Саопштење са 39. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 39. сједници којом је предсједавао премиер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о санацији кредитних институција с Извјештајем са јавне расправе. Предложеним Законом се унапређују превентивни механизми Централне банке за очување финансијске стабилности додатним дефинисањем услова за одређивање MREL захтјева, као и критеријуми за квалификоване обавезе које се могу користити као инструменти за испуњавање минималног захтјева за регулаторним капиталом и квалификованим обавезама. Додатно, врши се унапређење овлашћења за смањење и конверзију релевантних инструмената капитала и квалификованих обавеза, прије примјене мјера санације или у комбинацији са мјерама санације. Такође, врши се унапређење уговорног признавања инструмента интерне санације у обавезама које су уређене правом треће земље, те утврђују додатна овлашћења за доношење подзаконских аката од стране Централне банке, у циљу потпуног усклађивања са регулаторним оквиром Европске уније за санацију. Важећи Закон је усклађен са системом санације кредитних институција, утврђеним Директивом 2014/59/ЕУ, који органима за санацију обезбјеђује инструменте за довољно рану и брзу интервенцију у кредитној институцији која је у проблемима, како би се обезбиједио наставак критичних функција кредитне институције, уз истовремено ограничавање утицаја пропадања кредитне институције на економски и финансијски систем на најмању могућу мјеру и уз минимизирање могућности да трошкове санације у крајњем сносе порески обвезници. У међувремену, Европски парламент је усвојио Директиву (ЕУ) 2019/879 ο измјени Директиве 2014/59/ЕУ у погледу капацитета покривања губитака и докапитализације кредитних институција и инвестиционих друштава, као и Директиве 98/26/ЕЗ (BRRD II), због чега су, у циљу даље хармонизације, припремљене измјене и допуне Закона којим ће се додатно унаприједити регулаторни оквир Црне Горе у овој области.

Утврђен је Предлог закона о измјени и допуни Закона о стечају и ликвидацији банака с Извјештајем са јавне расправе. Предложеним законским рјешењима ће се омогућити адекватна примјена Закона о измјенама и допунама Закона о санацији кредитних институција којим ће се кредитним институцијама дати прелазни рок за испуњавање минималног захтјева за регулаторним капиталом и квалификованим обавезама (MREL), а који ће новом подзаконском регулативом (у складу са регулативом и праксом Европске уније) бити прописан на период од три године, са годишњим прелазним периодима за достизање истог. У циљу што ранијег усаглашавања пословања кредитних институција са релеватном европском регулативом из области санације кредитних институција неопходно је да Централна банка први годишњи прелазни период за достизање MREL захтјева одреди у току 2024. године. Додатно, предложеним Законом се врши унапређење регулаторног оквира из области стечаја и ликвидације кредитних институција у правцу његовог додатног усклађивања са регулаторним оквиром Европске уније, као и остварује већа заштита буџетских и других јавних средстава, на начин да се прецизнијим дефинисањем редоследа приоритета наплате у стечајном поступку, омогућава ефикасније коришћење инструмената санације кредитних институција, па се коришћење ванредне јавне финансијске помоћи при санацији кредитних институција, своди на најмању могућу мјеру.

Влада је донијела Одлуку о утврђивању јавног интереса за реализацију Главног пројекта хитних интервенција измјештања ријеке Ћехотине преко унутрашњег одлагалишта ПК Потрлица Рудника угља АД Пљевља. Имајући у виду да је измјештање корита ријеке Ћехотине предуслов за даљу експлоатацију угља на ПК Потрлица, Одлуком је утврђен јавни интерес за реализацију тог пројекта, ради стабилности енергетског система и сигурности снабдијевања електричном енергијом. Водонепропусни канал којим би се премјестила ријека Ћехотина је планиран преко унутрашњег одлагалишног простора ПК Потрлица од позиције бране Дурутовићи до моста код постојећег слапишта излазног портала тунела Велика Плијеш, у дужини од око 3,2 km. Траса корита се пројектује по материјалу који је већ дуже вријеме одложен, тј. код кога је процес консолидације у већој мјери извршен.

