- Влада Црне Горе
Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине Прво уклањање преграда из ријека у регији: Везишни...
Прво уклањање преграда из ријека у регији: Везишница поновно слободна!
Једна од најважнијих и рибом најбогатијих притока ријеке Ћехотине, Везишница је данас само сјена онога што је некад била. Индустријско загађење, непречишћене комуналне воде и илегалне баријере утицале су негативно на некад богати биљни и животињски свијет. Међутим, први кораци ка враћању живота у Везишницу направљени су данас, уклањањем три нефункционалне, илегалне преграде. Овај је догађај тим важнији ако знамо да је ово прво такво уклањање преграда у региону.
“Поздрављамо иницијативу уклањања застарјелих, непожељних и нефункционалних баријера из ријека, те смо се радо придружили позиву који су упутиле невладине организације. На тај начин Општина Пљевља и шира заједница директно доприносе остваривању еколошких циљева, како националних тако и међународних, а посебно у контексту унапрјеђења еколошког статуса ријека”, истакнуо је Мерван Авдовић, потпредсједник Опшине Пљевља.
И док су у Сјеверној Америци прије неколико деценија препознали важност уклањања старих и нефункционалних преграда, у Европи је тај тренд започео прије десетак година. Из године у годину уклања се све више преграда, а посебно откад је у Стратегији ЕУ за биолошку разноврсност као циљ препозната потреба враћања 25.000 км ријека у природно стање до 2030. године. Осим тога, овакви пројекти директно подржавају и мјере за побољшањем еколошког статуса које су прописане Оквирном директивом о водама, на шта се обавезала и Црна Гора.
“Општина Пљевља препознала је прилику за уклањањем три бране на Везишници те се прикључила позиву који је WWФ Адриа упутила општинама и јавним установама у Црној Гори и Хрватској. С обзиром да уклањањем ове три бране на Везишници она поновно постаје ријека слободног тока, посебно нам је драго да је управо она локација првог уклањања преграда у региону. Сличне успјехе желимо поновити у Хрватској и Словенији, али и наставити с добром сарадњом у Црној Гори, гдје је Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма изразило жељу за заједничким радом на овој теми”, изјавила је Бранка Шпаничек, координаторица иницијативе за уклањање баријера у WWФ Адриа.
Уклањањем преграда из ријека, у њима се поновно успоставља природна динамика протока воде, омогућава се кретање рибама и другим врстама које живе у ријекама узводно и низводно, те се у значајној мјери смањује опасност од поплава, као и процеси који могу довести до снижавања нивоа подземних вода које се користе као извори питке воде. Ријеке природно врше многе функције од којих наше заједнице и ми сами имамо користи, од осигуравања питке воде и хране, до регулације посљедица климатских промјена, те смањивања опасности од суша и поплава. Због тога су иницијативе попут ове која је данас започела у општини Пљевља од посебне важности, како за природу тако и цјелокупно друштво.
Без сарадње Општине Пљевља и надлежног министарства, те уз подршку Спортско-риболовног клуба “Липљен-Пљевља” ово не би било могуће. У пројектима заштите природе пресудно је да све заинтересоване стране, као и локална заједница, буду сагласни и подржавају их, те да се поштују сви стандарди струке и прописи које држава налаже.
Тамара Брајовић, генерална директорица Директората за природу у Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма нагласила је како је ово само почетак сарадње на идентификацији локација и броја нефункционалних преграда, чиме ће се ослободити десетине километара водотокова и омогућити обнављање биолошке разноврсности ријека. “Ова иницијатива није само тенденција Министарства да постигне европске стандарде и реализује обавезе према Европској унији, већ је и жеља да се црногорској јавности појасни значај ових активности. Важно је нашим грађанима појаснити и подићи свијест о важности биолошке разноврсности, односно о посљедицама које настају када се природне вриједности немарним и нестручним приступом подреде појединачним интересима, уз несагледиве посљедице на штету општег интереса”, напоменула је Брајовић.
Из WWФ Адрије се надају како ће се у наредном периоду и друге Општине у Црној Гори јавити на позив који им је упућен раније ове године, како би се системски приступило уклањању стотина старих и нефункционалних баријера из црногорских ријека.
Побољшање еколошког статуса ријеке Везишнице је дио и рада WWФ Адрије, Општине Пљевља, удружења “Да заживи село”, Еко-тима и организације ТНЦ (Тхе Натуре Цонсерванцy) на заштити горњег тока ријеке Ћехотине, гдје се тренутно спроводе истраживања као предуслов будуће заштите овог подручја. Све ово прилике су за дугорочан и одржив развој цијелог пљеваљског краја, у свјетлу зелене и праведне транзиције.