Вукићевић:
Рационалном употребом спријечити отпорност бактерија на антибиотике

„Министарство здравља, слиједећи препоруке међународних институција, у сарадњи са здравственим институцијама, прије свега  Институтом за јавно здравље, ради и радиће на едукацији опште популације о штетности неправилног коришћења антибиотика, увођењу мониторинга над резистенцијом бактерија на антибиотике у болницама, изради и спровођењу протокола за лијечење антибиотицима, као и на досљедном спровођењу законских прописа“, саопштила је државна секретарка у Министарству здравља Анка Вукићевић, на Конференцији под називом: „Резистенција на антибиотике – “тихи цунами” у сјенци COVID пандемије“, коју је организовала Национална интердисциплинарна комисија за антимикробну резистенцију Министарства здравља (НИКРА), уз подршку Свјетске здравствене организације.

Она је нагласила да је отпорност бактерија на антибиотике глобални здравствени проблем, који представља велику пријетњу човјечанству.

„Пандемија COVID -19, поред свих других недаћа, довела је и до повећане употребе антибиотика. Циљ данашњег састанка јесте да нагласи важност правилне употребе антибиотика и у овим ванредним условима које је креирала COVID-19 пандемија“, упозорила је државна секретарка.

Посљедњи подаци, са којима располаже Институт за љекове и медицинска средства, према њеним ријечима, показују да је у 2020. години потрошња антибиотика у Црној Гори порасла за 2,5% у односу на 2019. годину. Подаци из претходних година о потрошњи антибиотика, су указивали да је Црна Гора била на самом врху по потрошњи антибиотика, када се упореди са земљама ЕУ. Потрошња ових љекова у Црној Гори је била већа за 30% до 2020. године, у односу на просјечну потрошњу антибиотика у земљама ЕУ, док је у 2020. години потрошња антибиотика у Црној Гори била већа за 45% у односу на просјечну потрошњу антибиотика у земљама ЕУ.

„Цијели свијет удружује напоре да се овај проблем стави под контролу. У том циљу се прикупљају подаци, који су основ за планирање и спровођење активности на сузбијању резистенције бактерија на антибиотике. Код неких бактерија евидентна је појава отпорности на више антибиотика истовремено. У новије вријеме посебно је забрињавајућа резистенција бактерија на антибиотике који су задња линија одбране од инфекција“, казала је Анка Вукићевић, наглашавајучи да су пацијенти са инфекцијама изазваним бактеријама резистентним на антибиотике свакодневна појава у болницама широм Европе, па и код нас. Такве инфекције су повезане са продуженим и повећаним оболијевањем и повећаном смртношћу као и повећаним трошковима лијечења.

Због свега наведеног, истакла је државна секретарка, неопходно је да у рјешавању овог проблема узму учешћа сви и стручна и лаичка јавност.

Љекари су, како је рекла, дужни да прате и примјењују савремена протоколе лијечења инфекција, а пацијенти не треба да узимају самоиницијативно антибиотике, већ искључиво по препоруци љекара и да се тих препорука досљедно придржавају.

„Антибиотици су заједно са вакцинама продужили људски вијек за 20 година. Наша је одговорност да кроз безбједну и адекватну употребу истих очувамо и унаприједимо значај њихове употребе, поручила је Анка Вукићевић.

Директор Института за јавно здравље др Игор Галић рекао је да колико је ситуација озбиља показује чињеница да је Свјетска здравствена организација прогласила отпорност на антимикробне љекове за глобални јавноздравствени проблем.

„Стручњаци сматрају да је резистенција на антимикробне љекове једнака пријетња човјечанству колико и климатске промјене. Ова два проблема имају неке заједничке карактеристике: оба проблема су глобална, не познају границе, потенцирана су људском активношћу и оба предстваљају „апокалиптичну“ претњу. Ако останемо без антибиотика остаћемо без модерне медицине, јер хирургија, онкологија, трансплантација и разне друге гране медицине без антибиотика су незамисливе, упозорио је др Галић.

Он је навео да су статистичари прорачунали да, уколико се овакав тренд раста резистенције међу бактеријама настави, без наше интервенције на савладавању резистенције, или уколико интервенције не буду адекватне, 2050.године 10 милиона људи ће годишње умирати од инфекција изазваних резистентним бактеријама, тј. инфекције изазване бактеријама отпорним на антибиотике биће водећи узрок смрти.

„За борбу са резистенцијом на антибиотике потребно што је више људи могуће, или боље речено сваки појединац. Свако може дати свој допринос, на свој начин. Заједничким напорима, доктора медицине, доктора ветерине, доктора стоматологије, фармаколога, али и широке популације, код које морамо радити на развијању свијести о важности антибиотика и важности њихове рационалне употребе, можемо очувати ефикасност ових за људску популацију изузетно важних лијекова. Само удруженим напорима можемо се надати добрим резултатима. Када кажем удруженим снагама то значи заједнички ангажман институција система, али и свих појединаца, уз сарадњу на међународном плану, истакао је др Галић.

Током данашње конференције чланови НИКРЕ и представници релевантних институција које се баве овом облашћу, разговарали су о ефектима COVID-19 пандемије на потрошњу антибиотика, могућности примјене смјерница ЕУ на смањење употребе антибиотика у Црној Гори, као и употреби антибиотика у лијечењу тешко и критично обољелих пацијената од COVID-19.