Потпредсједник Коњевић: Црна Гора евидентна мета руског малигног обрасца понашања

Црна Гора је посљедњих година евидентна мета руског малигног обрасца понашања, а своју такозвану меку моћ Кремљ пројектује на различите начине, преко цркве, улагања у медије, кампањама дезинформисања, финансирањем проруски орјентисаних партија и невладиних организација, казао је потпредсједник Владе Црне Горе за политички систем и унутрашњу политику Рашко Коњевић.

„Како у Црној Гори, тако и у земљама окружења, Русија настоји искористити дугогодишње, па и деценијске проблеме, а прије свега политичку, социјалну и етничку фрагментацију како би додатно поларизовала друштво, ослабила повјерење у институције, делегитимизовала НАТО и ЕУ и самим тим додатно отворила простор за ширење свог утицаја“, казао је потпредсједник Коњевић отварајући радионицу „Јачање демократске отпросности у Црној Гори – суочавање са обрасцем дјеловања Кремља у Југоисточној Европи“ коју су организовале Амбасада Бугарске у Подгорици и Центар за проучавање демократије (CSD), европски институт за јавну политику са сједиштем у Софији.

Потпредсједник је указао на чињеницу да у економски стабилним државама, у којима су владавина права и поштовање људских права загарантовани, има мање простора за уплив антидемократских актера. На примјеру многих земаља, у којима је Москва имала утицај, а које су данас чланице ЕУ и НАТО, јасно се види узрочно посљедична веза између стабилности и интеграционих процеса.

„Из тог разлога сматрам да је европска перспектива једини прави и кредибилан подстицај даљим реформама не само у Црној Гори већ и у осталим земљама региона“, истакао је потрпедсједник Коњевић.

Подсјетио је на обраћање тадашњег предсједника Европске комисије из 2018. године Жан Клод Јункера који је рекао да „уколико ЕУ не буде обликовала Западни Балкан, неко други ће иступити и умјесто ње то урадити“. Указао је да то имамо управо данас – званична Москва својим већ добро познатим моделом понашања и дјеловања, настоји дестабилизовати Западни Балкан, одвратити га од европског пута и западних вриједности.

Ипак ратна дешавања у Украјини, изазвана нелегалном агресијом Русије, показала су да политика проширења на земље ЗБ није луксуз, већ потреба као и да интеграција земаља региона није уступак већ допринос стабилности Европе у цјелини, казао је потпредсједник Коњевић.

Он је додао да јачање демократске отпорности, између осталог, обухвата рад на изградњи квалитетног образовног система, медијске писмености као насушне потребе у времену у којем живимо, затим изградњу јаких институција и повјерења у исте.

Вјерујем да ћемо, као и небројено пута у историји, имати довољно мудрости да актуелни политички моментум искористимо на прави начин, закључио је Коњевић.