Реформа правосуђа кључ убрзања европског пута

Замора, макар у случају Црне Горе, нема и не смије бити. Мислим да можемо рећи да смо процес приступања довели до пред завршну фазу – затварање преговора, казала главна преговарачица Црне Горе Зорка Кордић

Главна преговарачица Црне Горе са Европском унијом (ЕУ), Зорка Кордић, оцијенила је да би снаге све три гране власти требало да се окупе око овогодишње лошије оцјене у дијелу реформе правосуђа, која зависи превасходно од капацитета за политички дијалог око кључних именовања у судству и тужилаштву.

”То је централна порука овог Извјештаја (о напретку Црне Горе ка ЕУ), јер као најнапреднија држава кандидат морамо тежити далеко бољим резултатима у владавини права, како Влада, тако и парламент, правосуђе, али и сви актери у друштву”, казала је Кордић у интервјуу Вијестима.

Она је казала да се разлози за нешто лошији годишњи учинак у неким поглављима везују за осјетљив транзициони контекст у којем су припремана стратешка и законска акта, од којих нека, иако их је Влада утврдила, нијесу имала своје заокружење у парламенту, те нијесу ни ушла у овај Извјештај, али хоће у сљедећи.

Кордић је поручила да Црна Гора остаје привржена европској перспективи и наставља да спроводи потребне реформе досљедно и темељно као и до сада.

Шта је главни разлог лоше оцјене у Извјештају Европске комисије (ЕК)? Да ли је Влада довољно пажње посветила европским интеграцијама?

Извјештај Европске комисије, иако покрива транзициони период јун 2020-јун 2021, нема лошу, него средњу оцјену, и приближних је налаза као и извјештаји из 2019. и 2020. То показује не само анализа Канцеларије за европске интеграције, него и оцјена опште спремности Института алтернатива која заправо показује најбољи свеукупни средњи скор до сада (3.11) иако то, нажалост, није у медијима било стављено у први план. Са друге стране, у дијелу мјерења годишњег учинка, нетачно је да од 33 поглавља, њих 30 биљежи “ограничен напредак”. Једно поглавље није забиљежило напредак, док је ограничени напредак постигнут у 13 поглавља, одређени напредак у 17 поглавља, и добар напредак у 2 поглавља.

Разлози за нешто лошији годишњи учинак у неким поглављима везују се за осјетљив транзициони контекст у којем су припремана стратешка и законска акта, од којих нека, иако их је Влада утврдила, нијесу имала своје заокружење у парламенту, те нијесу ни ушла у овај Извјештај, али свакако да хоће у сљедећи.

Иако је из Програма рада Владе само један квартал активности заправо “ушао” у овај извјештајни период, Влада је посвећено радила на свим пољима европске интеграције: унаприједила одговор на организовани криминал уз рекордне запљене наркотика, први пут унаприједила оцјену у слободи изражавања, између осталог кроз рад њене комисије за праћење насиља над медијима. Посебно се посветила мјерама економског опоравка, које су у извјештају оцијењене ефикасним и унаприједила финансијску консолидацију, ублажавајући фискалне ризике. Влада је реализовала и многе друге мјере за ефикасно спровођење правне тековине ЕУ – уведен је електронски регистар јавних набавки као системски искорак у брби против корупције, електронска евиденција предузећа важна за ефиксније пословање, уредба о стварању “дан унапријед” енергетског тржишта итд.

Оно око чега треба да окупе снаге све три гране власти је лошија овогодишња оцјена у дијелу реформе правосуђа, која зависи превасходно од капацитета за политички дијалог око кључних именовања у судству и тужилаштву. То је централна порука овог Извјештаја, јер као најнапреднија држава кандидат морамо тежити далеко бољим резултатима у владавини права, како Влада, тако и парламент, правосуђе, али и сви актери у друштву.

Извјештајима ЕК се посљедњих година посвећује мања пажња, у односу на ранији период. Да ли је разлог што су се државе региона умориле од реформи које се од њих захтијевају, или је утицај ЕУ ослабио?

