- Влада Црне Горе
Саопштење са 39. сједнице Владе Црне Горе
Саопштење са 39. сједнице Владе Црне Горе
Влада је на данас одржаној, 39. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, донијела Програм рада Владе Црне Горе за 2023. годину. Програмом је предвиђено укупно 348 активности, од чега 213 у тематском и 135 у нормативном дијелу, које су планиране у оквиру шест приоритета: Владавина права и једнаке шансе; Здраве финансије и економски развој; Здравље и здрава животна средина; Образовање и друштво засновано на знању; Дигитална трансформација и Црна Гора – будућа чланица Европске уније са оснаженом позицијом на међународној сцени. У расправи је истакнуто да је Програм методолошки усклађен са програмским буџетом, што омогућава прегледно праћење финансирања и реализације обавеза. Полазне основе за припрему Програма су програм кандидата за предсједника Владе који је прихватила Скупштина, мјере економске политике за текућу годину и обавезе које произилазе из закона и стратешких докумената и процеса приступања Црне Горе Европској унији. Сви приоритети и циљеви, дефинисани Средњорочним програмом рада Владе 2022-2024 усвојеног 26. јануара 2022. године, детаљније се разрађују кроз годишње програме рада, у којима су дефинисане конкретне активности, у стратешком и нормативном оквиру, које доприносе остварењу зацртаних циљева. Успјешност у реализацији обавеза предвиђених годишњим програмом се огледа како у њиховој појединачној реализацији, тако и у доприносу достизању планираних вриједности индикатора учинка.
Утврђени су амандмани на Предлог закона о измјенама и допунама Закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу. Предложеним амандманима се отвара могућност покретања поступка трајног одузимања имовинске користи у ранијој фази, након доношења наредбе о спровођењу истраге, када постоји довољан степен сумње да је имовинска корист стечена криминалном дјелатношћу, умјесто рјешења којим је било предвиђено да се поступак покреће након потрврђивања оптужнице. Имајући у виду да наредбу о спровођењу истраге доноси државни тужилац кад оцијени да наводи у кривичној пријави и прилози уз кривичну пријаву указују да постоји основана сумња да је осумњичени учинио кривично дјело које му се ставља на терет, доношење наредбе о спровођењу истраге је довољан основ за покретање поступка за трајно одузимање имовинске користи, будући да кривични поступак почиње доношењем наредбе о спровођењу истраге. У дефинисању ове одредбе пошло се од чињенице да је наредба први акт којим се потврђује основана сумња у односу на неко лице, те да се докази углавном прикупљају у периоду који су претходили, или одмах по њеном доношењу, при чему се степен основаности сумње у малом проценту помјера до тренутка подношења оптужнице. На ово јасно указује пракса, јер је занемарљив проценат обустава поступка након доношења наредбе о спровођењу истраге. У дискусији је наглашено да се на овај начин ускраћују ресурси организованом криминалу за даље вршење најтежих кривичних дјела, а стварају услови за ефикасно одузимање имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу.
Влада је утврдила Предлог закона о допуни Закона о индустријским емисиијама. Предлогом закона се додатно унапређује систем на националном нивоу, како би се обезбиједили услови за његову ефикаснију имплементацију, тачније, дио независног прегледа и оцјене обавезне документације која се прилаже уз захтјев за издавање интегрисане дозволе. Допуном закона предвиђено је да оператер сноси трошкове рада комисије која се бави анализом и оцјеном документације која се доставља у поступку издавања интегрисане дозволе. Прописано је и да ће се висина трошкова за рад комисије одређивати у зависности од врсте и сложености постројења за које се издаје интегрисана дозвола, од стране Агенције за заштиту животне средине, уз претходно прибављено мишљење органа државне управе надлежног за послове финансија.
Донијета је Одлука о давању шума у државној својини на коришћење продајом дрвета у дубећем стању (редовне сјече у 2023. години). Предмет ове Одлуке је давање шума у подручним јединицама Пљевља, Рожаје, Беране, Жабљак, Колашин, Плужине, Бијело Поље, Андријевица, Подгорица, Даниловград, Никшић, Плав, Шавник и Петњица, по газдинским јединицама и одјељењима у складу са планским актима, у количинама и по почетним цијенама како је наведено Одлуком. Основ за утврђивање почетне цијене дрвета чине квалитет дозначене бруто дрвне запремине, отвореност шумских путева, дужина транспортних дистанци и други параметри дефинисани Законом о шумама. Давање шума на коришћење продајом дрвета у дубећем стању спровешће се у поступку јавног надметања путем Јавног позива. Очекивани минимални приходи по овом основу би износили 9.870.299,50 еура.
