САОПШТЕЊЕ – ДАН РАДОНА 7. НОВЕМБАР

Европска радонска Асоцијација (Еуропеан Радон Ассоциатион (ЕРА)) успоставила је 7. новембар за Дан радона, који се обиљежава широм Европе с циљем подизања свијести о штетном дејству радиоактивног гаса радона и његовом негативном утицају који овај природни гас има на здравље човјека. Ова Асоцијација је одабрала најзначајнији датум за Европски дан радона – рођендан Марије Кири. Физичарка Кири, рођена 1867. године у Варшави, открила је, заједно са супругом, између осталих и хемијски елемент радијум. Један од његових производа распадања је радон.

У већини земаља свијета, па и у Црној Гори од свих извора јонизујућег зрачења природног поријекла радон највише доприноси озрачивању становништва. Радон је природни радиоактивни гас који се стално продукује радиоактивним распадом уранијума, који је, у различитим концентрацијама, природни састојак стијена и земљишта. Стога, земни гас и подземне воде садрже радон који кроз пукотине у темељним плочама улази у зграде и у њима се концентрише. Извор радона у зградама може бити и њихов конструктивни материјал (грађевински материјал), као и вода за пиће. Концентрација радона у ваздуху на отвореном простору је свуда толико ниска да је безопасна по наше здравље. Међутим, у унутрашњости куће, зависно од њене конструкције, материјала од којег је направљена, али и наших навика, ниво радона у ваздуху може бити знатно повећан изнад природног. Концентрација активности радона у стамбеним зградама, може да се смањи, уз релативно мала улагања, затварањем пукотина у темељима зграда, подовима и зидовима и бољом вентилацијом.

Свјетска здравствена организација (СЗО) је 1988. године радон је по канцерогености по људе сврстала у групу 1 са „довољно доказа“ канцерогености код људи. Према налазима СЗО-а инхалација радона је други по важности узрочник канцера плућа, након пушења. Такође, удисање радона је први по важности узрочник карцинома плућа код непушача, а други код пушача према налазима Свјетске здравствене организације (СЗО). Не постоји вриједност концентрације активности радона која је потпуно безбједна за човјека, јер ризик оболијевања од карцинома плућа расте линеарно са концентрацијом активности радона у ваздуху и са временом излагања. Епидемиолошке студије које су рађене у Европи показују да је радон у становима узрочник 9% смрти од карцинома плућа као и да ризик од добијања карцинома плућа расте линеарно за 16% са сваких 100 Бq/м3 концентрације активности радона у ваздуху стана и да је тај ризик 25 пута већи код пушача него код непушача.

Свако смањење концентрације радона у боравишним просторима и времена излагања има повољан утицај на здравље, због чега су неопходне и оправдане активности и мјере усмјерене на смањење концентрације радона у становима, на радним мјестима и у јавним установама. У том циљу, Влада Црне Горе је током 2002-2003. године спровела први национални пројекат који је финансирала Влада Црне Горе током којег је завршена проспекција радона у становима на половини територије Црне Горе, тј. у њеном јужном и централном дијелу. Деценију касније, спреведена су два национална пројекта МНЕ9004 “Мапирање радона у Црној Гори и унапређење националног система заштите од радона“ (2014-2017) и МНЕ9005 “Процјена и смањење радона у црногорским школама и вртићима”(2016-2018) које су финансирале Међународна агенција за атомску енергију (МААЕ) и Влада Црне Горе уз подршку Програма Уједињених нација у Црној Гори (УНДП) и Мисије Организације за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС) у Црној Гори. Главни циљеви пројекта су били завршетак мапирања радона у Црној Гори, објективнија процјена средње ефективне дозе за становништво због удисања радона, едукација становништва о утицају радона на здравље, јачање кадровских и институционалних капацитета за мјерење и митигацију радона и иновирање националне радонске легислативе у циљу њеног усаглашавања са директивама ЕУ и стандардима МААЕ, као и припрема Програма заштите од радона.

На основу резултата сва три истраживања, Влада Црне Горе је донијела Програм заштите од радона са Акционим планом 2019-2023. године. Активности из Акционог плана Програма заштите од радона које се тичу унапређења правног оквира у области заштите од радона су спроведене и постале су саставни дио Закона о заштити од јонизујућих зрачења, радијационој и нуклеарној сигурности и безбједности, који је Скупштина Црне Горе усвојила 17. маја 2024. године. Поменути Закон је трансповао поједине одредбе примарног и секундарног права Европске уније и међународно правних инструмената чија је Црна Гора чланица. Такође, транспонован је дио Уговора о оснивању Европске заједнице за атомску енергију који представја примарну правну тековину и 13 аката секундарног права Европске уније и то једанаест Директива Савјета Европске уније, једна Одлука и једна Уредба Савјета Европске Уније.

Закон о заштити од јонизујућих зрачења, радијационој и нуклеарној сигурности и безбједности је прописао националне реферетне нивое концентрације активности радона за постојеће и нове боравишне просторе и радне просторе и ургентни акциони ниво концентрације активности радона. Такође, дефинисао је радонски приоритетна подручја која представљају територије општина у којима се процјењује да више од 10% постојећих станова има средње годишње концентрације активности радона изнад прописаног националног референтног нивоа. По овом критеријуму за сада су приоритетне радонске области територије општина: Никшић, Даниловград, Мојковац, Плужине, Шавник и Петњица.

Узимајући у обзир националне референтне нивое, као и ефективне дозе зрачења које у неком простору може примити лице које у том простору ради или борави нови Закон о заштити од јонизујућих зрачења, радијационој и нуклеарној сигурности и безбједности је дефинисао заштитне мјере. У циљу спровођења заштитних мјера и смањења концентрације активности радона у боравишним просторима, у радонски приоритетним подручјима, као и у другим подручјима, наглашено је учешће јединица локалних самоуправа које су у обавези да израде и реализују локалне акционе планове заштите од радона у прописаним роковима, на које сагласност издаје Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера (МЕРС) на основу мишљења Агенције за заштиту животне средине. Што се тиче радних простора дефинисана су радна мјеста гдје је обавезно спровођење мјерења концентрације активности радона, а детаљније ће бити прописана у посебном правилнику које ће припремити и усвојити Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера. Такође, Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера (МЕРС) ће донијети правилник којим ће прописати начин израде и садржај локалних акционих планова заштите од радона.

Имајући у виду да је смањење радона дугорочан процес, Законом о заштити од јонизујућих зрачења, радијационој и нуклеарној сигурности и безбједности предвиђен је начин пружања финансијских мјера од стране Владе Црне Горе за смањење радона у постојећим боравишним просторима, суфинансирања (концентрација активности радона већа од националног референтног нивоа 300 Бq/м3, а мања од ургентног акционог нивоа 1000 Бq/м3) и финансирања (концентрација активности радона већа или једнака ургентном акционом нивоу 1000 Бq/м3 ). С тим у вези, Влада Црне Горе ће донијети Уредбу којом ће прописати образац захтјева, потребну документацију, критеријуме за одређивање начина финансирања и суфинансирања, начин спровођења и контроле финансијских средстава, уз претходну сагласност Министарства екологије, одрживог развоја и развоја сјевера и Министарства финансија.

Поред наведеног, а на основу поменутих резултата истраживања, Закон о планирању простора и изградњи објеката је увео мјере заштите од радона, кроз основне захтјеве за објекат.