Годишњи извјештаји ЕК за државе кандидате и потенцијалне кандидате за чланство у ЕУ су кључна полуга даљих реформских активности у тим земљама. Извјештај ЕК је инструмент којим се омогућава боље планирање реформи и као такав је најбитнији документ којима ЕК нотира напредак и даје смјернице за даље дјеловање. Осим тога, за државе које су отвориле преговоре су ту и преговарачке позиције са почетним или завршним мјерилима као дефинисаним приоритетима у датим поглављима, а у појединим поглављима су ти приоритети преточени и у одговарајуће акционе планове. Такође, ЕК повремено издаје и радне документе, односно тзв. нон-пејпере у којима износи ставове по важним питањима у владавини права или одређеној секторској политици. Због присуства свих ових докумената се може стећи утисак да централни значај годишњих извјештаја ЕК слаби, али то није случај.

Замора, макар у случају Црне Горе, нема и не смије бити. Мислим да можемо рећи да смо процес приступања довели до пред завршну фазу – затварање преговора. Као што сам већ напоменула, преговарачку структуру мијењамо у складу са ревидираном методологијом, већ смо је освјежили новим људима, доносимо динамичке планове за поглавља са јасним корацима за наредних пар година, тако да се “пуном паром” враћамо преговорима и европским интеграцијама. Замор нам не “дозвољавају” ни грађани Црне Горе, који у врло великом проценту вјерују у идеју чланства Црне Горе у Европској унији и тиме нам дају подршку и мотивацију за даље реформе.

Што се тиче значаја и утицаја ЕУ на овим просторима, и поред разних навода и нон-пејпера о наводној промјени политике Уније према Западном Балкану, охрабрујуће поруке званичника ЕУ увјеравају нас у супротно – да је простор Западног Балкана од стратешке геополитичке важности за сигурност и безбједност ЕУ, и да Унија неће одустати од свог проширења на овај регион. Тај стратешки значај Западног Балкана је недавно потврдила и предсједница Европске комисије Урсула вон дер Лајен током посјете државама ЗБ, поручујући да је будућност Црне Горе у Европској унији. Такође, европски комесар за проширење Оливер Вархељи је прије пар дана у своме говору пред Одбором Европског парламента за вањске послове, представљајући овогодишњи пакет проширења, рекао да ЕУ дијели са Западним Балканом исти континент, исту историју, исте интересе и исте вриједности, те да је проширење ЕУ геополитички избор и одлука.

Да ли је након самита на Брду код Крања европска перспектива држава региона почела да слаби, с обзиром да није прихваћено да 2030. буде крајњи датум за улазак свих држава региона у ЕУ?

Самит лидера ЕУ и Западног Балкана на Брду код Крања је, по мојем мишљењу, потврдио недвосмислену опредијељеност региона за Унију и, обратно, наставак подршке Уније европској перспективи региона. То је наглашено у кључној поруци да ће државе чланице ЕУ појачати подршку демократској, економској и социјалној трансформацији нашег друштва. То је оно што државе кандидати треба да препознају као шансу, између осталог иу контексту имплементације Економско-инвестиционог плана за Западни Балкан, који ће се финансирати бесповратним средствима ЕУ.

Послата је и јасна порука да ЕУ жели да смањи економски јаз између привреда Западног Балкана и унутрашњег тржишта ЕУ, што јасно указује на то да види будућност Западног Балкана у Унији.

Избор неких држава чланица ЕУ да се током овог самита не изјашњавају око 2030. године као рока за завршетак приступног процеса свих кандидата, објашњавам чињеницом да су државе кандидати у веома различитим фазама процеса. Стога не вјерујем да би јединствени рок за завршетак цјелокупног процеса могао да буде подједнака мотивација кандидатима који су више напредовали у преговорима. За Црну Гору је најважније да принцип регате остаје кључна водиља процеса приступања.

Да ли су смањене шансе Црне Горе да постане прва наредна чланица ЕУ до 2025?

Црна Гора, слиједећи принцип регате, свакако да има највеће шансе да прва од држава кандидата постане наредна чланица ЕУ. Влада Црне Горе је много пута до сада наглашавала да реформе које захтијева приступање Европској унији спроводи првенствено због тога што оне воде добробити грађана. Због тога можемо рећи да предност увијек дајемо квалитету приступних реформи у односу на брзину тих реформи и генерално процеса приступања. Такође, морамо увијек имати на уму да се одлуке на нивоу Европске уније, па и око датума могућег чланства неке државе у ЕУ, доносе консензусом свих држава чланица, што захтијева одређено вријеме. 2025. година несумњиво остаје временски оријентир да наше институције заврше свој дио посла.

