Рестриктивне мјере

Рестриктивне мјере (санкције) су важан инструмент међународне вањске и безбједносне политике.

Значај рестриктивних мјера се истиче у борби против тероризма и финансирања тероризма, пролиферације оружја за масовно уништење и финансирања пролиферације оружја за масовно уништење, односно у превенцији или заустављању активности против међународног мира и безбједности, као и других поступања супротних циљевима Повеље Уједињених нација, што уједно представља и међународну обавезу Црне Горе.

Рестриктивне мјере су усмјерене у односу на државе и означена лица (физичка и правна лица, субјекти и тијела) која испуњавају критеријуме одређене релевантним актима, односно примјењују се на основу резолуција Савјета безбједности Уједињених нација, аката Европске уније, аката друге међународне организације чији је Црна Гора члан или одлука Владе.

По карактеру, рестриктивне мјере се дијеле на индивидуалне - према означеним лицима (циљане санкције) и секторске (ограничавање економских односа и друге).

Рестриктивне мјере укључују ограничења располагања средствима и имовином (замрзавање), ограничење уласка или боравка на државној територији (физичких лица, пловила, ваздухоплова), ембарго на оружје, муницију, робу двоструке намјене, економске и финансијске мјере, међу којима су ограничење увоза, транзита и извоза робе, као и остале мјере које се тичу права, услуга и робе.

У односу на државе, могу се примијенити дипломатске или економске санкције, из разлога који укључују нарушавање мира и безбједности, грубо кршење Повеље Уједињених нација, међународног права (нарочито људских права и хуманитарног права), демократије и владавине права.

У процесу пажљивог дефинисања рестриктивних мјера, примјењује се принцип пропорционалности, који подразумијева да мјере буду сразмјерне њиховом циљу.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?