Саопштење са 21. сједнице Владе Црне Горе

Влада је на данас одржаној 21. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић,  утврдила Предлог закона о измјенама и допуни Закона о облигационим односима. Изради Предлога Закона приступило се због потребе усаглашавања са Законом о животном партнерству лица истог пола. Предлогом је предвиђено да суд може партнерима у заједници живота лица истог пола, као и члановима уже породице досудити правичну накнаду за душевне болове у случају смрти или тешког инвалидитета, до којих је дошло услед повреде права личности. Такође, партнер из заједнице живота лица истог пола препознат је као и дужников брачни супружник код теретног располагања када дужников партнер наноси штету повјериоцу. Због блискости односа партнера рок застарјелости не тече међу њима док њихова заједница траје. Партнери из заједнице живота лица истог пола, препознати су код раскида или опозива уговора о поклону, уговора о уступању, расподјели имовине за живота, уговора о доживотном издржавању и уговора о осигурању на исти начин као и брачни супружници.

Утврђен је Предлог закона о измјенама Закона о ванпарничном поступку. Измјенама Закона се прописују иста права и обавезе за животне партнере лица истог пола, као што је предвиђено за брачне супружнике, и то: у поступцима одузимања и враћања пословне способности, уноса података у смртовницу, прекида код расправљања заоставштине, присуству свједока при састављању судског тестамента и садржини рјешења о насљеђивању.

Влада је донијела Уредбу о условима, начину и динамици спровођења мјера аграрне политике за 2024. годину – Агробуџет. Уредбом се стварају услови за пуну примјену одредби закона којима су уређене мјере аграрне политике, а у том смислу и пружање подршке пољопривредним газдинствима, удружењима пољопривредних произвођача, кооперативама, у циљу осигурања дохотка пољопривредних газдинстава, јачања конкуретности црногорске пољопривреде, стварања бољих услова живота у руралним подручјима, јачања капацитета институција, достизања ЕУ стандарда безбједности хране и јачања сектора рибарства. У финансијском исказу Агробуџет за 2024. годину износи од 75.064.097 еура, и то из националног буџета 51.354.861 еура, из донација 15.559.235 еура и из кредитних средстава 8.150.000 еура. Агробуџетом се издвајају средства за систем директних плаћања у области сточарства и биљне производње, интервенција на тржишту и за подршку мјерама руралног развоја. Такође, средства су обезбијеђена и за: подршку општим сервисима у пољопривреди, социјалне трансфере сеоском становништву, техничку и административну подршку имплементацији програма, институционални развој и јачање пољопривреде Црне Горе, рибарство, програм фитосанитарних мјера, програм безбједности хране и програм обавезних мјера здравствене заштите животиња.

Усвојена је Информација о потреби образовања Националне комисије за контролу привремене спријечености за рад, и донијета Одлука о образовању Националне комисије.

Влада је донијела Одлуку о отварању Конзулата Црне Горе у Ловечу – Република Бугарска. Црна Гора и Република Бугарска баштине традиционално пријатељске односе, те ће отварање Конзулата Црне Горе у Ловечу – Република Бугарска, са почасним конзулом на челу, дати додатан подстицај снажнијем, нарочито економском и културном, повезивању наведених држава. Главне активности Конзулата биће усмјерене на развој економске и туристичке сарадње између двију држава, а уједно ће појачати промоцију Црне Горе, њене културе и укупних потенцијала у овом дијелу Републике Бугарске.

Усвојена је Информацију о исељењу државних органа који су смјештени у старој згради Владе. Будући да не постоје адекватне просторије у својини државе које би могли уступити институцијама које су тренутно смјештене у старој згради Владе, у Информацији је прецизирано да је за потребе закупа просторија у које би се дислоцирале све наведене институције неопходно cca 20.000 еура на мјесечном нивоу (при цијени закупа од 14€/m² без урачунатог ПДВ-а). С обзиром на то да је потребно вријеме за проналазак нових просторија и физичко пресељење и да је у питању временски оквир од два до три мјесеца, за закупе до краја текуће године је неопходно обезбиједити 160.000 еура. У том контексту, Влада је донијела више закључака којима су надлежни органи задужени да предузму све неопходне активности из својих надлежности како би се у предвиђеном року обавило исељење државних органа који су смјештени у старој згради Владе. На тај начин ће се коначно обезбиједити услови за реализацију закључка Владе којим је објекат старе зграде Владе дат на коришћење Специјалном државном тужилаштву.

