- Влада Црне Горе
Саопштење са 18. сједнице Владе Црне Горе
Саопштење са 18. сједнице Владе Црне Горе
Влада је на данас одржаној 18. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, донијела Уредбу о реализацији и поступку коришћења средстава из инструмента претприступне помоћи Европске уније (IPARD III програм). Уредбом се уређује реализација и поступак коришћења средстава финансијске подршке за спровођење мјера руралног развоја из Инструмента за претприступну помоћ Европске уније (IPA) за „Инвестиције у физички капитал пољопривредних газдинстава“ (Мјера 1), „Инвестиције у физички капитал за прераду и маркетинг пољопривредних и производа рибарства“ (Мјера 3) и „Диверзификација газдинстава и развој пословања“ (Мјера 7) – подмјера 7.1 „Подршка инвестицијама за развој руралног туризма“, подмјера 7.2 „Подршка инвестицијама за прераду на газдинству“ и подмјера 7.3 „Подршка инвестицијама за унапређење заната“, у складу са Програмом развоја пољопривреде и руралних подручја Црне Горе у оквиру ИПАРД-а ИИИ 2021-2027. Предвиђено је да од укупно 81.975.947 еура колико је опредијељено као бесповратна подршка пољопривредним произвођачима, допринос ЕУ износи 63 милиона еура (75% јавне подршке), док је национални допринос (допринос Црне Горе) у износу од 18.975.947еура (25 % јавне подршке). Доношење Уредбе омогућиће повлачење финансијских средстава из претприступних фондова црногорским пољопривредним произвођачима који живе у руралном подручју, у циљу достизања стандарда, економског, социјалног и територијалног развоја, паметног, одрживог и инклузивног раста кроз развој физичког капитала и као одговор на изазове који произилазе из климатских промјена, кроз промовисање енергетске ефикасности из обновљивих извора енергије.
Донијета је Одлука о давању шума у државној својини на коришћење продајом дрвета у дубећем стању у подручним јединицама Пљевља, Андријевица, Беране, Плав, Плужине и Жабљак (санитарна сјеча у 2024. години). Овом одлуком се даје на коришћење дрвна запремина која је била изложена дејству ентомолошких и фитопатолошких чинилаца, као и других абиотичких чинилаца, у складу са чланом 7 Правилника о успоставијању шумског реда, и то за 2022. и 2023. годину. Како је у 2023. години дошло до изражене појаве санитара у четинарским шумама, доминантно усљед градације поткорњака, у најкраћем могућем року извршена је дознака санитарних стабала. Сагласно важећим прописима ову дрвну запремину је неопходно што прије сјећи ради спречавања даљих штетних последица. Продаја дрвета у дубећем стању (санитарна сјеча) спровешће се у поступку јавног надметања (аукцијска продаја) путем Јавног позива, како је то предвиђено чланом 9 Уредбе. Укупно очекивани минимални приход, по основу продаје санитара, како је наведено у приказаној табели и по почетним цијенама, износи 491.671 еура.
Влада је усвојила Информацију у вези статуса лица из Украјине под привременом заштитом у Црној Гори, и донијела Одлуку о измјени и допуни Одлуке о одобравању привремене заштите лицима из Украјине. Тим поводом, задужено је Министарство унутрашњих послова да обезбиједи потребне смјештајне капацитете за примјерен смјештај странаца под привременом заштитом, неопходну помоћ и основна средства за живот. Одлуком се држављанима Украјине, лицима без држављанства којима је посљедње боравиште било у Украјини и лицима којима је Украјина одобрила међународну заштиту, а која се не могу вратити у Украјину коју су били присиљени да напусте због оружаних сукоба, односно у земљу поријекла, као и држављанима Украјине који су законито боравили у Црној Гори, а који се не могу вратити у Украјину због оружаних сукоба којима је одобрена привремена заштита у периоду од 11. марта 2023. године до 11. марта 2024. Године, продужава привремена заштита до 11. марта 2025. године, ако није истекло вријеме од двије године од дана одобравања привремене заштите.
