Саопштење са 44. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 44. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, донијела Уредбу о измјенама и допунама Уредбе о реализацији и поступку коришћења средстава из инструмента претприступне помоћи Европске уније (IPARD III  Program). Овом Уредбом омогућује се реализација Програма IPARD III, чији је циљ да припреми црногорске пољопривреднике за улазак у ЕУ, тако што ће средства из IPA III за област пољопривреде и руралног развоја искористити у што већој мјери, а што ће за посљедицу имати унапређење квалитета производа, повећање обима производње, већу конкурентност и достизање ЕУ стандарда безбједности хране у примарном и прерађивачком сектору. Програмом ће се финансирати инвестиције у циљу модернизације пољопривредних газдинстава, унапређење постојећих и изградњу нових прерађивачких капацитета, као и унапређење руралне инфраструктуре и рурални туризам. Предвиђена бесповратна подршка пољопривредним произвођачима износи укупно 81.975.947 еура, од чега је допринос ЕУ 63 милиона еура (75 %), док је национално кофинансирање (допринос Црне Горе) 18.975.947 еура (25 %). Измијењеном Уредбом се кориснику средстава подршке дефинише начин коришћења средстава подршке из IPARD III програма, дефинишу се прихватљиви корисници, сектори, инвестиције и трошкови, услови које је потребно да испуни корисник у циљу добијања бесповратних средстава, као и процедура теренске и административне контроле. На овај начин се кориснику ставља на увид и олакшава преглед услова и процедура доступних средстава за финансирање инвестиција, и уједно подстиче боља потрошња средстава IPARD III програма.

Усвојена је Информација о измирењу обавеза доспјелих 21. јула 2024. године у оквиру кредитних аранжмана закључених између Црногорске пловидбе АД Котор и Exim Кина банке, као и Барске пловидбе АД Бар и Exim Кина банке, за које је Држава издала гаранције. Тим поводом, Влада је прихватила захтјев Банке за измирење доспијелих обавеза, по основу гаранција издатих за наведене кредитне, имајући у виду да поменуте компаније нису у могућности да измире своје обавезе, у складу са планом отплате кредита. У том циљу, Влада је дала сагласност да се Exim Кина банци измири износ од укупно 4.269.843 америчких долара од чега 2.441.683 долара за обавезе доспјеле у оквиру кредитног аранжмана са Црногорском пловидбом и 1.828.160 долара, за обавезе доспјеле у оквиру кредитног са Барском пловидбом. Министарство финансија је задужено да, након плаћања гарантованог износа, достави потребну документацију Заштитнику имовинско-правних интереса Црне Горе, како би биле предузете све потребне радње ради заштите имовинско правних интереса Државе.

Влада се упознала са Извјештајем о додијељеној државној помоћи у 2023. години. Према расположивим информацијама које су достављене Агенцији, у моменту сачињавања Извјештаја, у 2023. години је додијељена државна помоћ у укупном износу од 13.186 милиона еура. Апсолутни износ додијељене државне помоћи у 2023. години већи је за 23.24 % у односу на 2022. годину (када је државна помоћ износила укупно 10.122 милиона еура и мањи за 70.65% у односу на 2021. годину (када је државна помоћ износила 44.932 милиона еура. Правилником је измијењена методологија извјештавања, тако да се сектор пољопривреде и рибарства не исказује у годишњем извјештају, за разлику од претходних година, када се подршка пољопривреди и рибарству исказивала, али само у укупном износу. Агенција посебно напомиње одредбе ССП-а, члан 73 (9), који је пренешен и у национално законодавство, члан 1 став 2 Закона, којим је прописано да се овај закон не примјењује на подстицаје за развој пољопривреде и рибарства. Ови подстицаји ће бити регулисани посебном регулативом која се односи на државну помоћ у овим секторима, у складу са ЕУ правилима. Хоризонталне помоћи у 2023. години додијељене су у 47.3 6% од укупно додијељене помоћи. Од укупно додијељене помоћи у 2023. години, 38.86 % додијељено је кроз секторске помоћи.

