Саопштење са 34. сједнице Владе Црне Горе

Влада је на данас одржаној, 34. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, утврдила Предлог закона о рачунању времена. Доношење овог Закона неопходно је како би Црна Гора имала свој закон којим ће регулисати ову област и дефинисати рачунање времена на националном нивоу које је усклађено са европским земљама, као и ради усклађивања са Директивом 2000/84/EZ Европског парламента и Савјета од 19. јануара 2001. године о љетњем рачунању времена. Такође, доношењем овог закона службена и пословна комуникација мора бити усклађена на територији цијеле земље које је у складу са европским земљама.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о дувану. Разлози за доношење Закона садржани су у потреби његовог усаглашавања са Законом о државној управи којим су послови органа управе надлежног за дуван, који су били у саставу Министарства пољопривреде и руралнг развоја, прешли у надлежност Министарства финансија. Измјенама се предлажу у циљу даљег поједностављења процедуре у погледу скраћења времена и смањења трошкова за привредне субјекте, на начин што је предвиђено да акт о регистрацији привредних субјеката, као и евиденцији о неосуђиваности прибавља надлежни орган по службеној дужности. Такође, предлаже се брисање члана којим је било прописано да се промет дувана и дуванских производа у слободним зонам и слободним складиштима врши у складу са законом којим су уређене слободне зоне и законом којим је уређена спољна трговина. Према предложеном закону третман слободних зона и слободних складишта уређивао би се овим законом. У циљу унапређења постојећих рјешења прописују се мјере забране, и то за: стављање у промет резаног или необрађеног дувана, производња и обрада дувана за оралну употребу, рекламирања дуванских производа путем интернета, куповину дуванских производа који се у тренутку наручивања налазе у малопродајном објекту ван Црне Горе, затим куповину и продају дуванских производа путем интернета-дистанциона продаја, продаја ван пословних просторија.

Влада је донијела Уредбу о максимално дозвољеним количинама кокцидиостатика и хистомоностатика у храни, којом се обезбјеђује спровођење Закона о безбједности хране и усаглашавање са правном тековином Европске уније.

Донијета је Одлука о годишњем плану званичне статистике за 2023. годину. Годишњим планом предвиђена је реализација 213 статистичких истраживања, од којих ће се 165 реализовати од стране Управе за статистику, док ће 48 реализовати други произвођачи званичне статистике. Област званичне статистике, сходно Годишњем плану, подијељена је у четири домена: Демографија и социјалне статистике (60), Економске статистике (84), Секторске статистике (60) и Животна средина и вишедоменске статистике (9). Буџетом за 2023. годину је за ову намјену планирано 7.696.447 еура.

Влада је донијела Одлуку о утврђивању приоритетних области од јавног интереса и висине средстава за финансирање пројеката и програма невладиних организација у 2023. години. Доношењем ове Одлуке, у складу са Законом о невладиним организацијама, створиће се предуслови за расписивање јавих конкурса за расподјелу средстава за финансирање пројеката и програма невладиних организација у 2023. години.

Усвојен је Извјештај о реализацији јавних конкурса и одобрених пројеката у складу са Законом о невладиним организацијама у 2021. години. У Извјештају се наводи да је, на основу 28 расписаних јавних конкурса (23 за области од јавног интереса, четири у области заштите лица са инвалидитетом и један за кофинансирање), у 2021. години расподијељено 4.251.357 еура, односно 91,59% опредијељених средстава, и то: за области од јавног интереса 2.395.265 еура, за област заштита лица са инвалидитетом 927.790 еура и за кофинансирање 928.301 еура. Од укупно одобреног износа средстава за ове намјене, у 2021. години, остао је нерасподијељен износ од 390.149 еура. Од наведеног износа, износ од 330.000 еура односи се на конкурс за област култура и умјетност, који је још увијек у току, односно још увијек није донијета одлука о расподјели средстава.