Донијета је Одлука о измјенама Одлуке о образовању Радног тима за координацију активности у оквиру Берлинског процеса. Имајући у виду интензивирање активности у оквиру Берлинског процеса, који ове године обиљежава 10 година постојања, а узимајући у обзир кадровске и организационе промјене у Радном тиму за координацију активности у оквиру ове иницијативе настале након избора 44. Владе Црне Горе, као и досадашњу праксу припремних активности уочи министарских састанака и Самита, било је неопходно извршити измјене у досадашњем саставу ради даље координације и функционалности овог тима. Сходно досадашњој пракси, национални/а координатор/ка за Берлински процес (Sherpas), који/а се именује из редова савјетника/це предсједника Владе Црне Горе, координира радом Радног тима, заједно са представницима Министарства вањских послова и Министарства европских послова у својству замјеника координатора.
Влада је донијела Одлуку о додјели Уговора о обавези пружања услуга превоза путника од јавног интереса за период 01. 01. - 31. 12. 2024. године. Законом о буџету за 2024. годину опредијељења су средства за реализацију Уговора у износу од 6.500.000 еура и на овај начин ће се субвенционисати свакодневно 28 локалних путничких возова који саобраћају у 2024. години, чиме се омогућава несметано одвијање превоза путника у жељезничком саобраћају и задовољава јавни интерес.
Усвојена је Информација о потписивању Споразума са Синдикатом просвјете Црне Горе, и прихваћен текст Споразума. Споразумом је предвиђено да ће, приликом израде системског Закона о зарадама запослених у јавном сектору, који ће Влада предложити Скупштини Црне Горе на усвајање најкасније до краја другог квартала 2024. године, коефицијенти за запослене у просвјети који су наведени Гранским колективним уговором за област просвјете за 2024. годину бити препознати у наведеном закону. До доношења закона, а као гаранцију примјене коефицијената, Влада и Синдикат приступиће измјенама Гранског колективног уговора за област просвјете на начин да ће се коефицијенти сложености из тог Уговора за 2024. годину почети примјењивати од 1. јула 2024. године, а коефицијенти сложености утврђени за 2025. годину ће се брисати. Такође, како би се додатно унаприједио статус запослених у области просвјете, Влада и Синдикат су се споразумјели да ће се, поред наведеног повећања, од 1. септембра 2024. године зараде увећати на начин да ће повећање нето зараде у кумулативном износу износити најмање 17 % у односу на износ зараде утврђен на дан закључивања Споразума.
Влада је усвојила Информацију о продаји вишка наоружања и војне опреме у Војсци Црне Горе. Овом Информацијом обухваћени су подаци за период од 30. 06. 2023. године до 31. 12. 2023. године, као и збирни подаци о укупно продатом наоружању и војној опреми од јуна 2006. године до децембра 2023. године. У овом периоду од 30. јуна до 31. децембра 2023. године од стране комисионара и купаца, по раније закљученим уговорима, преузето је 59,18 тона убојних средстава, док преузимања наоружања није било. У наведеном периоду наплаћено је 34.191 еура за вишкове наоружања и убојних средстава.
Усвојена је Информацију о уништењу вишка наоружања и војне опреме у Војсци Црне Горе. Овом Информацијом обухваћени су подаци за период од 30. 06. 2023. године до 31. 12. 2023. године, као и збирни подаци о уништавању вишка наоружања и војне опреме за период од јуна 2006. до децембра 2023. године.
У периоду од обнове независности Црне Горе до 31. 12. 2023. године, вишкови убојних средстава у складиштима Војске Црне Горе смањени су за 11.050,09 тона или 92,65 %. Од те количине 4.052,02 тона је уништено, 6.597,46 тона је продато, док је 400,61 тона донирано партнерским земљама. Тренутно стање, како се наводи у Информацији, закључно са 31. децембром 2023. године је такво да се у складиштима Војске налази 876,81 тона вишкова убојних средстава, од чега је 540,28 тона убојних средстава продато, али нијесу преузета од стране комисионара и купаца; 287,87 тона ће се превентивно уништити у организацији Министарства одбране; 33,67 тона ће се уништити преко ITF програма, а 14,99 тона ће се користити за обуку.