Донијета је Одлука о допуни Одлуке о одређивању лука према намјени. На захтјев Компаније Адриатиц Маринас д.о.о. допуном је Лука Тиват (Гат II) добила статус трговачке луке за обављање путничког саобраћаја.

Влада је усвојила Извјештај о стању уређења простора у 2023. години.

Донијет је Програм подстицајних мјера у области туризма за 2024. годину. Циљ Програма је обогаћивање и унапређење квалитета туристичке понуде уз побољшање маркетиншких активности како би се привукли туристи са нових емитивних тржишта, а у правцу генерисања већих прихода у туризму, продужења туристичке сезоне, повећања степена заузетости смјештајних капацитета, потрошње и запослености. Програм укључује пет мјера подршке, и то:

• Подршка организовању манифестација/фестивала;
• Унапређење понуде и подизање квалитета услуга у руралном туризму
• Развој одрживих туристичких производа и услуга који обогаћују туристичку понуду у културном, спортско-рекреативном и авантуристичком туризму;
• Подршка за развој MICE туризма;
• Подршка за унапређење организованих авионских долазака путем заједничке маркетинг кампање са туроператорима.

Средства за подстицајне мјере додјељују се путем јавних позива које спроводи Министарство туризма, екологије, одрживог развоја и развоја сјевера и Национална туристичка Организација Црне Горе. Финансијска средства за реализацију Програма пројектована су на износ од 1.060.293,42 еура. У односу на претходне Програме подстицајних мјера у области туризма, новина у овом Програму је Подршка за унапређење организованих авионских долазака путем заједничке маркетинг кампање са туроператорима који реализују редовне летове сопственом флотом ка Црној Гори са емитивних тржишта: Велике Британије, Њемачке, Швајцарске, Француске, Пољске, Данске, Шведске, Норвешке, Финске и Италије. Реализацијом ових мјера унаприједиће се доступност и боља видљивост дестинације.

Влада је донијела Акциони план за спровођење Националног програма заштите потрошача 2022 – 2024, за 2024. годину и усвојила Извјештај о реализацији Акционог плана за 2023. годину. Мисија Националног програма заштите потрошача за период од 2022. до 2024. године је усмјерена на постизању већег степена комплементарности заштите потрошача/ица у свим секторским политикама и остваривање високог стандарда заштите потрошача/ица, на начин да се штите економски интреси потрошача/ица омогућава информисаност и едукација о важности политике заштите потрошача свих актера у овом подручју. У складу са тим је конципиран и главни стратешки циљ Програма који се састоји у унапређењу система заштите потрошача/ица у Црној Гори у складу са новим изазовима на свјетском тржишту ради обезбјеђивања потпуније заштите потрошача/ица у складу са најбољим праксама Европске уније. Акциони план за 2024. обухвата три оперативна циља са одговарајућим индикаторима учинка, додатно са 35 активности. Кад је ријеч о Извјештају за 2023. годину, од 29 планираних активности реализовано 17, дјелимично реализовано четири, док осам активности није реализовано.

Донијета је Одлука о измјени Одлуке о утврђивању основне и доплатне листе љекова. Важећом Одлуком прописано је да примјену љекова Бонвива, раствор за инјекцију 3mg/ml, Alvodronic, раствор за инјекцију 3mg/3ml и Prolia, раствор за инјекцију 60mg/ml, у терапији остеопорозе одобрава Конзилијум реуматолога Клиничког центра Црне Горе. Измјеном Одлуке омогућује се њихова примјена на основу извјештаја љекара специјалисте реуматологије, односно ендокринологије. Узимајући у обзир да се лијек примјењује у болничким условима, овом измјеном обезбиједиће се бржа и ефикаснија примјена љекова јер пацијенти неће пролазити процедуру одобравања преко конзилијума која захтијева одређено вријеме, а самим тим и одлаже примјену лијека.

