Саопштење са 46. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 44. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, дала сагласност на Предлог одлуке о одобрењу директног дугорочног кредита кориснику кредита „Електропривреда Црне Горе“ АД Никшић. Електропривреда је поднијела захтјев Инвестиционо развојном фонду за директни кредит у износу од 10  милиона еура за финансирање пројекта „Solari 5000+ 70MW“ који подразумијева посредовање у финансирању, набавци и пуштању у рад фотонапонских система домаћинствима и пословним субјектима у Црној Гори. Тим поводом, Инвестиционо-развојни фонд је донио Одлуку о утврђивању предлога Одлуке о одобрењу директног дугорочног кредита кориснику кредита Електропривреда Црне Горе АД Никшић у наведеном износу, на период отплате од 96 мјесеци (не укључујући grace период), са grace периодом 24 мјесеца и каматном стопом од 4,00 % на годишњем нивоу (пропорционалан систем обрачуна камате). Пројекат 5000+ је већ почео и инсталисана је снага од 11,268 kw. Такође подаци показују да је интересовање веома велико са пријављених преко 16.000 домаћинстава и правних лица. Вриједност пројекта може износити максимално 82 милиона еура и укупна инсталисана снага може износити укупно око 70 MW. Имајући у виду наведене разлоге, те да се одобрењем предметног кредитног аранжмана обезбјеђује континуитет у реализацији већ започетог пројекта, који има за циљ оријентацију на обновљиве изворе енергије као и умањење рачуна за електричну енергију крајњим корисницима, Кредитно-гаранти одбор ИРФ ЦГ А.Д. је дао позитивно мишљење у вези финансирања предметног пројекта.

Донијета је Одлука о измјени Одлуке о изради Измјена и допуна Просторно-урбанистичког плана Главног града Подгорице. Како је појашњено на сједници, чланом 3а важеће Одлуке, између осталог, прописана је забрана грађења у обухвату Детаљног урбанистичког плана ,,Универзитетски центар - Измјене и допуне“. Међутим, накнадним сагледавањем проблематике процијењено је да је ургентно потребно укинути забрану, како би се омогућила реализација развојних планова Универзитета.

Влада је донијела Одлуку о доношењу Измјена и допуна Детаљног урбанистичког плана „Махала“, Општина Зета. Површина обухвата Измјена и допуна ДУП-а износи 373,35 ha, у циљу стварања планских претпоставки за организацију и уређење овог простора у смислу задовољавања потреба корисника простора и локалне самоуправе. Сходно развојним потребама потребно је створити планске предуслове за урбани развој насеља, сузбијање непланске градње, побољшање друштвеног стандарда, саобраћајне и комуналне инфраструктуре. Територија коју захвата предметни План простире се на двије катастарске општине: КО Голубовци и КО Махала. Измјене и допуне плана се заснивају на уклапању нових садржаја у постојеће изграђено ткиво, као и промјену дјелова простора гдје се анализом дошло до закључка да претходни план није задовољио садашње друштвене и економске трендове, а гдје је могуће спровести нове интервенције са минималним утицајем на животну средину. У зони изузетно девастираног простора у коридору водотока Мораче, гдје се интервенцијама и ремоделацијама терена планирају садржаји богатих зелених простора, водених површина, етно села, трим стаза, бициклистичких стаза и других садржаја анимације и рекреације у слободном простору, неопходна је претходна санација простора у смислу рекултивације или регенерације, што подразумијева обавезну израду детаљних истраживања и студија  као предуслов за израду одговарајућег конкурсног рјешења за уређење обале. Препорука је да се цјелокупан девастиран простор уз ријеку Морачу (чији су дијелови ван захвата овог ДУП-а) сагледа интегрално.