Влада је усвојила Информацију о потписивању Ноте о приступању Министарства одбране за учешће у Меморандуму о разумијевању који се односи на оснивање, рад, попуну људством, финансирање, управљање и подршку Штабу Мултинационалне дивизије Југоисток (HQ MND-SE), и прихватила текст Ноте. Циљ приступања овом Меморандуму је да се стекне могућност упућивања официра Војске Црне Горе на рад у Штабу Мултинационалне дивизије Југоисток (HQ MND-SE). Ријеч је о војном тијелу под оперативном командом Врховног команданта савезничких снага за Европу, успостављеном 2015. године, а пуну оперативну способност је достигло 2016. године. Штаб ужива статус међународног војног штаба и као такав представља дио НАТО структуре снага. Румунија дјелује као оквирна нација, а особље Штаба Мултинационалне дивизије Југоисток чине војна лица из 15 држава чланица Сјеверноатлантског савеза. Слањем припадника Војске на рад у Штабу, Црна Гора би потврдила своју посвећеност напорима НАТО савеза и одговоран приступ обавезама које су преузете чланством у НАТО. Циљеви су у потпуности усклађени са стратешким документима, а засновани су на обавезама Црне Горе које произилазе из чланства у НАТО.
Усвојена је Информација о потписивању Уговора о координацији приликом планирања, најаве, пријаве, идентификације и обезбјеђења летова цивилних и војних ваздухоплова, и прихваћен текст Уговора. Главни циљ потписивања Уговора је дефинисање заједничких обавеза уговорних страна (координација Министарства одбране и SMATSA-е у процесу планирања, најаве, пријаве, идентификације и обезбјеђења летова цивилних и војних ваздухоплова).
Влада је усвојила Информацију о потреби закључења споразума којим ће се регулисати начин обрачуна концесионе накнаде за коришћење хидроенергетског потенцијала. У информацији се, поред осталог, наводи да је друштво „Хидроенергија Монтенегро“ ДОО Беране, које као концесионар има два закључена уговора о концесији, по којима је изграђено осам mHE на водотоцима Бистрица и Шекулар, укупне инсталисане снаге 14,04 MW и планиране годишње производње од 44,90 GWh, закључио анексе уговора о откупу електричне енергије на тржишту дана 20. 12. 2023. године, којим су измјењени битни елементи за обрачун прихода концесионара. Имајући у виду ову околност, појавила се потреба да се сачини нови споразум којим ће се уредити нови начин обрачуна концесионих накнада, у складу са остварењем прихода по основу измјењеног уговора о откупу. Тим поводом, Влада је прихватила Споразум о обрачуну концесионе накнаде из Уговора о концесији за изградњу малих хидроелектрана mHE „Језерштица“, mHE „Бистрица“, mHE „Јеловица 2“ и mHЕ „Јеловица 1“ на водотоку Бистрица. Такође, Влада је прихватила Споразум о обрачуну концесионе накнаде из Уговора о концесији по комбинованом DBOT аранжману за истраживање водотока Шекуларска и техно-економско коришћење водног енергетског потенцијала за производњу електричне енергије у малим хидроелектранама.
Усвојена је Информација о продужењу рока у Уговору за реализацију пројекта мапирање школске инфраструктуре, и прихваћен текст Уговора између Министарства просвјете, науке и иновација и Канцеларије Уједињених нација за пројектне услуге у вези са пројектом „Функционална анализа образовне инфраструктуре са препорукама за унапређење АМАНДМАН бр.1“. Како је иницијалним предлогом трогодишњег програма предвиђено да ова фаза пројекта траје до 29. фебруара 2024. године, да се разрађена методологија прво пилотира на 4 различите образовне установе, те да се у наредном кораку иста калибрира кроз додатни узорак од 40 установа, указала се потреба да прије сумирања налаза процеса прикупљања података, а прије наставка пројекта, треба додатно калибрирање методологије, на минимум још 10 објеката. На основу тог репрезентативнијег узорка омогућиће се да се са већом прецизношћу дође до закључака прве фазе, те да се боље припреми сљедећа фаза за имплементацију, па је предложено да се кроз продужење периода имплементације Пројекта за три мјесеца спроведу додатне активности. Прва фаза пројекта је процијењена на 300.000 еура, које су обезбијеђене и реализоване из државног буџета 2023. године. Влада је препознала битност наставка овог пројекта, те је Законом о буџету за 2024. годину предвидјела 350.000 еура за ову намјену.
