Представљен нацрт Платформе економског опоравка за 2022 – 2026.

Након 6 мјесеци интензивног рада, Министарство економског развоја припремило је нацрт Платформе економског опоравка.

На данашњем Округлом столу министар економског развоја Јаков Милатовић казао је да „Израду Платформе економског опоравка карактерише потпуна отвореност за сугестије које су инициране од стране Владе током јуна, јула, августа и септембра ове године. Овакав приступ представља свеобухватан и холистички приступ изради сложеног документа какав је Платформа економског опоравка и потврђује отвореност Владе Црне Горе за сугестије од стране различитих актера црногорског друштва.

Платформа представља темељ за даље дизајнирање конкретних активности који ће се спроводити кроз стратешка документа Владе Црне Горе. Финансијски план за реализацију поменуте Платформе за 2022 – 2026. године износи 4,35 милијарди еура (кумулативно за период).

Имајући у виду тешко наслијеђено стање у земљи, дефинисани су сљедећи принципи: грађани Црне Горе на првом мјесту, стабилизација демографске кризе, опоравак јавних финансија, смањење незапослености, одговорна социјална политика, владавина права и нулта толеранција на корупцију, зелена транзиција и дигитална економија, охрабривање и његовање приватне иницијативе, равномјеран регионални раст и развој, економија заснована на иновацијама и знању, позиционирање Црне Горе као дестинације одрживог туризма, привлачење страних директних инвестиција, јачање система контроле, унапријеђена координација  и планирање инфраструктурних пројеката као и регионална сарадња у контексту убрзаног придруживања ЕУ.

Платформа економског опоравка састоји се из четири документа. У првом документу „Дијагноза стања црногорске економије“ на више од 150 страна је описано тешко економско стање које је 42. Влада Црне Горе наслиједила: рекордан пад БДП-а, рекордан буџетски дефицит, недиверзификована економија, јавни дуг и високе камате, незапосленост међу младима, сива економија и ендемска корупција, велики регионални диспаритети, сложено стање у фонду ПИО, демографска криза, опадајући тренд кредитног рејтинга државе, неадекватна заступљеност жена у друштву, висок износ пореског дуга и слаба наплата пореза, висока неликвидност, ниска продуктивност привреде, као и негативна међународна инвестициона позиција Црне Горе.

У другом документу „Анализа финансијских исказа привредних субјеката од 2015. до 2020. године са додатним подацима„ анализирана је финансијска позиција црногорских компанија које су предале финансијске исказе. У детаљним анализама (96 графика и 113 табела) даје се интензиван преглед главних параметара из финансијских исказа.

Прва два документа у суштини представљају основ за доношење „политика на бази доказа“ и представљају фундамент за припрему оперативних циљева, индикатора, приоритета и мјера Платформе. Као такви, могу користити осталим органима власти на централном и локалном нивоу, али приватним компанијама и удружењима у конципирању развојних политика.

Трећи документ „Достављене реформе и инвестиције од стране стакехолдера“ представља сублимиране приједлоге од стране кључних актера црногорског друштва. Укупно је достављено 118 приједлога реформи и инвестиција од стране 53 кључних актера црногорског друштва током периода јун, јул, август и септембар 2021. године. Укупна вриједност достављених приједлога износи 1,09 милијарди еура.

Четврти дио Платформе економског опоравка „Оперативни циљеви, индикатори, приоритети и мјере“, дефинише шест оперативних циљева за реализацију Платформе економског опоравка:

• Макроекономска стабилност , снажне и одрживе јавне финансије
• Стабилизација социо-демографских изазова, јачање кадровских потенцијала
• Диверсификација економије, редизајнирање туризма
• Квалитетнија реализација инфраструктурних пројеката
• Иновације, дигитализација и зелена економија
• Добро управљање, ефикасна координација и мониторинг стратешких докумената и пројеката

Како би се пратила реализација оперативних циљева, предвиђено је 41 индикатора (13 квалитативних и 28 квантитативна индикатора). Додатно, дефинисане су 223 мјере како би се имплементирали принципи економског опоравка.

Крајњи циљ Платформе економског опоравка је изградња средње класе која се може догодити само уз стварање добро плаћених радних мјеста за људе који ће остати да живе и раде у Црној Гори, као и свођење неједнакости и сиромаштва на прихватљиве нивое. Додатно, остваривањем Платформе економског опоравка, Црна Гора ће 2026. године бити пуноправна чланица Европске уније, са јаким и независним институцијама, и са просјечним животним стандардом земаља чланица ЕУ, закључио је Милатовић.

Министарство економског развоја се захваљује Европској унији на подршци у јачању капацитета министарства кроз пројекат „Успостављање јединствене приступне тачке за СМЕ – институционална подршка Министарству економског развоја“, који је  имплементиран од стране EBRD, а финансиран од стране ЕУ кроз IPA II инструмент претприступне помоћи.

Фото и видео: хттпс://www.флицкр.цом/пхотос/владацг/албумс/72177720295552459