Влада је усвојила Програм развоја пољопривреде и руралних подручја Црне Горе у оквиру ИПАРД II – 2014 – 2020 верзија 1.4. ИПАРД II програм за период 2014-2022 отпочео је у Црној Гори са имплементацијом 2018. године, те је за његову реализацију било опредијељено 12.740.654 еура националних средстава. До овог тренутка програм је претрпио 4 измјене. Последња измјена ИПАРД II програма - верзија 1.4, односи се на финансијске корекције услед губљења дијела средстава ЕУ подршке у износу од 750.000 еура. Усљед корекције дијела ЕУ подршке, коригована је и национална контрибуција која сада износи 12.684.033 еура за програмски период. Методологија која је коришћења приликом обрачуна финансијских издатака за имплементацију предметног Програма је у складу са правилима прописаним Оквирним и Секторским споразумом између Црне Горе коју представља Влада Црне Горе и Европске комисије о правилима за спровођење финансијске помоћи Уније и оквиру Инструмента претприступне подршке (ИПА II). Њом је предвиђено да од укупног износа од 50.924.371 еура који је опредјелјен као бесповратна јавна подршка пољопривредним произвођачима, допринос ЕУ износи 38.240.337 еура, док национални допринос износи 12.684.033 еура. Измјена програма је спроведена у складу са важећим правила, што значи да се о измјенама расправљало на Одбору за надгледање, те је ИПАРД II програм верзија 1.4 усаглашена у комуникацији са интересним странама и Европском комисијом. Измјене су званично усвојене од стране Европске комисије у децембру 2022. године. Како би се окончао поступак измјене Програма неопходно је његово званично усвајање од стране Владе Црне Горе.
Усвојена је Информација о потреби потписивања Конвенције о признању и извршењу страних пресуда у грађанским или трговачким стварима. У Информацији се наводи да Конвенција, која се бави једном од три области међународног приватног права – признањем и извршењем страних пресуда, представља прекретницу у извршавању прекограничних спорова и треба да унаприједи правосудну сарадњу у домену грађанских или трговачких ствари. Конвенција је осмишљена да обезбиједи ефикасан и дјелотворан систем за признање и извршење страних пресуда у грађанским или трговачким стварима, а смањиће трошкове и вријеме потребно за обезбјеђивање признања и извршења пресуда, чиме ће приступ практичној правди бити бржи и изискиваће мање трошкове.
Влада је усвојила Информацију о пројекту „Пречишћавање отпадних вода у општини Улцињ – изградња постројења за пречишћавање отпадних вода и пратеће инфраструктуре“ и прихватила Споразум о просљеђивању донације између Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма и „Vodacom“ д.о.о. Тиват. У Информацији се наводи да су KfW банка и Црна Гора, коју је представљало Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма и „Vodacom“ д.о.о. Тиват, потписали Уговор о донацији на износ од 974.780 еура, намијењених за пројекат Стручне услуге „Постројење за пречишћавање отпадних вода и пратећа инфраструктура у општини Улцињу: Ажурирање студије изводљивости, Процјена утицаја на животну средину и друштво, пројекти, тендер“, 15. септембра 2022. године. У складу са Уговором, Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма, као корисник донације, је у обавези да донаторска средства прослиједи „Vodacomu“ д.о.о. Тиват, као Имплементационој агенцији. Како би средства била прослијеђена неопходно је потписати наведени Споразум.
Усвојена је измјена закључака Владе Црне Горе број: 04-4621/2 од 22.јула 2022. године, на сједници одржаној 18.јула 2022. године којом се средства за завршетак реализације реконструкције западне трибине фудбалског стадиона у Никшићу увећавају са 730.000 еура на 994.000 еура. У складу са наведеним закључком Владе Управа за капиталне пројекте је спровела поступак јавне набавке за избор извођача радова за додатне радове на реконструкцији запане трибине фудбалског стадиона у Никшићу. Након окончања наведене тендерске процедуре није било пристиглих понуда. Имајућу у виду глобални поремећај тржишних цијена Агенција за пројектовање и планирање Општине Никшић, као ревидент и стручни надзор на реализацији предметног пројекта, извршила је провјеру процијењене вриједности додатних радова који су били предмет тендерског поступка. Према извршеној анализи процијењена вриједност за додатне радове на реконструкцији западне трибине фудбалског стадиона у Никшићу износи 820.868 еура без ПДВ-а, односно укупно са ПДВ-ом cca 994.000 еура. У складу са процјеном, извршена је и измјена закључака.
Влада је усвојила Извјештај о реализацији активности из Акционог плана за период 2021- 2022. године, ради имплементације Стратегије унапређења политике јавних набавки и јавно-приватног партнерства у Црној Гори за период 2021-2025. године са Акционим планом за 2023. годину. Укупан број активности у извјештајном периоду је 30, од којих је реализовано 19 или 63,33%, шест активности или 20% није реализовано, док је дјелимично реализованих пет или 16,6%.
Акциони план за 2023. годину за спровођење Стратегије унапређења политике јавних набавки и јавно-приватног партнерства у Црној Гори представља преглед планираних активности усмјерених на остваривање оперативних циљева зацртаних стратешким документом у датој години. Укупан број активности овог Акционог плана је 17, за чију реализацију је неопходно издвојити 374.100 еура (13.100 су буџетска средства, а 361.100 међународни извори финансирања или комбиновано).
Донијета је Одлука о измјени Одлуке о образовању Сталног координационог тијела за израду Националне процјене ризика од прања новца и финансирања тероризма, као и Одлука о измјени Одлуке о образовању Комисије за рјешавање статуса ПЗУ Општа болница „Мељине“ – Херцег Нови у стечају и Института за физикалну медицину, рехабилитацију и реуматологију „Др Симо Милошевић“ А.Д. Игало.
Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.