Саопштење са 35. и 36. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 35. сједници којом је предсједавао потпредсједник Владе за безбједност, унутрашњу политику, европске и вањске послове мр Алекса Бечић, утврдила Предлог закона о потврђивању Споразума између Црне Горе и Европске уније о оперативним активностима које спроводи Европска агенција за граничну и обалску стражу у Црној Гори. Споразумом се утврђује оквир за сарадњу између FRONTEX-а и његових тимова са једне стране, и надлежних тијела Црне Горе, са друге стране. Споразумом се потврђују активности које спроводи Европска агенција за граничну и обалску стражу у Црној Гори са Европском унијом у области управљања границама и постизања заједничких стандарда на подручју заједничког дјеловања. Споразум је веома битан и за саму Европску унију, посебно у свијетлу актуелних мигрантских токова. Овим споразумом поставља се адекватан оквир за сарадњу Европске уније и држава потписница, у оквиру којег ће Црној Гори бити пружена помоћ у области управљања границом и евентуалним кризним ситуацијама које се односе на појачани прилив миграната са Блиског лстока и конфликтних подручја, што је непредвидљивог карактера и захтијева благовремено и стручно реаговање. Такође, споразумом су обухваћени опсег операција, грађанска и кривична одговорност, питање привилегија и имунитета чланова тимова, задаци и надлежности тимова, као и усклађеност са темељним правима, питања која ће бити предмет преговора.

Донијета је Одлука о доношењу Измјена и допуна Просторно-урбанистичког плана општине Никшић са Извјештајем са јавне расправе. Планским решењима је предвиђено да се изградња одвија на усмјерен и контролисан начин како би се обезбиједио уравнотежен просторни и урбани развој и повећала функционалност подручја, смањила бесправна изградња и потрошња плодног земљишта, спријечила преизграђеност појединачних парцела и омогућила структурна трансформација (санација и рекултивација), уз усмјеравану нову изградњу која поштује све планске мјере. Наглашена је обавеза поштовања смјерница за заштиту од сеизмичког ризика и других опасности (прије свега поплава), прописане густине становања и максималне висине нових објеката и смјерница за легализацију бесправно саграђених објеката и насеља, те обавеза очувања јавних простора, паркова, пјешачких стаза и зелених површина унутар града, гдје могу да се развијају спортске и рекреативне активности. Најзначајнија планска решења на простору општине се задржавају, а измјене и допуне су планиране у дијелу магистралне и регионалне саобраћајне и електроенергетске инфраструктуре, електроенергетских објеката – соларних електрана, те у дефинисању подручја, смјерница и услова за експлоатацију минералних сировина и обављање привредне дјелатности. У дијелу саобраћаја предвиђена је нова траса дијела магистралне саобраћајнице Никшић – Цетиње на подручју општине Никшић, од Чева до локалитета Папрати на магистралном путу M-3 (Шћепан поље – Никшић – Подгорица) у дужини од 22 km, те реконструкција и изградња регионалних саобраћајница, у функцији подстицаја развоја цјелокупне територије општине. Измјенама и допунама повећава се могућност реализације планских рјешења, кроз допуну и прецизирање смјерница за примјену планског документа, редефинишу подручја за која је потребно радити детаљне урбанистичке планове, дефинишу урбанистички услови за изградњу објеката и за парцелацију за локације за које постоје сметње у реализацији због непостојања плана са детаљном разрадом и допуњавају услови и смјернице за директну реализацију ГУР-а по намјенама површина и објеката.

Влада је донијела Одлуку о броју студената за упис у прву годину основних студија Универзитета Црне Горе за студијску 2024/2025. годину који се финансирају из буџета Црне Горе. Одлуком је предвиђен упис 3.126 студената.

Донијета је Одлука о броју студената за упис у прву годину основних студија на Факултету за црногорски језик и књижевност за студијску 2024/2025. годину који се финансирају из буџета Црне Горе. Одлуком је предвиђен упис 40 студената, као и прошле године.

Влада је усвојила Информацију о утврђивању висине школарине на мастер студијском програму на енглеском језику под називом „Заштита и управљање морском средином“. Како се наводи у Информацији, утврђен је број студената за упис и то највише 20 на мастер академском интердисциплинарном студијском програму на енглеском језику „Заштита и управљање морском средином“ (Maritime environmental protection and menagement), обима 120 ECTS на којем се стиче диплома о завршеним мастер академским студијама и ниво образовања мастер (Msc). Програм ће се реализовати у сарадњи са два албанска универзитета („Aleksander Moisiu“ у Драчу и Универзитет „Исмаил Ћемали“ у Валони), у оквиру реализације Erasmus+ пројекта „Development of Regional Joint Master Program in Maritime Environmental Protection and Management (MEP&M)“ и има карактер самофинансирајућег студијског програма са предложеном висином накнаде за студирање у износу од 500 еура по семестру.