Црна Гора остаје привржена европској перспективи и наставља да спроводи потребне реформе досљедно и темељно као и до сада. Приоритет ће нам свакако бити што скорије испуњавање прелазних мјерила за поглавља 23 и 24 јер, као што је много пута поновљено, то ће бити прекретница у процесу која ће покренути поступно затварање свих других поглавља.

Да ли је самит у Словенији потврдио да земље Западног Балкана у ЕУ не желе важне чланице (Француска, Њемачка…)?

Сматрам да је самит у Словенији показао да државе чланице ЕУ посматрају политику проширења на озбиљан начин, те да умјесто лицитирањем датумима, радије желе да се баве суштином и квалитетом тог процеса. Ови напори везују се за тзв. “стратешку аутономију” ЕУ, гдје безбједност и сигурност ЕУ свакако да зависи и од геополитичког простора Западног Балкана. Конкретно, двије државе које сте навели су на том фону унијеле неке важне реформе у процес приступања ЕУ. Њемачка је 2014. године покренула Берлински процес у циљу јачања регионалне сарадње и европских интеграција на Западном Балкану. Француска је прошле године иницирала ревидирање методологије приступања, када су уведени неки нови аспекти попут мјера ране интеграције или политичког дијалога са ЕУ и њеним држвама чланицама.

Управо нам тај политички дијалог може бити идеална прилика да државама чланицама представимо из наше перспективе све што је досад постигнуто у европским интеграцијама и да им приближимо ставове и вриједности које наше државе његују а које се суштински не разликују много од њихових. “Допирање” до држава чланица је од изнимног значаја имајући у виду да се управо у њима креира став према проширењу Уније.

Готово све радне групе имају шефове

Јесу ли комплетиране све радне групе за преговарачка поглавља? Које нису и које радне групе још немају шефове?

Готово све радне групе имају своје шефове – за области Царинске уније и Статистике очекујемо иновиране предлоге Министарства финансија, и недавно смо одржали трећи по реду састанак у овом формату. Ово је најважнији експертски форум за дискусију о изазовима у сва 33 поглавља преговора. Поред тога, прошле недјеље је конституисана и Комисија за европске интеграције у иновираном саставу која је разматрала препоруке из Извјештаја Европске комисије за Црну Гору. Ускоро ћемо имати и још један ниво координације јер ће Влада именовати преговараче за кластере, прилагођавајући се тако ревидираној методологији. Преговарачи ће координирати рад шефова радних група по појединим тематским кластерима.

Подсјећам да су активности у радним групама од кључног значаја за процес. Зато су у фокусу првобитно била преговарачка поглавља 23 – Правосуђе и темељна права и 24 – Правда, слобода и безбједност, гдје иницијално нијесмо имали шефове. Друге радне групе су у барем 15 поглавља “задржале” своје претходне шефове, а имали смо и нека нова именовања. У свим радним групама смо “освјежили” чланство, укључујући и неке нове чланове и отварајући за сваку радну групу и јавне позиве за учешће НВО.

Тако су прије љетње паузе и формално обновљене радне групе за поглавља: 2 – Слобода кретања радника, 6 – Привредно право, 8 – Конкуренција, 14 – Саобраћајна политика, 15 – Енергетика, 19 – Социјална политика и запошљавање, 20 – Предузетништво и индустријска политика, 21 – Транс-европске мреже, 27 – Животна средина и климатске промјене и 30 – Вањски односи. Затим је у другом таласу, Влада донијела одлуке за још 11 радних група, чиме је обновљено чланство за поглавља: 1 – Слобода кретања робе, 3 – Право оснивања предузећа и слобода пружања услуга, 4 – Слобода кретања капитала, 5 – Јавне набавке, 7 – Право интелектуалне својине, 9 – Финансијске услуге, 10 – Информатичко друштво и медији, 16 – Порези, 17 – Економска и монетарна унија, 28 – Заштита потрошача и здравља и 33 – Финансијске и буџетске одредбе. Формално се заокужују и иновиране одлуке за поглавља: 11 – Пољопривреда и рурални развој, 12 – Безбједност хране, ветеринарство и фитосанитарни надзор, 13 – Рибарство, 22 – Регионална политика и координација структурних инструмената, 25 – Наука и истраживање и 26 – Образовање и култура.

ИЗВОР: Портал Вијести