Влада је прихватила Информацију о дугорочном задуживању у циљу обезбјеђивања дијела недостајућих средстава за финансирање буџета за 2022. годину и стварања фискалне резерве. С тим у вези, дата је сагласност да се Министарство финансија задужи код Црногорске комерцијалне банке у износу од 50  милиона еура и прихваћен је текст Уговора о кредиту. Кредитни аранжман је усаглашен по редовној каматној стопи од 7,50% на годишњем нивоу која се обрачунава и плаћа квартално, са отплатом на 60 мјесеци од датума потписивања уговора, укључујући и 12 мјесеци грејс периода.

Прихваћен је Предлог за продужење рока важења државне гаранције по кредитном аранжману између Прве банке Црне Горе а.д. Подгорица - основана 1901. године и Стамбене задруге радника просвјете Црне Горе „Солидарно“ Подгорица, дата сагласност на Анекс II Уговора о кредиту и прихваћен Анекс 2 Гаранције. С обзиром на то да још увијек није дошло до завршетка радова на изградњи стамбених јединица за просвјетне раднике у Будви, било је неопходно продужити рок отплате кредита код Прве банке, и то за додатних годину дана како би се стекли услови да се отплата изврши из средстава од продаје станова. С тим у вези, Анексом ИИ Уговора о кредиту је рок отплате кредита на износ 1.188.900,23 еура продужен до 30.12.2023. године. Такође, Анексом 2 Гаранције мијења се и рок важења државне гаранције на 30.12.2023. године, у висини од 80% износа стања дуга, а највише до максималног износа од 951.120,18 еура.

Влада је одобрила преусмјеравање средстава с потрошачке јединице Министарство финансија на потрошачку јединицу Министарство просвјете, за реализацију обавеза из Споразума о обезбјеђивању средстава за рјешавање стамбених потреба запослених у просвјети, Стамбене задруге „Солидарно”, у износу од 250.000 еура.

Усвојена је Стратегија за унапређење заштите и здравља на раду 2022. – 2027. са Акционим планом имплементације за 2023. годину. У оба документа, како се наводи у Информацији, су препознати кључни проблеми у области заштите и здравља на раду, а које је неопходно уредити да би ову област унаприједили. Стратешки циљ је унапређење заштите и здравља на раду на свим нивоима дјеловања у процесу рада, који би обухватио хумани, социјални и економски сегмент као једну цјелину, са крајњим резултатом обезбјеђивања сигурног и здравог радног мјеста за све запослене. Стратегијом је дефинисано пет оперативних циљева и то: Унапређење институционалног оквира, као основ за наставак даљег креирања политика из ове области; Обезбјеђивање поузданих података неопходних за секторско и превентивно дјеловање; Јачање улоге носилаца заштите и здравља на раду, који представљају основ за спровођење прописа; Утицај COVID-19 на радни вијек, који представља оквирну обавезу процјене ризика и превентивних мјера од стране послодавца; те Промотивне активности као скуп мјера како би се спријечиле негативне посљедице рада у радној средини у циљу подизања свијести главних актера у процесу рада.