Донијета је Одлука о давању шума у државној својини на коришћење продајом дрвета у дубећем стању у подручним јединицама Плав, Беране, Пљевља, Гусиње, Колашин, Петњица, Рожаје, Бијело Поље и Жабљак (санитарна сјеча у 2024. години). Овом одлуком се даје на коришћење дрвна запремина која је била изложена дејству ентомолошких чинилаца, као и других абиотичких чинилаца, у складу са чланом 7 Правилника о успостављању шумског реда и то за 2023. и 2024. годину. Како је у 2023. и 2024. години изражена појава санитара у четинарским шумама у ПЈ Плав, Беране, Пљевља, Гусиње, Колашин, Петњица, Рожаје, Бијело Поље и Жабљак, доминантно услијед градације поткорњака, у најкраћем могућем року, извршена је дознака санитарних стабала. Сагласно важећим прописима ову дрвну запремину је неопходно што прије сјећи ради спречавања даљих штетних последица. Продаја дрвета у дубећем стању (санитарна сјеча) спровешће се у поступку јавног надметања/аукцијска продаја/путем Јавног позива, како је то предвиђено чланом 9 Уредбе. Укупно очекивани минимални приход, по основу продаје санитара по предложеним почетним цијенама, износи 375.085 еура.

Влада је донијела Одлуку о давању шума у државној својини на коришћење продајом дрвета у дубећем стању у подручним јединицама Пљевља, Рожаје, Беране, Жабљак, Колашин, Плужине, Бијело Поље, Андријевица, Подгорица, Даниловград, Никшић, Плав, Шавник и Петњица у 2024. години. Предмет ове одлуке је давање шума у државној својини на коришћење продајом дрвета у дубећем стању, у подручним јединицама Пљевља, Рожаје, Беране, Жабљак, Колашин, Плужине, Бијело Поље, Андријевица, Подгорица, Даниловград, Никшић, Плав, Шавник и Петњица, по газдинским јединицама и одјељањима у складу са планским актима, у количинама и по почетним цијенама како је наведено Одлуком. Основ за утврђивање почетне цијене дрвета које је предмет продаје у дубећем стању, чине квалитет дозначене бруто дрвне запремине, отвореност шумским путевима, дужина транспортних дистанце и други параметри дефинисани Законом о шумама. Давање шума на коришћење продајом дрвета у дубећем стању спровешће се у поступку јавног надметања путем Јавног позива (тендерском продајом). Укупно очекивани минимални приходи по основу коришћења шума и по предложеним почетним цијенама износи 11.110.119,50 еура.

Усвојена је Информација о зонама санитарне заштите изворишта „Боље сестре“ Регионалног водовода Црногорско приморје. У Информацији се наводи да се, усљед дугогодишње експлоатације изворишта Боље сестре, промјена у његовом режиму издашности и смањења експлоатационих капацитета, приступило изради Главног пројекта о одређивању зона и појасева санитарне заштите тог изворишта, који је урађен у марту 2023. године. Пројектом су предложене зоне санитарне заштите изворишта, и то: I зона заштите (зона непосредне заштите); II зона заштите (ужа зона заштите); III зона заштите (шира зона заштите), слив изворишта. Међутим, непознавање слива изворишта, простора са кога се све воде сакупљају и крећу ка изворишној зони, представља основни проблем у његовој заштити. Управа за воде је због значаја тог изворишта формирала Стручни тим од компетентних стручњака из области хидрогеологије чији је задатак био да преиспита утврђене границе II и III зоне санитарне заштите изворишта „Боље сестре“, на основу којих је урађен Главни пројекат. Комисија је у Извјештају закључила да Главни Пројекат није одговорио Пројектном задатку, нити је утврдио потребне чињенице за одређивање слива – III зоне заштите изворишта, због чега је неопходно спровести даља испитивања која ће обезбиједити потребне податке за израду новог документа. Такође, Комисија је констатовала да пројекат мора да третира постојеће пројекте и дозволе добијене у складу са затеченим стањем, да укаже на конкретне утицаје и како би негативни ефекти изградње могли да утичу на квалитет воде. Поред осталог, констатовано је и да Главни пројекат није обрадио катастар постојећих објеката и активности унутар зона заштите. У том контексту, Влада је задужила Регионални водовод да спроведе одговарајући мониторинг и даља испитивања која ће обезбиједити потребне податке за израду Пројекта зона санитарне заштите изворишта „Боље сестре“, односно утврди потребне чињенице за преиспитивање проширене II зоне и одређивање слива – III зоне санитарне заштите изворишта.

