Према Националној стратегији за ванредне ситуације Црне Горе, под појмом ванредна ситуација подразумијева се стање створено дејством изванредних околности, изненада проузрокованих природним или људским фактором, чиме је створена непосредна опасност по живот и здравље људи, имовину грађана, или је значајно угрожена животна средина или културно-историјско насљеђе на одређеном подручју, коју погођена друштвена заједница није у стању да отклони сопственим снагама и средствима, већ је за њихово санирање потребна помоћ цијеле земље, а понекад и међународне заједнице. Масовност настрадалог становништва, обим оштећења и потреба за помоћ, основне су одлике катастрофа. Катастрофе нагло и драстично ремете социјалну или еколошку равнотежу на погођеном подручју, условљавајући значајно погоршање хигијенско-епидемиолошке ситуације на захваћеном терену. За разлику од катастрофе, несрећа (инцидент) представља изненадну и непосредну опасност по живот и здравље људи на одређеном подручју, коју је погођена друштвена заједница у стању да сама отклони – сопственим снагама и средствима.

Поред наведених катастрофа и несрећа, под ванредним ситуацијама у школи подразумијевају се све ситуације које у већој мјери ремете уобичајени живот школе нпр. изненадни нестанак електричне енергије у другој смјени, пожар у школи, насилно понашање појединаца и група у школи или у школском дворишту, повреде ученика/ца у школи или на путу до школе, смрт друга/другарице из учионице, манифестације зависности (наркоманија, алкохолизам, никотинизам), епидемије заразних и вирусних болести и сл. Свака школа у Црној Гори до одређене мјере је специфична, и она на бази својих конкретних услова треба да процијени властите ризике и да развије специфичне стратегије, превенције, сузбијања, елиминисања и заштита од безбедносних ризика, као и едукацију својих ученика/ца у циљу развијања њихове безбједносне културе.

Завод за школство, Министарство унутрашњих послова – Директорат за ванредне ситуације и цивилну безбједност и Канцеларија УНИЦЕФ-а у Црној Гори, реализовали су регионални пројекат под називом „Припремљеност за одговор на катастрофе и смањивање ризика од катастрофа“. Пројекат се реализовао у пет оснвних скола: “Бранко Божовић” у Подгорици, “Н.Х. Саво Илић” у Котору, “Бошко Стругар” у Улцињу, “Југославија” у Бару и Вукашин Радуновић у Беранама. Временски оквир реализације пројекта је био 10 мјесеци, од 1. децембра 2012. године до октобра 2013. године.

Циљеви Пројекта:

• Обезбиједити да ученици/це основних школа уче садржаје у вези са природним и људским фактором изазваним катастрофама и изграђују потребне вјештине адекватног реаговања у ванредним ситуацијама.
• Оспособити школе да у сарадњи са релевантним установама и органима локалне управе изврше процјену ризика, те развију планове за дјеловање у ванредним ситуацијама.

Све предвиђене пројектне активности су реализоване у утврђеном времену и по унапријед предвиђеној процедури и динамици. Даље у тексту ћемо поједине активности детаљније приказати.

Истраживања са ученицима/цама и родитељима из пет основних школа је спроведено у фебруару 2013. године. Истраживање је имало за циљ да утврди каква су знања и ставови ученика/ца и родитеља о превентивном дјеловању у ванредним ситуацијама изазваних природним катастрофама. Закључци истраживања су: неопходно је учити о природним катастрофама и поступцима заштите од њих у школи; земљотрес је највећи ризик за школу и мјесто у коме живе и уче ђаци; информисаност ученика/ца и родитеља о адекватном реаговању у случају земљотреса је веома мала; родитељи у великој мјери позитивно гледају на њихово укључивање у систем заштите и спашавања од природних катастрофа; припремљеност школа за случај природних катастрофа је веома лоша. Истраживањем је руководио Радоје Нововић, координатор Пројекта.

Међупредметни програм Образовање у области ванредним ситуацијама за ученике/це основних школа изучаваће се од ИВ до ИX разреда у сљедећим предметима: Географија, Познавање друштва, Природа и техника, Природа, Основи технике, Грађанско васпитање, Биологија са екологијом; Биологија и Физичко васпитање. Учењем овог предмета ученици/це ће: упознати основне безбједоносне ризике, њихове манифестације и посљедице по људе; стећи знање и разумијевање сигурносних и заштитних мјера и радњи у различитим ситуацијама; изградити свијест о потреби заштите себе, других људи и животне средине; стећи вјештине превентивног и сигурносног дјеловања у ванредним ситуацијама; оспособити се за препознавање, процјену и управљање ризицима и опасностима у различитим ситуацијама; правовремено, прибрано и освијешћено поступати у различитим кризним ситуацијама, пружајући помоћ себи и другима те знајући коме се и како обратити за стручну помоћ. Аутори програма су: мр Зоран Лаловић, др Снежана Грбовић, Нада Марас из Завода за школство и Љиљана Вучетић из Директората за ванредне ситуације и цивилну заштиту.