Влада је усвојила Акциони план запошљавања за 2023. годину. Акциони план је основни инструмент активне политике запошљавања, којим су утврђене мјере и активности усмјерене ка остваривању циљева дефиинисаних Националном стратегијом запошљавања, за период од годину дана. Планом је дефинисано 66 активности које прате смјернице Европске комисије у дијелу имплементације полтике запошљавања, а чије спровођење треба да допринесе: унапређењу стања на тржишту рада, које се огледа у расту запослености кроз подстицаје за запошљавање; смањењу дисбаланса између понуде и тражње на тржишту рада; те већем укључивању у тржиште рада осјетљивих циљних група незапослених лица. У изради Плана се, поред осталог, имала у виду и чињеница да су  позитивни економски трендови у Црној Гори, након забиљеженог раста у претходној години, настављени и током 2022. године, упркос негативним глобалним изазовима. Према прелиминарним подацима Монстата, реални раст црногорске економије за прву половину 2022. године износио је 10,3% у односу на исти период 2021. године, при чему је економска активност порасла 7,2% у првом кварталу, док је другом кварталу године остварен раст од 12,7%. Сходно томе и трендови на тржишту рада током 2022. године биљеже позитивне помаке, што је резултат опоравка потражње и економске активности, али и примјене нижег пореског оптерећења на рад. Према подацима Завода за запошљавање, број незапослених лица на крају септембра 2022. године био је 44.265 и мањи је за 9.056 лица или за око 17% у односу на септембар годину раније. Регистрована стопа незапослености у истом мјесецу износила је 19,08% и нижа је 3,9% у односу на септембар претходне године (22,98%). У првих девет мјесеци 2022. године просјечна бруто зарада износила је 879 еура, а нето 708 еура, што представља повећање од 11,1% и 33,6% у односу на исти период 2021. године, усљед пореске реформе и повећања минималне зараде.

Усвојен је Акциони план за успостављање интероперабилности између изабраних информационих система и база података који имају улогу у управљању тржиштем рада у Црној Гори. Акциони план садржи процесну и техничку анализу сервиса и претпоставки за повезивање система кроз Јединствени информациони систем за електронску размјену података (JISERP), који је развијен у Министарству јавне управе, а који има за циљ да омогући једноставнију и аутоматизовану размјену података између институција, односно регистара којима управљају, гдје за ту размјену постоји правни основ. Унапријеђени пословни процеси и повећање ефикасности институција осигурали би да „нико не буде искључен” или да нико не заостаје у процесима, посебно у контексту у којем би непредвидљиве околности, као што је био утицај пандемије, могле да створе нове рањивости, чак и међу онима који нијесу нужно били у ризику од сиромаштва и социјалне искључености прије ових околности. Акциони план се доноси на период од три године и може се ревидирати, а има за циљ и испуњавање референтних циљева у вези са трећим завршним мјерилом за Поглавље 19, које се односи на јачање административних капацитета у циљу ефективног спровођења и примјене прописа из оквира политике запошљавања и социјалне политике, укључујући капацитете за планирање и оперативне капацитете.

Влада је усвојила Програм мониторинга животне средине Црне Горе за 2023. годину. Мониторинг животне средине који обухвата квалитет ваздуха, алергени полен у ваздуху, стање екосистема приобалног мора, садржај опасних опасних и штетних материја у земљишту, радиоактивност и буку, представља систематско мјерење и испитивање параметара, као и оцјењивање индикатора стања и загађења животне средине. Резултати мониторинга чине основу за оцјену укупног стања и препоруке у планирању политике заштите животне средине. У буџету је за спровођење овог Програма обезбијеђено 401.000 еура.

Усвојена је Национална стратегија циркуларне транзиције до 2030. године, с Акционим планом за 2023. и 2024. годину. Циркуларна економија (ЦЕ) је глобални економски појам утемељен на одрживој производњи и потрошњи, који интегрише пет стубова одрживости: вриједност за купце, еколошки утицај, квалитетну радну снагу, одговорно управљање и јаке заједнице. Стратегијом су идентификована четири приоритетна сектора – пољопривреда, шумарство, грађевинарство и туризам, као и хоризонталне теме које представљају својеврстан предуслов за циркуларну трансформацију у кључним секторима – технолошки развој и иновације; енергетска ефикасност; зелене јавне набавке; едукација, односно промоцију концепта циркуларне економије; управљање отпадом и предлог за унапређење система координације спровођења саме Стратегије, односно концепта циркуларне економије. Укупна предвиђена средства за реализацију активности за период 2023 – 2024. износе 86.792.650 еура. Укупна буџетска средства предвиђена за реализацију активности за период 2023 – 2024. годину износе 5.603.650 еура. Износ од 80.400.000 еура (AFD, EIB, CEB), биће на располагању привреди преко Инвестиционо-развојног фонда, док ће износ од 789.000 еура бити обезбијеђен од стране донатора, IPA фондова, и др.