Донијета је Одлука о доношењу Локалне студије локације „Доњи Штој“, Општина Улцињ. Површина захвата ЛСЛ износи 362 ha, у циљу „стварања просторно планских предуслова за развој туризма, легализацију постојећих нелегалних објеката, сузбијање неконтролисаног ширења насеља, формирање идентитета насеља, побољшање садржаја друштвеног стандарда и комуналне инфраструктуре“. Захват ЛСЛ се протеже правцем сјеверозапад – југоисток, дуж локалне саобраћајнице која од центра Улциња води ка Ади Бојани. Окружење захвата чини вриједни природни амбијент пјашчаних плажа, површина медитеранског биља, борове шуме и Парк природе Улцињска солана. Досадашња изградња, како се наводи, на простору Доњег Штоја одвијала се дијелом у складу са Детаљним урбанистичким планом „Доњи Штој - викенд насеље“ из 1988. г., а дијелом стихијски, без грађевинских дозвола и ваљане пројектне документације. Тако је изграђен велики број нелегалних објеката, као и објеката са непримјереним естетским карактеристикама и габаритима, неуређеним двориштима и недостатком мјеста за паркирање. Укупан број евиднтираних објеката износи 2566. Изграђене површине заузимају 40.3% површине захвата ЛСЛ, док остали дио чине пољопривредне површине, ливаде и шума-макија.

Влада је усвојила Информацију о рјешавању исплате признатих, а неисплаћених потраживања у цјелости за 88 пензионера Комбината алуминијума Подгорица. Министарство рада, запошљавања и социјалног дијалога је, цијенивши комплетну хронологију у вези са предметним захтјевом, као и приложену документацију, утврдило да дуговање неисплаћених потраживања износи 1,151,463.29 еура, и то на основу Списка повјерилаца којима су призната, а нијесу исплаћена потраживања у цјелости, будући да у стечајној маси тренутно нема средстава за расподјелу стечајним повјериоцима, овјереног од стране стечајне управе КАП-а Ст.бр.199/13. Из наведеног неспорно произилази закључак да је Влада дужна да регулише своја дуговања према 88 пензионера Комбината алуминијума. Тим поводом, задужено је Министарство финансија да ради испуњења ове обавезе из средстава Текуће буџетске резерве изврши преусмјеравање средстава у износу од 1.151.463,29 еура на одговарајуће позиције Министарства рада, запошљавања и социјаног дијалога.

Усвојена је Информација Заштитника имовинско-правних интереса Црне Горе за извјештајни период од 01. 04. 2024. године до 30. 06. 2024. године. У Информацији је истакнуто да је одлив средстава из буџета усљед принудне наплате у првој половини ове године, већ достигао укупан одлив средстава из буџета за цијелу претходну 2023. годину, што је аларм да се мора приступити хитном рјешавању овог проблема. У питању је износ од cca 11.561.647,80 еура, од чега цца од 15 % - 30 % чини износ на име трошкова извршних поступака у виду накнада и награда адвокатима, извршитељима, на име камата и провизија, што чини износ од цца 1.800.000 - 3.600.000 еура. У извјештајном периоду је настављен прилив тужбених захтјева државних службеника и намјештеника против Државе Црне Горе и њених органа, који се односе на накнаду штете у вези права из рада и по основу рада. Ова врста поступака чини највећи проценат покренутих спорова против Државе, односно њених органа, међу којима предњаче Министарство унутрашњих послова и Министарство одбране. Значајан број предмета чине потраживања затезне камате на већ исплаћена потраживања по основу рада и из радног односа. По ставу Уставног суда Црне Горе, иста потраживања прате правну природу потраживања из рада и по основу рада те нема застаре, док међу пресудама основних судова наилазимо и даље на опречна мишљења и пресуђења у погледу овог потраживања. Заштитик је покренуо више од стотину поступака за раскид уговора о кредитима који су дати под повољним условима јер корисници нису измиривали своје обавезе. Досадашња пресуђења су опречног става, док Заштитник стоји на ставу и истрајаваће у захтјевима за повраћај комплетног износа добијеног по основу тих уговора. Канцеларије Заштитника у Котору и Бијелом Пољу поред радних спорова у највећем броју поступају по захтјевима за утврђење права својине, накнаде на име фактичке експропријације непокретности накнаде штете услед губитка економског интереса власника у односу на остатак експроприсане непокретности.