Методолошко упутство за реализацију програма: ОБРАЗОВАЊЕ У ОБЛАСТИ "ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА" су написали мр Зоран Лаловић, др Снежана Грбовић и Нада Марас из Завода за школство. Овим упутством дају се одговори на сљедећа питања: Какав је положај овог програма? Шта је циљ овог програма? Који су садржаји програма? Како се програм реализује? Које су препоручене методе и облици учења програма? На крају су приказани примјери добре праксе.

Завод за школство и Директорат за ванредне ситуације и цивилну заштиту су реализовали 10 дводневних семинара за наставнике/це из 9 основних школа на тему Образовање у области “ванредних ситуација”. Семинари су реализовани у периоду од 17. до 28. јуна 2013. године. На семинарима је едуковано 198 наставника/ца из сљедећих основних школа:  „Саво Илић“ и „Његош“ из Котора;  „Бошко Стругар“ и „Маршал Тито“ из Улциња; „Бранко Божовић“ из Подгорице; „Југославија“ из Бара; „Вукашин Радуновић“, „Вук Караџић“ и „Радомир Митровић“ из Берана.

Циљ семинара је био, да се наставници/це: упознају са Програмом Образовање у ванредним ситуацијама (циљевима, садржајима, темама, активностима); едукују за примјену најважнијих метода у настави овог програма; дају сугестије у вези садржаја Приручника за наставнике/це и будућом организацијом наставе и упознају са пилотирањем једног броја часова у сљедећој школској години. Семинаре су реализовали сљедећи тренери: мр Љубан Тмушић и Зоран Перовић из Директората за ванредне ситуације и цивилну заштиту и мр Зоран Лаловић, др Снежана Грбовић, Нада Марас и Радоје Нововић из Завода за школство.

Водич за поступање у случајевима ванредних ситуација представља оквир активности заштите које школа теба да предузме у случају катастрофа. Он је помоћ већ едукованим наставницима/цама, јер представља сажети подсјетник шта треба урадити у случају ванредне ситуације у школи, и чини скуп знања чијом примјеном наставници/це могу допринијети да школа буде сигурно мјесто за ученике/це. Такође, Водич нуди препоруке школама и њиховим управама о томе како школа може дјеловати као систем онда када се природна катастрофа догоди. Водич је настао као плод рада и сарадње радне групе из Завода за школство и Директората за ванредне ситуације и цивилну заштиту.

Школе су у сарадњи са Директоратом за ванредне ситуације израдиле планове процјене угрожености, као и планове заштите и спашавања од земљотреса којима се превентивно припремају за организацију процеса који умањује ризике, односно којим се обезбјеђује заштита ученика/ца у случају ове и других катастрофа.

У циљу повећања безбједности ученика/ца и запослених, у свим школама у којима су израђени планови заштите и спашавања од земљотреса, организоване су вјежбе евакуације по сценаријима из урађених планова. То је била прилика да се провјери функционисање система заштите и спашавања и координација са спасилачким службама које се ангажују у ванредним ситуацијама.

Форум млади и неформална едукација (Форум МНЕ), Завод за школство, Директорат за ванредне ситуације  и цивилну заштиту уз подршку Уницефа реализовали су Љетњи образовни камп за ученике/це на тему  Образовање у ванредним ситуацијама. Циљ кампа је био да ученици/це на интересантан и интерактиван начин сазнају више о адекватном реаговању у ванредним ситуацијама у својој школи и општини.

У свим школама које су укључене у Пројекат одржане су радионице са Ђачким парламентима са циљем развијања свијести ученика/ца о важности стицања знања и вјештина за адекватно реаговање у случају природних катастрофа.

У школама у којима је реализован Пројекат су биле организоване изложбе ликовних и литерарних радова гдје су ученици/це своје мисли о природним катастрофама преточили/е у ликовни и литерарни израз.

Координатор пројекта

Радоје Нововић, самостални савјетник