Влада је усвојила Извјештај о предсједавању Црне Горе Америчко - јадранском повељом (А5) током 2022. године. Црна Гора је током 2022. године предсједавала иницијативом А5, други пут у статусу чланице НАТО-а, односно по четврти пут од њеног оснивања. Око 15 састанака на високом и радном нивоу, који су одржани с циљем унапређења политичке и одбрамбено-војне сарадње држава чланица Повеље, били су прилика и за анализу безбједносне и политичке ситуације и, у складу са тим, прилагођавање постојеће сарадње и креирање приоритета за будућност. У Извјештају се наводи да је промоција еворатлантске перспективе стратешки важног региона Западног Балкана била један од приоритета црногорског предсједавања А5 које се одвијало у изазовним политичким и безбједносним условима у Европи и региону. У том дијелу, Црна Гора је током свих активности у оквиру предсједавања била јасна у осудама руског рата и агресије против Украјине, као и поштовању украјинског суверенитета, територијалног интегритета и независности. Промовисање политике отворених врата за све државе аспиранте, како у оквиру НАТО, тако и у оквиру Повеље, с циљем јачања регионалног повјерења и међусобне подршке сусједних држава, био је још један приоритет црногорског предсједавања А5.

Усвојена је Информација о судским поступцима који се воде пред судовима у Црној Гори, поводом поништаја рјешења о разрјешењу директора образовно-васпитних установа. Министарство просвјете, науке, културе и спорта је у јулу 2021. године разријешило функције 187 директора образовно-васпитних установа на територији Црне Горе, који су поднијели укупно 150 тужби надлежним основним судовима за поништење рјешења о разрјешењу директора образовно-васпитних установа. У досадашњем току поступака, како се наводи у Информацији, имамо преко 60 првостепених и 10 правоснажних и извршних пресуда против државе Црне Горе – Министарства просвјете. Како би штета за буџет била знатно смањена, Влада је закључила да је неопходно у постојећим поступцима смањити трошкове, на начин што ће се признавати тужбени захтјеви у којима тече парница у складу са већ успостављеном судском праксом, а настале трошкове добровољно исплаћивати на основу правоснажних пресуда. Такође, неопходно је предуприједити нове судске трошкове у поступцима накнаде штете за мање исплаћену и изгубљену зараду на начин што ће обрачунска службе Министарства просвјете прије покретања парничног поступка, извршити исплату мање исплаћених зарада, на начин како је наведено.

Влада је усвојила Извјештај о реализацији Програма стручног оспособљавања лица са стеченим високим образовањем за 2022/2023. годину. За Програм 2022/2023. године, који се организује једанаесту годину заредом, послодавци су исказали највеће интересовање до сада, што је резултирало оглашавањем 16.575 слободних мјеста за стручно оспособљавање, док је укупан број лица са стеченим високим образовањем који се пријавио за учешће у Програму 2.866. Након упаривања корисника са послодавцима, 2.743 лица је добило шансу за стручно оспособљавање у трајању од девет мјесеци. Деветомјесечно стручно оспособљавање, током којег корисници имају накнаду у нето износу од 450 еура, јесте својеврсна подршка образовању младих, односно подстицај да кроз доказивање у радном окружењу лакше дођу до запослења и истовремено мотивише послодавце за отварањем нових радних мјеста.

Усвојена је Информација о закључивању Уговора о одобравању помоћи мале вриједности (de minimis помоћи) за услуге од општег економског интереса Друштву са ограниченом одговорношћу Иновационо-предузетнички центар „Технополис“ Никшић, и прихватила текст Уговора. Тим поводом, Влада је дала сагласност за коришћење средстава Текуће буџетске резерве у износу од 200.000 еура и то за обезбјеђење недостајућих средстава за редовно пословање у износу од 70.000 еура и 130.000 еура за финансирање ЕУ пројеката.

