Саопштење са 37. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 37. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог закона о организовању тржишта у рибарству и аквакултури. Доношење овог Закона је неопходно ради усклађивања са правном тековином Европске уније, у циљу примјене програма подршке за сектор рибарства, уз подјелу надлежности и успостављање процедура какве су дефинисане прописима ЕУ. Предложеним законом се ствара основ за обезбјеђивање ефикасног функционисања тржишта производима рибарства и аквакултуре и уређује се: тржиште производа рибарства и аквакултуре, услови за означавање производа који се стављају на тржиште, јачање конкурентности произвођача путем формирања организација произвођача, уз адекватну контролу спровођења мјера организације тржишта. Такође, дају се основе за успостављање организованог тржишта кроз механизме организације тржишта и дефинисања јасних правила у погледу информисања потрошача. Дефинише се и надлежно тијело, услови, начини за извоз производа рибарства у државе ЕУ. Предложена законска рјешења допринијеће развоју сектора рибарства и створиће боље услове за формирање удружења произвођача. Све наведено је у циљу постизања веће конкурентности у сектору рибарства и аквакултуре.

Утврђен је Предлог закона о завршном рачуну буџета Црне Горе за 2023. годину. Према прелиминарним подацима Управе за статистику процјењује се да је у 2023. години бруто друштвени производ остварен у номиналном износу од 6.847,12 милиона еура. Текући приходи у 2023. години износили су 2.495,2 милиона еура, што је за 5,9 % више од планираног износа и чини 36,4% БДП-а. Важно је истаћи да су у посматраном периоду готово све категорије текућих прихода забиљежиле раст у односу на планирани износ и у односу на претходну годину. Буџетска потрошња у 2023. години износила је 2.555,3 милиона еура, што чини 37,3 % БДП-а. Социјална давања чине највећи дио буџетске потрошње (32,3%) и у 2023. години су износила 824,8 милиона еура, што је 23,6 % више у односу на претходну годину, а као резултат већег извршења по основу права из области социјалне заштите и права из области пензијског и инвалидског осигурања, усљед редовног и ванредног усклађивања ових издатака, сходно важећим законским прописима. Бруто зараде су други значајан чинилац буџетске потрошње (25,17 %) и износиле су 643,1 милиона еура, што је 1,5 % мање у односу на планирани износ и 18,5 % више у односу на претходну годину, а реализоване су у складу са важећим законским прописима, потписаним колективним уговорима и стварним обрачуном зарада. Капитални издаци у 2023. години износили су 238,6 милиона еура и 3,5 % су мањи у односу на план буџета, због ниже реализације планираних капиталних пројеката и 0,7 % су мањи у односу на претходну годину. Укупан државни дуг (без депозита), на дан 31. 12. 2023. године, износио је 4.059,9 милиона еура, или 59,3 % БДП-а. Укупан државни дуг укључујући депозите, на крају 2023. године, износио је 3.907,5 милиона еура  или 57,1 % БДП-а. Спољни дуг износио је 3.517,3 милиона еура, односно 51,4 % БДП-а, док је унутрашњи дуг износио 542,6 милиона еура, односно 7,9 % БДП-а. У стање државног дуга укључен је и дио дуга локалне самоуправе, у износу од 36,9 милиона еура, по основу уговора које је Министарство финансија закључило са међународним кредиторима, и даље прослиједило општинама у облику трансферних зајмова.

Влада је усвојила Информацију о динамици успостављања Регистра јавних предузећа и привредних друштава у већинском власништву државе и констатовала да је Регистар успостављен и објављен на web страници Министарства финансија. Објављени Регистар садржи информације које се односе на преглед регистрационих података и оснивачких аката, општих информација о предузећу, пословних података, затим правни статус и власничку структуру друштва, као и преглед финансијског посłовања сваког државног предузећа уз приказ кључних показатеља ликвидности, профитабилности и солвентности. С обзиром на обимност информација које садржи успостављени Регистар, али и на недостатак одређених података који се тичу појединих државних компанија, Министарство финансија је процесу прибављања и недостајућих података након чега ће се, у сарадњи са Министарством јавне управе, приступити обезбјеђивању адекватног софтверског рјешења за вођење предметног регистра.

Донијете су одлуке о проглашењу заштићених подручја – споменика природе „Сопот" и „Дражин врт’’. Студијом заштите је утврђено да ова подручја која се налазе у Општини Котор карактерише висок ниво биолошке разноврсности са значајним предионим, еколошким, културним и естетским вриједностима, те да их је неопходно очувати, заштити и прогласити заштићеним подручјем од националног значаја. Главни разлог због којег се ова подручја стављају под заштиту је вриједност биодиверзитета, посебно врста које се штите по основу примјене Директиве о стаништима, а нарочито Натура 2000 станишта, врсте заштићене националним законодавством као и врсте по категоријама угрожености Међународне уније за заштиту природе. У дискусији је наглашено да ће се стављањем под заштиту ових локалитета очувати природне вриједности и природни ресурси и створити услови за адекватно управљање заштићеним подручјем. Ширење мреже заштићених подручја, генерално, а нарочито стављање под заштиту морских подручја, посебно је значајно за процес приступања Црне Горе Европској унији, због демонстрирања правих – еколошких праваца рада Владе и њених институција који се директно тичу Директиве о стаништима. Такође, повећање површине под заштитом је у складу са циљем 3 Глобалног оквира за биодиверзитет Kunming-Montreal (Конвенција о биолошкој разноврсности), а то је да се до 2030. године заштити 30 % мора и 30 % копна.

