Процјена примјене антикорупцијских мјера – нови алат у борби против корупције

Агенција за спрјечавање корупције је у партнерству са Канцеларијом за европске интеграције и Програмом Уједињених нација за развој (УНДП), а уз подршку Амбасаде Норвешке, представила учинак органа државне управе и социјалне и дјечје заштите у примјени антикорупцијских мјера.

За потребе индекса, Агенција је развила Методологију за процјену примјене антикорупцијских мјера, у консултативном духу и сарадњи са представницима државних органа и институција социјалне и дјечје заштите, а на принципима методологије коју спроводи Комисија за антикорупцију и грађанска права Републике Кореје. Сврха методологије је да процијени да ли органи власти спроводе антикорупцијске мјере, да ли је примјена довела до одређене промјене, али и да подстакне органе власти да буду проактивни приликом планирања и примјене антикорупцијских мјера.

На данашњем догађају, под називом Интегритет на дјелу, директорица Агенције за спрјечавање корупције, Јелена Перовић поручила је да ова институција, која прати доношење и спровођење планова интегритета, као једног од кључних антикорупцијских механизама, пружа континуирану подршку органима власти.

„Колики смо остварили заједнички напредак, свједочи податак да је у извјештају ОЕЦД-а о конкурентности земаља Западног Балкана, који је објављен средином 2021. године, наведено да Црна Гора има најнапреднији систем подршке и прац́ења планова интегритета у региону са оцјеном 4,5 од могућих 5.“

И поред позитивних и охрабрујућих трендова, Агенција препознаје простор за јачање интегритета органа власти, што потврђује и развијање Методологије за процјену примјене антикорупцијских мјера.

Њ.Е. Јøрн Ерлинг Гјелстад, амбасадор Краљевине Норвешке у Београду је напоменуо да, иако Црна Гора има добар законодавни оквир у борби против корупције, процјена примјене антикорупцијских мјера указује да постоји број  законских процедура које органи власти не примјењују конзистентно.

Главна преговарачица, Зорка Кордић је указала да су за успјех у преговарачком процесу од суштинског значаја синергија дјеловања све три гране власти и развијање конкретних механизама и алата за примјену законодавног оквира који у пракси омогућавају да црногорска администрација добро функционише у корист грађана.

„Као што је за свеукупну реформу правосуђа и сузбијања корупције важан системски одговор цјелокупног друштва и све три гране власти, тако је за успјешно напредовање према чланству у ЕУ кључно заједничко дјеловање свих наших институција и партнера“, казала је Кордић и захвалила Влади Краљевини Норвешке што у континуитету већ пет година подржава пројекат јачања капацитета за убрзану интеграцију Црне Горе у ЕУ, а који Канцеларија за европске интеграције имплементира у сарадњи са УНДП-јем.

Даниела Гашпарикова, стална представница УНДП-а у Црној Гори, је истакла да је додатна вриједност овог  процеса у томе што је подстакао пилот институције да унаприједе своје механизме за спречавање корупције. „Налази процјене ће бити од користи Министарству финансија и социјалног старања за даље унапређење система унутрашњих финансијских контрола. Такође, Агенција за заштиту личних података и слободан приступ информацијама сада има налазе који ће јој омогућити да ради са институцијама на испуњавању њихових обавеза у погледу објављивања и ажурирања одређених информација у складу са Законом“, рекла је Гашпарикова.

Агенција је кроз овај процес мјерила да ли 63 органа власти спроводе антикорупцијске мјере које произилазе из законских обавеза, са фокусом на Закон о спрјечавању корупције, Закон о управљању и унутрашњим контролама као и Закон о слободном приступу информацијама, као и оне које не произилазе из законских обавеза, али свакако могу унаприједити интегритет њиховог рада. Све прикупљене информације у току процеса су провјерене и усаглашене са органима, након чега су институције рангиране. Овакав приступ даје снажан легитимитет овом процесу и охрабрује Агенцију да користи овај алат у будућности у борби против корупције.

Индекс процјене испитује ефекат спровођења антикорупцијских мјера и подстиче органе власти да буду проактивни приликом планирања и примјене антикорупцијских мјера. Учинак је мјерен у успостављању институционалних механизама за управљање ризицима од корупције, унутрашњу контролу, за доступност информација о раду, професионално поступање запослених, подизање свијести запослених о етици и интегритету и спречавање сукоба интереса, односно јачање етичке културе.

Индекс антикорупцијских мјера у систему државне управе износи 45%, а у систему социјалне и дјечје заштите 41%, што указује да има простора за унапређење у оба система у планирању и примјени антикорупцијских мјера. Оба система су најуспјешнија у стварању услова за примјену прописа за спречавање корупције, док најмањи учинак остварују у стварању етичке културе.

Када је систем социјалне и дјечје заштите у питању, најбоље рангирана институција је ЈУ Дневни центар Подгорица (71,5%), док најмањи учинак има ЈУ Центар за социјални рад за општине Плав и Гусиње (16,7%). Када су у државни органи у питању, најбољи учинак је остварило Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија (76,4%), а најмањи Управа прихода и царина (10,5%).

Процјена је указала да је потребно јачати унутрашње контроле, механизме за откривање и пријаву корупције, етично и професионално поступање, односно подизање свијести запослених о етици и интегритету, као и управљање људским ресурсима.

Методологија је развијена у оквиру пројекта ‘’Јачање капацитета за убрзање приступања Црне Горе Европској унији’’, који финансира норвешко Министарство спољних послова, а спроводи УНДП у сарадњи са Канцеларијом за европске интеграције и Генералним секретаријатом Владе.

Агенција за спрјечавање корупције/Канцеларија за европске интеграције/УНДП