Влада је дала сагласност за суфинансирање спортских клубова из I категорије спортова који се налазе на програму Олимпијских игара, у укупном износу од 170.000 еура. На овај начин, Влада односно Министарство спорта и младих даје снажан допринос развојним политикама истакнутих црногорских спортских клубова и њиховој даљој афирмацији на међународној спортској сцени. У питању су афирмисани спортски клубови са традицијом, у оквиру чега се водило рачуна о равномјерној регионалној заступљености, родној равноправности, као и о јавном интересу у области спорта. Такође, водило се рачуна да се подрже и спортски клубови за развој младих талената у циљу попупаризације бављења спортом међу младима. У том смислу, одабрана су по два спортска клуба из фудбала, кошарке, ватерпола, рукомета, одбојке и атлетике и то: ФК „Горштак“ Колашин, ЖФК „Брезница“ Пљевља, КК „Сутјеска“ Никшић, ЖКК „Приморје“ Херцег Нови, Пливачки ватерполо клуб „Будућност“ Подгорица, Пливачки ватерполо клуб „Будва - Будванска ривијера“, РК „Ловћен“ Цетиње, ЖРК „Будућност“ Подгорица, ОК „Будва“ Будва, ЖОК „Галеб“ Бар, Атлетски клуб „Сања“ Бар и Атлетски клуб „Рудар“ Пљевља. Министарство ће појединачно опредијелити средства на основу претходно достављених програма који се односе на обављање спортских дјелатности и реализацију спортских активности.

Донијета је Одлука о привременим мјерама за ограничавање цијена производа од посебног значаја за живот и здравље људи и листи производа. У том контексту, оцијењено је да су одлуке које су до сада доношене од стране Владе на основу Закона о привременим мјерама за ограничавање цијена производа од значаја за живот и здравље људи имале повољно дејство на смањење цијена основних животних намирница и да су у значајној мјери заштитиле животни стандард грађана, посебно најугроженијих категорија у чијој структури потрошње основни прехрамбени производи заузимају највеће учешће. На основу претходно наведеног Влада је одлучила да у наредном периоду настави са ограничавањем максималних маржи у износима до 5% у велепродаји и 7% у малопродаји за сљедеће производе: пшенично брачно (тип 400 и 500), шећер, сунцокретово уље и кухињска со. Примјена Одлуке је до сада показала одговарајући степен адекватности, примјереност тренутној економској ситуацији и без угрожавања континуитета снабдјевености довела до значајног смањења малопродајних цијена. Додатно, ради потпуне стабилизације цијена и заштите животног стандарда најугроженијих категорија становништва, Влада ће додатно ограничити марже на максималних 10 % у велепродаји и малопродаји, на све артикле из група производа које су наведене у прилогу 2 ове одлуке и максималних 10 % у велепродаји и максималних 15 % у малопродаји на све артикле из група производа које су наведене у прилогу 3 Одлуке. Посебан акценат у одлуци је стављен на производе домачих произвођача, што додатно оснажује економију наше земље, подиже конкурентност домаће привреде и домаће производе чини доступним и повољнијим. Примјена одлуке неће угрозити пословање привредних субјеката, а оствариће се значајан ефекат у заштити животног стандарда грађана. Наглашено је да је у питању свеобухватна акција јер се не односи само на по један артикал из одређене групе производа већ се односи на све артикле из дате категорије производа, тако да обухвата у сваком већем малопродајном ланцу и више стотина категорија производа. Одлука се неће примјењивати на трговце који обављају дјелатност трговине на мало, чији продајни објекти на територији Црне Горе не прелазе укупну површину од 600 m².

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.