоризација потенцијала Луке Бар зависи од ревитализације жељезнице.

- Морамо то посматрати као јединствени систем. јер само тако можемо да валоризујемо потенцијале Луке. Два оператера луке сада животаре. Силус за житарице од 30.000 тона је празан. Некад је у тај силус ишло 250 хиљада тона ћитарица, али сада сте лимитирани жељезницом, јер вам два мјесеца треба да напуните силос, па тако заробите капитал. Радују најаве о откупу дијела који се односи на Порт оф Адриа јер је то срце луке – казао је Бановић.

Он сматра да је потребно омогућити робни промет преко граничног прелаза Сукобин. Наглашава потребу жељезничког повезивања са Косовом, јер је то претпоставка реализације транспорта њихове руде преко Луке Бар.

Милош Микетић, предсједник ОУ банкарства, других финансијских организација и осигурања, сматра да је неликвидност привреде условљена дугим роковима плаћања. Убрзавањем намирења обавеза, предузећа би имала већи коефицијент обрта, 100-200 милиона додатне добити и пет-шест одсто већу профитабилност.

Дарко Глобаревић, предсједник ОУ шпедитера, указао је на важност предвидљивости услова за пословање. Оцјењује да ће акцизе на гориво за јахте негативно утицати и на пословање Луке Бар, аеродрома, па и самог плутајућег дока о којем је премијер причао. Позвао да се размотре препоруке ЕУ због којих одустајемо од одређених послова транзита и остајемо без прихода, које затим реализују чланице Уније.

Потпредсједник Скупштине Хасан Рамовић позвао је на укидање пореза на инпуте за пољопривредну производњу и предложио да се пољопривредни производи ослободе пореза на промет.

- Потребно је организовати откупне центре како би пољопривредни произвођачи унапријед знали да имају купца по тржишној цијени – казао је Рамовић.

Ријеч министара

Потпредсједник Владе и министар пољопривреде Владимир Јоковић казао је да су аграр и енергетика кључни за економију.

- Што више улажите у пољопривреду, јер су храна и енергија најбитиније – казао је Јоковић.

Према његовим ријечима, постоји иницијатива да се евидентира сва обрадива земља у државном власништву и подијели примарним пољопривредним произвођачима.

Јоковић је подсјетио на значајну подршку државе аграру, уз оцјену да се недовољно користе средства из IPARD фондова.

- Од 15 милиона грантова само је 3,8 милиона искоришћено у 2021. години. Ако овако будемо користили средства остаћемо без њих – казао је Јоковић.

Министар економског развоја Горан Ђуровић током састанка је саопштио да тренутно у Црној Гори борави 68.000 туриста, 94 одсто у односу на 2019, а 21 одсто више него прошле године.

- На нама је да туристичку сезону продужимо како бисмо сустигли рекордну 2019. годину - навео је он.

Он је казао да је Лука Бар приоритет и да ће држава дати све од себе да је врати у власништво.

- Лимитирање маржи основних намирница је изнуђена одлука у договору с привредом. Надамо се да је овај потез кратког вијека јер сам свјестан да ограничава тржишну економију – казао је Ђуровић, оцјењујући да би ограничавање цијена производа довело до несташице и сиве економије.

Он је позвао компаније да скрате рокове измирења обавеза према малим произвођачима.

Министар финансија Александар Дамјановић казао је да је држава од 2018. до 2022. у буџету имала 42 милиона мање због ненаплаћивања акциза на гориво за јахте.

- Ми смањујемо акцизе за грађане и привреду. Ово није непредвидљива пореска политика. Предвидљивост, стабилност и дговорност је мото ове владе – каже министар Дамјановић.

Он је казао да је порез на добит, који су привредници истакли као баријеру развоја компанија, нешто што је затечено и планирано у буџету на ову годину.

Најавио промјену пореске политике како би се омогућило несметано фунцкионисање локалних самоуправа и допринијело рјешавању проблема у Фонду здравства.