Влада је усвојила Информацију о пројекту „Водоснабдијевање и одвођење отпадних вода на Јадранској обали – Бококоторски залив“ у случају потребе за додатним обезбјеђивањем финансијских средстава у износу од 6 милиона еура.

Утврђен је Предлог закона о сигурности снабдијевања нафтним дериватима. Будући да Црна Гора, као чланица Енергетске заједнице и кандидат за чланство у Европској унији, има обавезу да имплементира прописе ЕУ из области енергетике, доношењем предложеног прописа извршиће се усклађивање националног правног оквира са правном тековином Европске уније у подручју сигурности снабдијевања нафтним дериватима и створиће се правни оквир за формирање обавезних резерви нафтних деривата у складу са Директивом 2009/119/EZ. Предложеним Законом ће повећати сигурност снабдијевања нафтним дериватима и могућност брзог дјеловање у случају ризика од настанка поремећаја или у случају поремећаја у снабдијевању, а створиће се и правни основ за коришћење средстава директне буџетске подршке Европске комисије Црној Гори за превазилажење енергетске кризе. Примјеном нових законских рјешења повећаће се контрола кретања нафтних деривата, јачањем система надзора и контроле над тржиштем нафтних деривата и над енергетском инфраструктуром, а појачаним извјештавањем које се прописује овим Законом унаприједиће се праћење протока нафтних деривата, а тиме и наплата прихода државног буџета. Све наведено ће допринијети да Црна Гора постане атрактивна локација за потребе регионалног складиштења обавезних резерви нафтних деривата, што би утицало на повећану сигурност снабдијевања нафтним дериватима за Црну Гору и регион.

Влада је усвојила Информацију о реализацији Јавног огласа за достављање понуда за додјелу Уговора о концесији за детаљна геолошка истраживања и експлоатацију неметаличне минералне сировине техничко - грађевинског камена (вулканит) локалитета “Пишевска ријека 1" Општина Андријевица с Предлогом давања концесије, Предлогом одлуке о додјели концесије и Предлогом уговора о концесији.

Донијета је Одлука о допуни Одлуке о одређивању лука према намјени. Допуном је дефинисано да Лука Будва добија статус трговачке луке за обављање путничког саобраћаја, чиме се испуњавају услови   за успостављање међународне поморске линије Будва – Дубровник од 29. јуна 2024. године.

Влада је донијела Одлуку о утврђивању и расподјели добити за 2023. годину „Monte put“ д.о.о. Подгорица. “Monte put” је, у пословној 2023. години, остварило позитиван финансијски резултат - добит у укупном износу од 4.348.855,15 еура. На остварени износ добити, Друштво је у обавези да, сходно Закону о порезу на добит правних лица, обрачуна и уплати у Буџет Црне Горе – Пореској управи, порез по одбитку 15 % у износу 652.328 еура. Расподјела нето добити врши се у складу са Закључком Владе Црне Горе бр. 08-1170 од 30. 06. 2016. године, на начин да се 70 % нето добити трансферише Буџету Црне Горе, а 30 % нето добити припада Друштву које је добит остварило.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних линку.

Влада је, на данас одржаној 36. сједници, донијела Одлуку о привременом ослобађању од прибављања визе за држављане Краљевине Саудијске Арабије. Одлуком се држављанима Краљевине Саудијске Арабије омогућује да од 13. јуна до 31. октобра 2024. године, могу улазити, прелазити преко територије и боравити у Црној Гори до 30 дана, са важећом путном исправом, без визе. Одлука о привременој визној либерализацији за држављане Краљевине Саудијске Арабије први пут је донесена 2022. године, у току љетње туристичке сезоне, а у циљу привлачења туриста из Краљевине Саудијске Арабије, подршке туристичкој сезони и снажењу веза и сарадње између двију земаља. На рути Ријад – Подгорица током 2023. године превезено је 11.390 путника. Према процјени коју је израдило Министарство туризма, екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, визна либерализација је од значаја при одабиру туристичке дестинације, а отварање тржишта Краљевине Саудијске Арабије генерисало би приходе од значаја за црногорску економију, нарочито у туризму.