Повећати квоте у циљу веће политичке партицијапације жена

Подгорица, (МИНА) - У Црној Гори треба повећати законске квоте, како би се обезбиједило веће учешће жена у политичком животу, поручено је са конференцији коју је организовао Центар за демократију и људска права (ЦЕДЕМ).

Предсједница скупштинског Одбора за родну равноправност Божена Јелушић је, на коференцији о политичкој партиципацији жена у Црној Гори „Идеје чије је вријеме дошло“, казала да би жена на позицијама моћи било још мање да нема квота.

„У овом тренутку квоте су једино и спасоносно рјешење. Мислим да квоте треба повећати, не само када је у питању законодавна, него и извршна власт“, рекла је Јелушић.

Она је, на панелу „Тренутно стање и перспектива у области политичке партиципације жена“, навела да улазак жена у политику, простор моћи и новца, предстваља додатни мотив за политичке нападе.

„Уколико је друштво поларизовано овако као наше, ти напади постају дијаболични“, казала је Јелушић.

Према њеним ријечима, важно је да се законодавним путем новац и моћ ставе у руке грађанки.

„Ми смо мала земља и немамо право да умртвимо пола свог људског капитала“, истакла је Јелушић.

Она је, одговарајући на питање како оцјењује тренутно стање када је у питању политичка партиципација жена, казала да је патријархат само слика системске неправде над женама.

„Женама у политици помаже знање о томе како раде медији, политички маркетинг, а веома је важна и подршка породице. Када уђете у политику, прво помислите да побјегнете, и то је проблем“, навела је Јелушић.

Она је истакла да су жене у политици потребне.

Директорица ЦЕДЕМ-а Милена Бешић поручила је да је родна равноправност тема цјелокупног друштва и да се, док не буде постигнута, не смије одустати.

„Родна равноправност и политичка партиципација жена су нешто у чему се не препознају и не виде друге разлике и расцјепи који постоје у друштву, а који имају утицај и на ову тему“, сматра Бешић.

То се, како је додала, огледа и кроз рад Женског клуба у Скупштини, добру сарадњу са колегиницама из НВО сектора, предстваницама министарстава, посланицама.

„Мислим да је изузетно важно да то очувамо и не дозволимо да регресивни трендови утичу на тај темељ који смо изградиле“, поручила је Бешић.

Она је нагласила да се мора водити рачуна о томе на који начин се образују нове генерације.

„Не можемо све препустити само формалном систему образовања“, додала је Бешић.

Програмска директорица Центра за демократску транзицију Милица Ковачевић казала је да је очекивала да ће се у 2022. години критиковати квоте и говорити да је то требало да буде само прелазно рјешење.

„Међутим, ми у 2022. години говоримо о томе како да заштитимо тај систем“, рекла је Ковачевић.

Систем квота, како је оцијенила, значајно је повећао број жена у политици.

Ковачевић је, говорећи о посљедњим локалним изборима, навела да је у девет од 14 општина проглашена једна или више изборних листа које нијесу испуњавале законске услове.

Она је казала да су 23 листе проглашене незаконито и да је свака партија макар у једној општини имала листу на којој није испуњен услов у вези са обавезним присуством жена на листама.

Ковачевић је поручила да сви треба да се труде да охрабре жене да уђу у политику са позиције борбе против патријархата.

„То ће им у овој ситуацији бити неопходно“, рекла је Ковачевић.

Аутока анализе о учешћу жена у политичком животу Црне Горе од 2006. године до данас, Анђела Мићановић, казала је да је очигледно да постоји проблем због којих жене не истрајавају и не остају дуго у политици.

„Питање је чиме су жене подстакнуте да не желе да буду у политици. Мислим да је један од разлога тај што врло често медији нијесу ти који стављају жене у први план“, навела је Мићановић.

Женама се, како је додала, не даје довољно простора, а то показују и подаци.

„Када говоримо о квотама, оне се не одражавају на скупштинске клупе. У тренутном сазиву је 27 одсто жена у парламенту“, казала је Мићановић.

Како је навела, умјесто да буде логично да су жене укључене у доношење одлука, потребно је објашњавати зашто би оне требало да су политички активне.

„У августу ове године, 27 одсто жена било је у парламенту, у односу на 12,4 одсто колико их је било 2006. године“, казала је Мићановић.

Она је истакла да жене морају имати више простора за ангажаман.

„То треба да чинимо заједнички, много је важно да се друштву објасни да није срамота да се жена бави политиком, него да је то од друштвеног значаја“, рекла је Мићановић.

Представница Министарства људских и мањинских права Мила Поповић казала је да се медијски профил жена и њихово прегалаштво често доводи у питање, уништава и дискриминише.

Она је рекла да су реперкусије за излазак на јавни терен жестоке.

„Дивим се гласовима које слушам у нашем јавном домену, Влади, Скупштини и напорима који жене остварују“, нагласила је Поповић.

Начелница Дирекције за родну равноправност Министарства људских и мањинских права, Биљана Пејовић, казала је да је креиран инструмент за процјену степена ородњености стратешких документа.

Она је рекла да је, такође, креиран програм обуке за све запослене службенике који ће се бавити стратешким планирањима у својом институцијама.

„У свим областима јавних политика морамо имати родне индикаторе, односно у њима мора бити садржана родна перспектива“, навела је Пејовић.

Она је поручила да сви морају водити рачуна о једнаким могућностима и да све оно што доносе и спроводе мора имати једнаке рефлексије на жене и мушкарце.

„Када је у питању политичка партиципација жена, наравно да нијесмо задовољни“, казала је Пејовић.

Она је навела да су Одбору за свеобухватну реформу изборног законодавства послали иницијативу која се односи на повећање квота.

„Послали смо још једну иницијативу када је у питању Нацрт закона о Влади, који није предвидио квоте“, додала је Пејовић.

Конференција је организована у партнерству са Министарством за људска и мањинска права, а у оквиру пројекта за већу равноправност у политичком одлучивању.