Влада је усвојила Информација о потреби давања сагласности за уклањање објекта. Како се у Информацији наводи, један од највећих и тренутно најзначајнијих пројеката који финансира Европска унија, а спроводи МУП уз подршку Међународне организације за миграције (IOM) као имплементационог партнера је „Индивидуална мјера за јачање капацитета за управљање границама на Западном Балкану", кроз који су за Црну Гору, као једну од корисница, опредијељена средства у износу од 15 милиона еура. Један од најбитнијих циљева који ће бити остварен у оквиру овог пројекта је унапређење услова рада Сектора граничне полиције изградњом новог административног објекта за потребе овог сектора (укључујући и просторије за рад будућег Националног координационог центра (НКЦ)). Уговором између IOM и Делегације ЕУ дефинисана је обавеза изградње административног објекта централних дјелатности у Загоричу за потребе граничне полиције. Министарство унутрашњих послова је урадило пројектну документацију по којој је IOM расписао тендер и изабрао извођача радова и са истим потписао уговор којим је превиђено и уклањање старог објекта који се налази на локацији бедућег административног објекта. С тим у вези, Влада је дала сагласност за уклањање старог објекта.

Усвојена је Информација о штети на лучком подручју “Лука Бар” АД услед елементарне непогоде. У Информацији се наводи да је дана 2. јула 2024. године, елементарна непогода, изазвана орканским вјетром, изазвала значајну штету на лучкој супраструктури у власништву “Лука Бар” АД. Како је констатовано у Извјештају Луке Бар, током елементарне непогоде:

• срушена су три претоварна моста, Ceretti e Tanfani, појединачне носивости 12 t (конструкције су им потпуно деградиране и сада немају употребну- вриједност за процес претовара),
• срушен је утоварни торањ за житарице, капацитета 300 t/h (такође, конструкција му је потпуно деградирана и сада нема употребну вриједност за процес претовара)
• оштећени су усипни кошеви за суве расуте терете (висок степен оштећења) средства се користе при претовару сувих расутин терета на релацијама брод -- вагон/камион (и обрнуто).
• остећена је транспортна трака за житарице (висок степен оштећења) - која се користи за транспорт житарица на релацијама брод - силос (и обрнуто),
• оштећен је материјал handler (средњи ниво оштећења) – који се користи за претоварне операције на релацијама отворени вагон - складиште (и обрнуто).

Када се има у виду настала штета, директне негативне посљедице у домену могућности одговора на већ уговорене обавезе према корисницима услуга луке Бар се огледају у:

• немогућности истовара боксита из вагона, примјеном оптималних технологија претовара (са оптималном продуктивношћу, која омогућава оптималан обрт вагона, адекватно комплетирање количина за отпрему бродовима, ...).
• кашњење у прихвату бродова за отпрему концентрата бакра боксита, отпадног жељеза, алуминијумских блокова, итд…
• немогућност отпреме бродом житарица које су ускладистене у силосу за житарице.

Према тренутно расположивим прелиминарним информацијама, “Лука Бар” наводи да су процијењени трошкови набавке наведених средстава око 35 милиона еура. Евидентно је да “Лука Бар”, сопственим ресурсима, не може да превазиђе насталу ситуацију, тако да је неопходна помоћ Владе Црне Горе, како кроз одговарајуће форме финансирања ургетних набавки, тако и кроз омогућавање поједностављења административних процедура како би се све што је нужно обавило у што краћим роковима. Тим поводом, Влада је задужила Министарство саобраћаја и поморства да у сарадњи са Министарством финансија и Луком Бар хитно сагледају све могуће модалитете којима се може обезбиједити финансијска подршка намијењена хитној санацији уништене лучке супраструктуре.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.