Влада је дала сагласност на План коришћења средстава Јавног предузећа за управљање морским добром Црне Горе за 2024. годину. План садржи преглед планираних прихода и детаљну структуру расхода/планираних трошкова Јавног предузећа за 2024. годину. Планирани приход износи 24.022.581 еура и састоји се од:  прихода од пословних активности – накнада за коришћење морског добра – планираних у висини 14.500.000 еура; прихода од трајеката у износу од 8.872.581 еура; непословних прихода који обухватају камате на депозит, наплата утужених потраживања, откуп тендерске документације, реализације банкарских гаранција и сл. планираних у износу од 650.000 еура. Планирани расход Јавног предузећа је у истом износу као и планирани приход 24.022.581 еура, од чега је за трошкове инвестиционих активности и текућег одржавања зоне морског добра који су планирани по општинама опредијељен износ 12.573.925, док је за остале пословне расходе (потрошни материал, одржавање, трошкови осигурања, губици и накнаде штете) планиран износ од 5.510.411, за зараде и остала примања планирано 4.998.065 и опрему 934.580 еура.

Донијет је Програм мониторинга животне средине Црне Горе за 2024. годину. Програм обухвата три програма: квалитет ваздуха, алергени полен суспендован у ваздух и садржај опасних и штетних материја у земљишту, за чије спровођење су обезбијеђена финансијска средства из буџета Црне Горе, у износу од 300.060 еура.

Влада је утврдила Програм изградње, одржавања, реконструкције и модернизације жељезничке инфраструктуре за 2024. годину, и дала сагласност на текст Уговора. Предложеним Програмом обухваћено је текуће и инвестиционо одржавање као и реконструкција и модернизација жељезничке инфрастурктуре у укупном износу од 18.788.552 еура. Законом о Буџету Црне Горе за 2024. годину у оквиру програма Управе за жељезнице на позицији за текуће одржавање јавне жељезничке инфраструктуре опредијељена су средства у износу од 10.000.000 еура. На позицији Инвестиционо одржавање одобрена средства у износу од 360.000 еура намијењена су за реконструкцију дијела колосјека између скретница 1L и 2L, замјену скреница 2L и 3L, као и реконструкцију два колосјека према Депоу Подгорица, који служе за потребе одржавања возних средстава привредних друштава Жељезнички превоз Црне Горе и Монтецарго. Такође, са ове позиције ће бити реализован пројекат „Замјена мостовске грађе на мосту Тара I“ у Мојковцу. Капиталним Буџетом за 2024. годину на позицији Путни прелази одобрена су средства у износу од у износу од 180.937 еура. Планирана потрошња средстава у циљу реализације пројеката модернизација жељезничке инфраструктуре и обезбјеђење сигурног и безбједног одвијања жељезничког саобраћаја у 2024. године је 8.247.615 еура.

Донијет је Програм изградње, реконструкције, одржавања и заштите магистралних и регионалних путева у Црној Гори за 2024. годину и усвојен Извјештај о реализацији Програма редовног и инвестиционог одржавања, реконструкције и изградње магистралних и регионалних путева за 2023. годину. Програмом за 2024. годину планирано је да се за редовно и инвестиционо одржавање, реконструкцију и изградњу државних путева обезбиједи 71.295.381 еура. Планирано је да се настави или започне изградња и реконструкција cca 230 km регионалних и магистралних путева, и то: 120 km у сјеверној регији, 75 km у централној регији и 36 km у приморској регији. Према извору прихода за реализацију Програма планирана су средства из: Текућег буџета Црне Горе 14.000.000 еура, Општих прихода капиталног буџета 54.887.931 еура, кредитних средстава 2.405.670 еура  (2.225.890 еура EBRD, 179.780 еура EIB) и донација 1.780 еура (EIB). Кад је ријеч о Извјештају о реализацији Програма за 2023. годину, укупно је реализовано из Капиталног буџета 60.172.037 еура од планираних 68.162.458 еура, односно 88,28 %, док је реализација Текућег буџета 10.199.146 еура од планираних 10.069.696 еура или 101,23 %. Такође, у 2023. години је по основу кредита EBRD-а реализовано 9.892.991 еура, а из кредита EIB-а 9.427.674 еура. Укупна рализација за 2023. годину за потребе изградње, реконструкције, заштите и одржавања магистралних и регионалних путева износи 89.482.870 еура.