Влада је донијела одлуке о измјенама Одлуке о изради Измјена и допуна Детаљног урбанистичког плана „Доњи Радовићи Центар’’, Општина Тиват, као и Одлуке о изради Измјена и допуна Детаљног урбанистичког плана ’’Голф и Доњи Радовићи Запад’’, Општина Тиват. Измјене се састоје у продужењу рока за израду ових планског документа на 12 мјесеци од дана потписивања уговора.

Усвојена је Информација о стању Посебног програма улагања од посебног значаја за привредни и економски интерес Црне Горе на 31. мај 2024. године (финансијски аспект). У Информацији се, поред осталог, наводи да према евиденцији Агенције за инвестиције, а на основу извјештаја независног ревизора, укупан износ средстава уплаћен инвеститорима у сврху улагања у пројекте са Листе развојних пројеката у области туризма од почетка реализације Програма до 31. маја 2024. године, износи 218.222.336,37 еура, док се на ESCROW рачунима апликаната на наведени датум, налази износ од 38.990.419,72 еура, што су средства која су депоновали апликанти чије су апликације у фази разматрања код надлежних органа.

Влада је усвојила Информацију у вези извршења одлуке Уставног суда Црне Горе у предметима U-III бр. 1648/19 - 1667/19 од 24. 10. 2023. године. Ријеч је о 320 бивших запослених у фабрици “Радоје Дакић”, којима ће на име нематеријалне штете бити исплаћено 640.000 еура, односно по 2.000 еура сваком понаособ.

Усвојена је Информација о закључењу Уговора о гаранцији за кредитни аранжман између Жељезничког превоза Црне Горе А.Д. Подгорица (ЖПЦГ) и Европске банке за обнову и развој (EBRD), за потребе финансирања набавке нових возова који би се користили у локалном превозу путника, и прихватила текст Уговора. Пројекат подразумијева куповину до три сета четвородјелних електромоторних гарнитура (EMV) које ће ЖПЦГ користити на цијелој жељезничкој мрежи Црне Горе, а замијениће старе, енергетски неефикасне гарнитуре са локомотивском вучом које су тренутно у саобраћају. Нови возови ће допринијети бољој услузи, већој безбиједности и приступачности жељезничког превоза за све грађане, као и смањењу емисије CO2. Очекује се да ће се пројекат завршити у року од три године од датума ступања на снагу. Такође, куповина нових возила смањиће оперативне трошкове и повећати приходе ЖПЦГ-а, што ће допринијети финансијској одрживости предузећа. EBRD зајам, уз гаранцију државе, покриће све трошкове пројекта, који укупно износе 30 милиона еура. Уговорена вриједност кредита износи 30 милиона еура са роком отплате од 15 година, укључујући грејс период од три године, уз полугодишњу отплату. Каматна стопа је варијабилна, састоји од шестомјесечног EURIBORA и маргине од 1 %, уз полугодишњу отплату. Рок расположивости кредитних средстава је 3 године од датума ступања на снагу Уговора. Средства из наведеног кредитног аранжмана би се повлачила сходно динамици реализације пројекта, при чему минималан износ повлачења средстава износи 1 милион еура.

Влада је усвојила Информацију о процесу припреме Реформске агенде за Инструмент ЕУ за реформе и раст, и прихватила Предлог основних реформских мјера и корака за Реформску агенду. Овај документ претходи усвајању финалног документа Реформске агенде, планираном за јул. Вриједност Инструмента ЕУ за реформе и раст, за цијели Западни Балкан износи 6 милијарди еура за период 2024 – 2027, док је, како је наглашено на сједници, према прописаној методологији Европске комисије, за Црну Гору одређен износ од око 383 милиона еура, од чега је око 255 милиона еура кредита под повољним условима и 128 милиона еура бесповратних средстава ЕУ. Од укупног износа подршке планирано је да половина, односно око 190 милиона еура буде додијељено у виду директне буџетске подршке, док ће друга половина средстава бити додијељена за финансирање инфраструктурних пројеката и имплементирана кроз механизам Западнобалканског инвестиционог оквира (ЗИО). У дискусији је истакнуто и да је, сходно најавама Европске комисије, планирано да се, од укупног износа, 7 % средстава додијели на почетку спровођења Плана раста, а остатак у шест полугодишњих транши подршке, у зависности од степена реализације планираних реформи. Влада је, након консултација са надлежним службама Европске комисије, идентификовала четири кључне области политика у којима ће даље бити дефинисане реформске мјере и то: пословно окружење и развој приватног сектора; дигитална и енергетска/зелена транзиција; развој људског капитала и владавина права/темељна права. Финални Предлог основних реформских мјера и корака за Реформску агенду садржи 32 индикативне приоритетне реформске мјере у оквиру четири области политика, 14 подобласти политика (сектора) и кораке дефинисане као неопходне за испуњавање реформи. Дефинисани кораци уједно садрже и показатеље успјеха односно индикаторе, који ће бити основ за праћење напретка у спровођењу реформских мјера и процјену ЕУ о испуњености услова за додјелу средстава.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.