Влада је усвојила Информацију о потреби потписивања Амандмана бр. 1 Уговора бр. 01-544/1 од 10. фебруара 2020. године: Лот 2 - Реконструкција дионице пута М - 18 Подгорица – Даниловград, и прихватила текст Амандмана. Током реализације пројекта, настала је потреба за реализацијом непредвиђених и накнадних радова, који су се, поред одређених измјена пројектом предвиђених рјешења, односили на захтјеве надлежних институција, рјешавање имовинско – правних односа и захтјеве мјештана који гравитирају предметној саобраћајници. С тим у вези, извршено је усклађивање пројектне документације, након чега је утврђено да недостајућа сума износи 360.184 еура без ПДВ-а, односно 435.822 еура са ПДВ-ом, што је утврђено наведеним Амандманом.

Усвојена је и Информација о потреби потписивања Амандмана бр.1 Уговора бр. 01- 9867/1 од 25. 02. 2020. године за реконструкцију државне путне мреже у Црној Гори: Лот 1 - реконструкција дионице пута М-6 Пљевља – Михајловица, и прихваћен текст Амандмана. Током реализације пројекта, настала је потреба за реализацијом непредвиђених и накнадних радова, који су поред одређених измјена пројектом предвиђених рјешења, рјешавање имовинско – правних односа и захтјева мјештана који гравитирају предметној саобраћајници. С тим у вези, извршено је усклађивање пројектне документације, којом се уговорена цијена радова повећава за 1.443.350 еура без ПДВ-а, односно 1.746.453 еура са ПДВ-ом, што је утврђено наведеним Амандманом.

Влада је усвојила Информацију о активностима у области концесија за истраживање и производњу чврстих минералних сировина (стање децембар 2022. година). Како се наводи у Информацији, Министарство капиталних инвестиција има закључена 54 уговора о концесији за детаљина геолошка истраживања и експлоатацију чврстих минералних сировина. Стални дио концесионе накнаде за 2022. годину износи 3.418.934 еура, док је промјењиви дио концесионе накнаде за 2021. годину 884.644 еура. Укупна производња угља и руда метала за 11 мјесеци у 2022. години износи 2.359.428 тона, док је за упоредни период 2021. године износила 2.360.390 тона, што значи да је мања за 0,04%.

Усвојена је Информација о потреби изградње куће пољопривреде у општини Пљевља. У Информацији се подсјећа да ресорно Министарство, у складу са Акционим планом за усклађивање са правном тековином ЕУ, ради на успостављању шест регионалних канцеларија: Бијело Поље, Беране, Подгорица, Никшић, Пљевља и Бар. Пројекат се реализује у оквиру Споразума са Свјетском банком о зајму за имплементацију Другог Пројекта институционалног развоја и јачања пољопривреде Црне Горе (MIDAS 2), у циљу побољшања конкурентности сектора пољопривреде и рибарства у Црној Гори кроз унапријеђену државну подршку у складу са захтјевима за приступање ЕУ. До сада је успостављена прва регионална канцеларија у Бијелом Пољу, а у току је израда идејног и главног пројекта куће пољопривреде/регионалне канцеларије у Беранама. У том контексту, Влада је дала сагласност за изградњу куће пољопривреде у Пљевљима, као треће регионалне канцеларије, чије успостављање ће бити у потпуности реализовано уз подршку средстава MIDAS 2 пројекта. Овај пословни простор би се искористио за смјештај државних институција и служби које имају своје испоставе у Пљевљима, а које немају трајно ријешено питање пословних простора, као и локалне пољопривредне службе. Оцијењено је да ће све локалне и регионалне пољопривредне службе бити на једном мјесту, што би пољопривредницима омогућило лакше и брже остваривање својих захтјева и долазак до потребних информација.