Влада је усвојила Информацију о накнадном укључивању доктора медицине и доктора стоматологије на Програм стручног оспособљавања лица са стеченим високим образовањем. Министарство здравља се, у три наврата крајем претходне и почетком текуће године обратило Министарству просвјете, науке и иновација, као координатору Програма стручног оспособљавања, захјтевом за накнадно повезивање 19 доктора медицине и 2 доктора стоматологије на Програм стручног оспособљавања лица са стеченим високим образовањем чија је реализација отпочела 15. јануара 2024. године. Захтјеви се односе на докторе медицине и докторе стоматологије који нису били у могућности да у прописаном року за пријаву на Програм стручног оспособљавања аплицирају, из разлога што им је одбрана дипломског рада заказана током јануара, односно фебруара 2024. године. Након електронског упаривања корисника и послодаваца за Програм стручног оспособљавања који се реализује у току 2024. године, 106 корисника, односно здравствених радника и здравствених сарадника, добило је прилику да се стручно оспособљава у здравственом систему Црне Горе. С обзиром да је за квалификацију доктора медицине остало 48 слободних радних мјеста на Програм стручног оспособљавања, као и да су доктори медицине недостајући кадар у здравственом систему Црне Горе, оцијењено су оправданим захтјеви Министарства здравља за накнадно упаривање 19 доктора медицине и 2 доктора стоматологије на Програм стручног оспособљавања.
Усвојена је Информација Заштитника имовинско-правних интереса Црне Горе за извјештајни период од 01. 10. 2023. године до 31. 12. 2023. године. У IV кварталу 2023. године, Заштитник је укупно примио 1030 тужби којима су покренути парнични поступци пред основним судовима у Црној Гори, Привредним и Врховним судом Црне Горе. Заштиник је примио и поступао у предметима извршења у укупном броју 3265 (односи се на приговоре и предлоге за извршење), и поступао у покренутим управним поступцима пред надлежним ПЈ- Управе за катастар и државну имовину, Комисијама за повраћај и обештећење, као и споровима пред Управним судом у укупном броју 286, у којим је изјављивао жалбе, давао потребна изјашњења и подносио тужбе Управном суду Црне Горе. У уписник разних грађанских предмета IV кварталу 2023. године уписано је укупно 592 предмета. Заштитник је на захтјев државних органа које заступа у другом кварталу дао 18 правних мишљења из различите врсте правне проблематике. У извјештајном периоду, пред Центром за алтернативно рјешавање спорова покренуто је 1044 поступка за мирно рјешење спора, док је пред Агенцијом за мирно рјешавање радних спорова Заштитник закључио 12 поравнања. У извјештајном периоду по основу извршних пресуда са главног рачуна Трезора исплаћено је 5.133.681 еура.
Влада се упознала са Информацијом о првом Извјештају о налазима чињеничног стања припремљеном од стране друштва за ревизију „Crowe MNE“ д.о.о. у вези са реализацијом пројекта Изградње хотела „R“, Колашин, по кондо моделу пословања, као и са Информацијом о седмом извјештају независног контролора о налазима чињеничног стања везано за пројекат Изградња хотела „Бјеласица 1450“, Колашин, по кондо моделу пословања припремљеном од стране друштва за ревизију „Raciomont“ д.о.о. Колашин.
Усвојен је Предлог за стављање ван снаге Закључка Владе Црне Горе, број: 08-504/23-6216/2, од 27. децембра 2023. године, са сједнице од 27. децембра 2023. године. Ради се о закључку којим је донијета Уредбе о измјенама и допунама Уредбе о критеријумима за формирање максималних цијена љекова. Како је у међувремену уочен пропуст у тексту који је било неопходно отклонити, Влада је донијела нову Уредбу о измјенама и допунама Уредбе о критеријумима за формирање максималних цијена љекова.
На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.