Влада је утврдила Нацрт Измјена и допуна Просторно - урбанистичког плана Општине Пљевља, с Програмом одржавања Јавне расправе, у трајању од најмање 15 радних дана. У Програмском задатку је наведено да је основни циљ и задатак израде Измјене и допуне ПУП-а стварање планског и формалног основа за обезбјеђење одрживог развоја који представља један од најважнијих изазова политике уређења простора. Ово се првенствено односи на прецизно и јасно дефинисање природних и створених развојних потенцијала, планирање рационалног коришћења простора, у складу са економским, социјалним, еколошким и културно – историјским развојем, прописивање смјерница за унапрједјење квалитета изграђеног простора и јасних правила грађења, већи степен усклађености планског документа са секторским политикама и са параметрима одрживости, давање адекватних и стручних одговора на просторне изазове и сл. С обзиром на то да простор општине Пљевља располаже, за црногорске прилике и по количини и по квалитету, изузетно вриједним природним ресурсима (енергетске, металичне, неметаличне минералне сировине, хидропотенцијал, простране површине пољопривредног земљишта, шумовити предјели, природне љепоте и др.), циљеви одрживог коришћења природних услова и потенцијала јављају се као усмјеравајуће одреднице за просторни развој уопште, као и даљи рад на валоризацији природних услова и потенцијала за различите намјене и коришћење простора.

Дата је сагласност на Програм рада и Финансијски план Друштва са ограниченом одговорношћу „Project-Consulting“ – Подгорица за 2024. годину.

Влада је донијела Одлуку о образовању Координационог тијела за попис одузете робе у Слободној зони „Лука Бар“. Црна Гора као потписница Споразума за сузбијање нелегалне трговине дуваном, образовањем Координационог тијела шаље снажну поруку међународним партнерима, да је спремна да ефикасно одговори на сваки покушај нелегалне трговине у Слободној зони Луке Бар и да на овај начин ојача повјерење грађана у институције. Координационо тијело ће се, прије свега, бавити координирањем и организацијом пописа заплијењених цигарета, као и сачињавањем плана пописа одузете робе у Слободној зони „Лука Бар“ и предлагањем мјера за уништење законито одузете робе. У Координациони тим ће бити позвани и међународни партнери који пружају помоћ Црној Гори у спречавању недозвољене трговине, прије свега Европска комисија и Амбасада Велике Британије у Црној Гори. Координационим тијелом ће руководити мр Милојко Спајић, предсједник Владе, док је за његовог замјеника одређен мр Момо Копривица, потпредсједник Владе за политички систем, правосуђе и антикорупцију. Координационо тијело броји још пет чланова и секретара.

Усвојен је Предлог основе за закључивање Билатералног споразума између Црне Горе и Републике Косово за IPA III Програм прекограничне сарадње Црна Гора – Косово 2021 – 2027 и прихваћен текст Споразума. Споразумом се дефинише правни основ за спровођење Програма прекограничне сарадње Црна Гора – Косово 2021-2027. Општи циљ Програма је промовисати добросусједске односе, подстицати европске интеграције и допринијети друштвеном, економском и територијалном развоју прекограничног подручја Програма побољшањем запошљавања, мобилности радне снаге, као и друштвене и културне инклузије преко граница и развоја одрживог туризма, а све у циљу стабилног, социјално и економски развијеног прекограничног региона. Садржај Програма за период 2021 – 2027 је усклађен с процесом приступања Црне Горе Европској унији, као и са свим релевантним стратегијама и програмима Владе.

Влада је донијела одлуке о упозорењу скупштинама општина Шавник, Будва и Андријевица.

Поред осталог, Влада је подржала предлоге закона о измјенама и допунама Закона о експропријацији и Закона о повраћају одузетих имовинских права и обештећењу, а које су Скупштини Црне Горе предложили Василије Чарапић, Дарко Драговић, Борис Пејовић, Дражен Петрић, Јелена Недовић, Миодраг Лаковић, Николла Цамај, Борис Богдановић, Зденка Поповић, Анђела Војиновић, Никола Ровчанин, Албин Ћеман, Момчило Лековић и Душко Стијовић.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.