Влада је дала сагласност на Предлог годишњег плана рада и Предлог финансијског плана за 2023. годину Инвестиционо-развојног фонда Црне Горе А.Д. У циљу одрживог опоравка и интензивирања економске активности, Годишњим планом је предвиђено да ће се Фонд фокусирати на пружање подршке јачању конкурентности црногорске привреде улагањима у дигиталну и зелену транзицију, посебно у приоритетним секторима (пољопривреда, туризам, енергетика и прерађивачки сектор), ради повећања производње, затим повећања извоза, односно супституције увоза и очувања постојећих, као и стварања нових радних мјеста. Финансијским планом је предвиђено да ће Фонд током 2023. године своје активности усмјерити ка реализацији приоритета дефинисаних економским мјерама Владе и континуирано пратити потребе црногорске привреде и пружати адекватну финансијску подршку, са нагласком на зелену и дигиталну транзицију, као и побољшавање услова живота кроз улагања у инфраструктурне пројекте. С тим у вези, планирано је да се током 2023. године за подршку приоритетима развоја црногорске привреде од стране Фонда, пласира најмање 150 милиона еура.

Дата је сагласност Општини Будва за подизање спомен обиљежја давањем назива ЈУ Народна библиотека – Мирослав Лукетић, прије истека законског рока. Уважавајући чињеницу да је др Мирослав Лукетић животом и радом оставио неизбрисив траг у историографији, публицистици и културном стваралаштву Паштровића, Будве и ширег простора, Влада је оцијенила да су се стекли услови дефинисани Законом о спомен-обиљежјима да се изузетно, уз претходну сагласност Владе, спомен-обиљежје истакнутој личности може подићи прије истека прописаног законског рока од 20 година од смрти.

Влада је усвојила Информацију о припремљеном документу Програм мониторинга морске средине Црне Горе. У Информацији се наводи да израда документа под називом „Мониторинг морске средине Црне Горе” представља кључни корак у припреми програма мјера за постизање и/или одржавање доброг стања морске средине. Тим поводом задужена је Агенција за заштиту животне средине да изврши детаљну анализу трошкова и сходно томе планира средства у годишњем буџету како би се обезбиједило постепено увођење ове области у Програм мониторинга животне средине.

Донијета је Одлука о формирању Координационог тијела за анализу „Посебног програма улагања од посебног значаја за привредни и економски интерес Црне Горе”.

Влада је усвојила Информација о преусмјеравању неутрошених средстава у оквиру капиталног буџета Управе за саобраћај за 2022. годину. У Информацији се наводи да због непредвиђених околности неће доћи до потпуне реализације неколико капиталних пројеката у износима планираним Законом о измјенама и допуни Закона о буџету Црне Горе за 2022. годину, па ће средства у укупном износу од 11.308.000 еура остати неутрошена. С тим у вези, Влада је одобрила преусмјеравање наведених финансијских средстава, на пројекте чија је реализација у току, од чега је највећи дио овог износа, односно 8.808.000 еура, преусмјерен на реконструкцију магистралног пута М-2 Тиват – Јаз, изградња булевара.

Прихваћена је Информација о резултатима преговора са Међународном банком за обнову и развој (IBRD) за закључење кредитног аранжмана за „Пројекат олакшице трговине и транспорта на Западном Балкану уз коришћење Вишефазног програмског приступа – Фаза 2“ и прихваћен Уговор о зајму. Програм вишефазног програмског приступа за олакшавање трговине и транспорта Западног Балкана (TTFP) укључује двије фазе које ће се спроводити током пет година. Фаза I укључује Албанију, Сјеверну Македонију и Србију, док Фаза II укључује Црну Гору, а очекује се да ће се касније придружити и Косово и Босна и Херцеговина. Укупна вриједност пројекта износи 140 милиона USD, а вриједност активности, које се односе на Црну Гору, процијењује се на 14,5 милиона еура, што ће се реализовати кроз кредитни аранжман са IBRD-ом. Нацртом Уговора предвиђен је рок доспијећа зајма од 18 година, који укључује и 4,5 године грејс периода. Каматна стопа на зајам једнака је шестомјесечном EURIBOR-у, увећаном за варијабилну каматну маржу.

