Антимикробна резистенција један од највећих изазова када је употреба лијекова у питању и представља озбиљан јавно здравствени, али и економски проблем глобалних размјера. За борбу против ширења резистенције на антибиотике потребан је интегрисани међусекторски приступ на националном, европском и међународном нивоу, поручио је министар здравља др Војислав Шимун, отварајући стручни скуп под називом „Против отпорности бактерија на антибиотике кроз јединствен приступ здрављу“, који је поводом Европског дана и Свјетске недјеље свјесности о значају антибиотика организовало  Минитарство здравља, у сарадњи са Свјетском здравственом организацијом.

Министар Шимун је рекао да је недвосмислено доказано да прекомјерна употреба антибиотика и код људи и код животиња убрзава процес настанка и ширења отпорности бактерија на антибиотике, као да инфекције бактеријама отпорним на љекове могу погодити свакога, а веома често са смртним сиходом.

Према ријечима Шимуна, што више антибиотика престане да буде дјелотворно, више живота ће бити угрожено.

- Процјене су да би неуспјех у рјешавању проблема резистенције на антибиотике могао резултирати са око десет милиона смртних случајева у свијету до 2050. године и трошак од 100 трилиона долара за глобалну економију - рекао је Шимун.

Он је указао да рјешење постоји и да контрола и смањење резистенције захтјевају бројне активности, као што су сузбијање и контрола инфекција, јачање управљања, побољшање надзора и јачање истраживања.

Министарство здравља, како је рекао, у том погледу предузима и планира бројне конкретне мјере, у првом реду, као подршка љекарима у збрињавању пацијената, у сарадњи са СЗО почињу са израдом смјерница за лијечење инфекција на свим нивоима здравствене заштите.

- У сарадњи са здравственим установама, омогућавамо континуирану медицинску едукацију и организовање јавних кампања у циљу здравственог просвећивања опште популације и подизања свијести о значају антибиотика у лијечењу – навео је др Шимун, додајући да кроз Националну интердисциплинарну комисију за контролу резистенције на антибитике, (НИКРА), Министарство здравља сарађује и са другим владиним ресорима, јер се тај проблем не може ријешити уколико не буду укључене све надлежне институције и актери, прије свега сектори који се баве ветерином и животном средином.

Министар здравља је нагласио да се, поред потребе за сталним унапређењем знања стручњака у тој области и подизања нивоа свијести опште популације о значају антибиотика и њихове рационалне употребе, мора радити и на побољшању квалитета санитације и хигијене, смањењу загађења животне околине, побољшању надзора и увођењу брзе дијагностике и вакцина.

„Због тога заједно, свако у оквиру својих надлежности, треба да уложимо све расположиве ресурсе и свеобухватне напоре да се придружимо глобаним настојањима у рјешавању проблема резистенције антибиотика на бактерије, како би заштитили здравља цјелокупне популације - поручио је др Шимун.

Према ријечима в.д директорице Института за јавно здравље Верице Османовић, антибиотици представљају једно од најмоћнијих оруђа у здравству, омогућавајући лијечење заразних болести опасних по живот и подупирући критичне интервенције у медицини, као што је хемотерапија, хируршки захвати, трансплантација итд. Међутим, како је истакла, нарастајућа отпорност бактерија на антибиотике  пријети да поткопа достигнућа модерне медицине

„Институт за јавно здравље од 2016. године  Центру за медицинску микробиологију гдје се налази референтна лабораторија, континуирано прати резистенцију најзначајнијих патогена на кључне антибиотике. Мрежа за праћење резистенције на антибиотике укључује све јавноздравствене микробиолошке лабораторије, казала је Османовић.

Она је упозорила да је употреба, а поготово прекомјерна употреба антибиотика, најважнији покретач настанка отпорних бактерија!

„Добра вијест је да бактерије могу да поврате осјетљивост на антибиотике уколико не долазе дуже вријеме у контакт са овим љековима!  Зато чувајмо антибиотике како би нове генерације могле да преузму ово драгоцјено наслеђе: користимо их само када су неопходни, а о неопходности одлучује љекар, узимајмо их искључиво на начин, у дози и временском размаку које је љекар одредио и узимајмо Их онолико дуго колико је љекар прописао, поручила је Османовић.

Подсјећајући да антимикробна резистенција представља глобални јавно здравствени, економски и развојни проблем, шефица СЗО Канцеларије у Црној Гори,  др сци мед Мина Брајовић, истакла је да је стопа резистенције патогена који често изазивају инфекције алармантно висока на глобалном нивоу. Једнако је забрињавајућа, по њеним ријечима, процјена да ће ниво резистенције на глобалном нивоу бити удвостручен до 2035. године у односу на ниво антимикробне резистенције из 2005.годину.

“Отварајући  врата за ширење резистентних патогена, компромитујемо способност здравственог система да успјешно лијечи уобичајене инфекције. Вратићемо се у пред-антибиотску еру када ће уобичајене инфекције односити животе, а спровођење хируршких интервенција, попут царског реза замјене кука, трансплантације, операција на срцу бити незамисливе“, упозорила је Брајовић.

Она је истакла да уколико желимо да сачувамо дјелотворне антибиотике, као окосницу савремене медицине и нађемо одрживо решење на ову тиху епидемију, морамо инсистирати на концепту “јединствено здравље”, улагати у превенцију и промовисати ангажман свих сектора и друштва.

Брајовић је подсјетила да су “окупљени на Регионалном комитету СЗО за Европу, министри здравља 53 земље чланице усвојили Мапу пута за контролу антимикробне резистенције у региону Европе нудећи сет системских решења за смањивање оптерећења инфекцијама, смањивање нивоа антимикробне резистенције и јачање капацитета за лијечење инфективних болести.