Усвојен је Извјештај о раду Комисије за процјену штета од елементарних непогода за период од децембра 2023. до јула 2024. године. Како је истакнуто у дискусији, Комисија је прве одлуке донијела тек у априлу 2024. године, односно када су Комисији одобрена средства из Текуће буџетске резерве у износу од 200.000 еура. С тим у вези, Комисија је у извјештајном периоду донијела 232 одлуке. При томе, исплаћена су средства по основу 202 одлуке у износу од 117.300 еура, за 30 одлука су резервисана средства у износу од 12.022 еура, али због неисправних жиро рачуна још увијек нијесу реализована. Такође, 36 одлука, у вриједности 10.984 еура, је у процедури реализације. Важно је истаћи да су све одлуке Комисије донесене једногласно, како у погледу оцјене оправданости захтјева, тако и у погледу износа одобрених накнада. Комисија је наслиједила велики број неразматраних захтјева из 2023. године, године у којој су елементарне непогоде задесиле поједине општине и по неколико пута, а ријеч је о општинама сјевера Црне Горе. Тако је Општина Бијело Поље доставила 4 захтјева за накнаду штете за 113 физичких лица, укупне процијењене вриједности 495.850 еура, Општина Колашин 6 захтјева за накнаду штете за 353 физичких лица, укупне процијењене вриједности 1.687.574 еура и Општина Рожаје 2 захтјева за накнаду штете за 72 физичка лица, укупне процијењене вриједности 324.061 еура. Такође, значајан број захтјева је запримљен и у 2024. години. Општинска комисија из Бијелог Поља је доставила захтјев за накнаду штете за 18 лица, укупне процијењене вриједности штете 39.150 еура, Општина Колашин за 10 лица, са процјеном штете од 29.150. Такође, Општина Рожаје је , усљед великих поплава које су задесиле ову општину крајем 2023. године, доставила захтјев за накнаду штете за 165 лица, укупне процијењене вриједности штете 866.913,50 еура. Комисији је достављено и 519 захтјева из Општине Никшић за санацију штете на објектима која је настала усљед земљотреса који је задесио подручје Никшића у марту 2024. године. Имајући у виду наведено, као и чињеницу да Комисија, након реализације донесених одлука, не располаже потребним средствима, задужено је Министарство финансија да размотри могућност за обезбјеђивање додатних средстава.

Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о унутрашњим пословима. Основни разлог за предложене промјене је потреба за стварање законских претпоставки које ће омогућити попуњавање недостајућих кадровских капацитета Министарства унутрашњих послова, у циљу несметаног функционисања и даљег развоја овог органа. Запошљавање недостајућег кадра имаће позитиван утицај на рад и мотивацију постојећих полицијских служхеника у смислу подјеле обима послова, а у крајњем ће допринијети побољшању стања безбједносног сектора и повјерењу грађана у рад полиције. Како је истакнуто у дискусији, већ дужи временски период МУП, односно Управа полиције, немају на располагању довољан број полицијских службеника. Због драстичног смањења броја активних полицијских службеника, дошло је до озбиљног угрожавања оперативних капацитета Полиције. Укупан број систематизованих мјеста за полицијске службенике износи 5.127, док је упражњено чак 1.455 мјеста. У дискусији је наглашено да је редован поступак запошљавања превише спор и да не може одговорити на тренутне хитне потребе за ангажовањем специјализованог кадра, те да ће посебан поступак запошљавања омогућити брзу реакцију на повећан обим посла и специфичне потребе организационих јединица Министарства. Такође, ствара се могућност запошљавања и лица која су обавила стручно оспособљавање у Полицији или која имају претходно радно искуство у Полицији или у органима безбједносно-обавјештајног сектора, као и лица са специфичним вјештинама и знањима потребним за обављање послова за које се расписује јавни позив. Међу наведеним лицима велики је број лица која нијесу у радном, односно у сталном радном односу, те ће се иста предложеним рјешењима мотивисати за подносење пријава на јавни позив. Такође, чланом 180 Закона о унутрашњим пословима дат је рок за повлашћени поступак пензионисања у периоду од 1. јануара 2023. до 31. децембра 2025. године. Да би се спријечило додатно нагло смањење броја полицајаца, рок за повлашћени поступак пензионисања продужава се јос три године, односно до 31. децембра 2028. шодине, што је, како је наглашено неопходно како би се очували капацитети Полиције и осигурала њена функционалност. Осим наведених разлога, који се тичу унапређења кадровских капацитета, било је неопходно унаприједити одредбе закона којима се прописује обавеза подношења извјештаја о имовини и приходима.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.