Саопштење са 43. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 43. сједници којом је предсједавао потпредсједник Владе за безбједност, одбрану, борбу против криминала и унутрашњу политику мр Алекса Бечић, утврдила Предлог закона о роковима измирења новчаних обавеза. Предложеним законским рјешењем рокови измирења новчаних обавеза између привредних субјеката, као и рокови измирења новчаних обавеза између јавног сектора и привредних субјеката у потпуности се усклађују са Директивом 2011/07/ЕУ о борби против закашњелог плаћања у комерцијалним трансакцијама. У том смислу, скратиће се рокови измирења новчаних обавеза, што ће довести до побољшања пословног амбијента и обезбиједиће бољу ликвидност посебно у секторима малих и средњих предузећа који трпе значајне посљедице усљед неизмиривања новчаних обавеза у року. Постојећи закон, такође, не дефинише појмове поступка наплате за неспорна потраживања, задржавање права власништва и транспарентности које предвиђа наведена Директива, па се новим законским рјешењем ови појмови адекватно транспонују у наше законодавство. Поред осталог, предложеним рјешењем смањује се износ посебне накнада за трошкове проузроковане повјериоцу дужниковим закашњењем са измирењем новчане обавезе у комерцијалним трансакцијама са 50 еура на 40 еура, у складу са Директивом која прописује минимум од 40 еура. У дискусији је наглашено да ће примјена новог закона допринијети побољшању готовинских токова сектора предузећа и обезбиједити адекватну примјену мјера које повјериоцима омогућавају да у потпуности остваре права у складу са законом. Такође, допринијеће побољшању ликвидности у сектору малих и средњих предузећа, а биће обезбијеђен и ефикаснији надзор над спровођењем закона.

Утврђен је Предлог закона о отпису камате на доспјеле пореске обавезе. Предложено законско рјешење ће омогућити отпис обрачунате камате пореским дужницима који поднесу све пореске пријаве доспјеле до 31. децембра 2024. године и који у року од 60 дана од дана почетка примјене овог закона у цјелини плате основни порески дуг. Како је наглашено у дискусији, право на отпис камате порески дужник остварује на основу захтјева за отпис камате, након чега Пореска управа доноси одговарајуће рјешење. Овај закон ће, такође помоћи пореским обвезницима да избјегну бројне проблеме који могу настати због пореског дуга (блокада рачуна, дугорочна неликвидност и сл.), те ће обезбиједити предуслове за редовно измирење пореских обавеза у наредном периоду. Како је речено током расправе, циљеви овог Закона су смањење пореског дуга; бржа наплата буџетских прихода по основу наплате пореског потраживања; избјегавање последица које порески обвезници могу имати због пореског дуга, као и обезбјеђивање дугорочне ликвидности пореских обвезника, док су очекивања значајно смањење пореског дуга, ликвиднији порески обвезници и увећање наплате заосталих пореских потраживања.

Влада је утврдила Предлог закона о органској производњи са Извјестајем са јавне расправе. Доношењем овог законског рјешења уређују се начела органске производње, општа и посебна правила која се односе на органску производњу, означавање и рекламирање, дистрибуцију, стављање у промет, увоз и извоз, сертификацију, службене контроле, као и друга питања од значаја за органску производњу. Новим Законом се пружа основ за одрживи развој органске производње, уз обезбјеђивање ефикасног функционисања тржишта органских производа и фер конкуренције. Осим тога, овим Законом се осигурава веће повјерење потрошача и заштита њиховог интереса, а оно што је од посебног значаја јесте чињеница да ће Црна Гора његовим доношењем бити још један корак ближе затварању преговарачког поглавља 11. Како је истакнуто у дискусији, у складу са националним правним оквиром, Црна Гора као држава кандидат за чланство у Европској унији, преузела је обавезу да усклади национално законодавство у области органске производње са релевантним правним тековинама ЕУ. Имајући у виду да је Европска комисија 2021. године усвојила Акциони план развоја органске производње, са амбициозним циљем да удио органске производње у укупним обрадивим површинама до 2030. године достигне 25%, као и чињеницу да се од доношења претходног закона о органској производњи 2013. године па све до данас нијесу вршиле његове измјене и допуне, доношење новог закона о органској производњи и релевантних подзаконских аката је био логичан слијед.

Усвојена је Анализа институционалног и регулаторног оквира за пословање јавних предузећа и привредних друштава у већинском власништву државе. Тим поводом, задужено је Министарство финансија да, у сарадњи са свим надлежним ресорима, најкасније до краја године:

• припреми нацрт документа којим ће бити јасно дефинисана власничка политика државе у јавним предузећима и привредним друштвима у већинском државном власништву, уз јачање власничке функције и оријентисање више ка централизованом моделу управљања,
• припреми нацрт новог законског рјешења којим ће се на јединствен и свеобухватан начин уредити систем управљања и надзора над сектором државних предузећа као и све специфичности везане за функционисање и пословање ових друштава и
• припреми стратешки документ за управљање јавним предузећима и привредним друштвима која су у већинском државном власништву са акционим планом даље реформе у сектору државних предузећа, најкасније до краја И квартала 2025. године.

Влада је усвојила Информацију о потреби сагледавања могућности увођења посебног кривичног дјела напада на лица која обављају здравствену дјелатност кроз измјене и допуне Кривичног законика Црне Горе. Увођењем новог кривичног дјела у Кривични законик којим би се инкриминисали напади на здравстене раднике при обављању здравствене дјелатности, остварила би се заштитна функција кривичног права прије свега кроз генералну превенцију, одвраћањем потенцијалних починилаца од оваквих напада, али и прописивањем строжијих кривичних санкција које одговарају прузрокованој друштвеној опасности. Имајући у виду да здравствени радници обављају један од најхуманијих позива, препозната је потреба да држава буде одлучна у заштити оних који свакодневно стоје на бранику здравља. Такоде, нормативним заокруживањем и потпуном и квалитетном регулацијом кривичних дјела оснажиће се и континуирани напори Министарства здравља и Владе Црне Горе усмјерени на охрабривање здравствених радника да се сва дјела којима се угрожава њихов интегритет редовно пријављују надлежнимм органима. Тим поводом, задужено је Министарство правде да размотри могућност увођења посебног кривичног дјела напада на лица која обављају здравствену дјелатност кроз измјене и допуне Кривичног законика Црне Горе и о томе информише потпредсједника Владе за политички систем, правосуђе и антикорупцију.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.