Влада је усвојила Информацију о закључењу Уговора о гаранцији за кредитни аранжман између Жељезничке инфраструктуре Црне Горе А.Д. Подгорица (ЖИЦГ) и Европске банке за обнову и развој (EBRD), за реализацију Пројекта набавке механизације за одржавање пруга и прихватила је Уговор о кредиту и Уговор о гаранцији.

Сврха Пројекта јесте да се помогне ЖИЦГ при финансирању механизације, која ће се користити за редовно и безбједно одржавање комплетне жељезничке мреже у Црној Гори. Уговорени износ кредита је 11 милиона еура, са роком расположивости кредитних средстава 3 године од датума потписивања, периодом отплате од 15 година, укључујући грејс период од 3 године, уз полугодишњу отплату и варијабилну каматну стопу која се састоји од шестомјесечног EURIBOR-а и маргине од 1%. Такође, предвиђено је да се на неповучена средства плаћа провизија, у висини од 0,5% годишње. Као обезбјеђење за кредитни аранжман, држава ће издати гаранцију у корист EBRD-а.

Усвојен је Предлог за давање сагласности за уступање пословних простора у Подгорици који су у државној својини на коришћење без накнаде Националним спортским савезима Црне Горе, на период од пет година, уз могућност продужења без накнаде.

Влада је усвојила Информацију о намјери Владе Црне Горе за откуп дијела преосталих понуђених акција у власништву мањинских акционара емитента ,Лука Бар" АД Бар.

Усвојен је Извјештај о завршним преговорима о закључивању Међународног споразума између Европске уније и Црне Горе о учешц́у Црне Горе у Програму „Дигитална Европа” за период 2021-2027, и прихваћен текст Споразума. Споразумом су дефинисана основна начела сарадње, дјелови програма којима се приступа, као и износ годишње чланарине за учешц́е.

Влада је усвојила Информацију о анализи поднијетих захтјева везано за пренос удјела у концесионим друштвима. Министарству капиталних инвестиција су, како се наводи у Информацији, достављена три захтјева за давање сагласности за промјену власничке структуре од стране концесионара и концесионог друштва “Kronor”, конзорцијума „Interenergo” и концесионог друштва „MHE Врбница”, као и концесионара и концесионог друштва „Manira Hydro”. Имајући у виду да се сва три уговора о концесији за које су поднијети захтјеви налазе у фази експлоатације неспорно је да су концесионари из тих уговора извршили своје уговорене обавезе. Самим тим што се ови уговори налазе у фази експлоатације, као и да не долази до потпуног изласка постојећих друштава из концесионог друштва референце лица на које се врши пренос уговора о концесији нијесу пресудне за одлучивање у погледу захтјева за промјеном власниичке структуре. Тим поводом, Влада је задужила МКИ да изврши оцјену испуњености услова лица и друштава по поднијетим захтјевима концесионара и концесионих друштава, као и да у случају испуњавања услова припреми уговоре којима ће се уредити промјена власничке структуре у концесионим друштвима.

Прихваћен је Уговор о правима, обавезама, овлашћењима и одговорностима вршиоца дужности извршног директора друштва са ограниченом одговорношћу за транспорт путника и робе у ваздушном саобраћају „ToMontenegro“.

Влада је усвојила Информацију о преносу средстава Општини Улцињ за потребе израде „Студије изводљивости за изградњу научноистраживачке установе у Општини Улцињ“. Тим поводом, Влада је задужила Министарство науке и технолошког развоја да Општини Улцињ уплати износ од 74.481 еура, који ће бити коришћен искључиво за потребе реализације Студије изводљивости.

Поред осталог, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.