Саопштење са 63. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 63. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог закона о отвореним инвестиционим фондовима са јавном понудом. У дискусији је истакнуто да пропис има за циљ да обезбиједи усклађен и строг регулаторни и надзорни оквир за дјелатности свих друштава за управљање отвореним инвестиционом фондовима с јавном понудом који послују у Црној Гори. Закон тежи успоставити оквир који омогућава рјешавање потенцијалних ризика који би могли произаћи из дјелатности ових друштава и обезбјеђује ефикасно праћење тих ризика од стране Комисије за тржиште капитала, као надзорног органа. Сврха Предлога закона је такође и усклађивање са законодавством Европске уније које уређује ову област (поглавље 9. Финансијске услуге), усклађеност рада Комисије, превасходно укључујући регулаторну функцију и функцију спровођења закона. Предлогом закона се да додатно уређују оне регулаторне активности које су најважније за заштиту инвеститора, односно правично и уређено трговање удјелима отворених инвестиионих фондова са јавном понудом.

Утврђен је Предлог закона о финансијским конгломератима. Закон се предлаже у циљу испуњења преузетих обавеза у поступку приступања Црне Горе Европској унији, везаних за преговарачко Поглавље 9 - Финансијске услуге. Њиме се врши усаглашавање са Директивом 2002/87/ЕЗ Европског парламента и Савјета од 16. децембра 2002. године о додатном надзору кредитних институција, друштава за осигурање и инвестиционих друштава у финансијском конгломерату. Новим законом се уводи ефикасна супервизија финансијских конгломерата великих финансијских група које су активне у различитим финансијским секторима (банкарство, инвестиционе услуге и осигурање), у циљу веће финансијске стабилности и заштите потрошача. Овим законом се уводи обавезна додатна супервизија, односно надзор над пословањем финансијског конгломерата од стране органа надлежних за супервизију, односно надзор регулисаних субјеката (кредитна институција, инвестиционо друштво, друштво за осигурање, друштво за реосигурање, друштво за управљање отвореним инвестиционим фондовима са јавном понудом, односно друштво за управљање алтернативним инвестиционим фондовима и друштво за управљање пензионим фондовима) од Централне банке Црне Горе, Агенције за надзор осигурања и Комисије за тржиште капитала. Уводе се посебни захтјеви за адекватности капитала, као општи захтјев који интегрише све секторске захтјеве адекватности капитала којима група подлијеже.

Влада је утврдила Предлог закона о изгама на срећу. Новим Законом ће се створити основа за даље јачање мјера против прања новца и финансирања тероризма у црногорском сектору игара на срећу. Такође, обезбиједиће се квалтетнија контрола руководећих лица код приређивача, као и ефикасније праћење токова новца и навика клијената приређивача / играча.

Донијета је Национална стратегија развоја дигиталног здравља 2024-2028. године, са Акционим планом за период 2024-2025. године. Стратегија предвиђа низ мјера и иницијатива које ће здравствени систем учинити модернијим, ефикаснијим и доступнијим грађанину. Посебан акценат је стављен на увођење напредних технологија као што су телемедицина, мЗдравље и примјена вјештачке интелигенције које ће омогућити да здравствена заштита постане доступнија и ефикаснија, нарочито у удаљеним и мање доступним дијеловима Црне Горе.

Влада је усвојила Програм развоја пољопривреде и руралних подручја Црне Горе у оквиру IPARD II - 2014-2020 верзија 1.7. У дискусији поводом ове теме је наглашено да је циљ измјене Програма да припреми црногорске пољопривреднике за улазак у ЕУ, на начин што ће средства из IPA II - област пољопривреде и руралног развоја искористити у што већој мјери, а што ће за последицу имати унапређење квалитета производа, повећање обима производње, већу конкурентност и достизање ЕУ стандарда безбједности хране у примарном и прерађивачком сектору.

Усвојена је Информација о полазним основама за реализацију емисије државних обвезница на домаћем тржишту у 2025. години. Након свих урађених анализа, закључено је да емисију државних обвезница примарно треба спровести ванберзански кроз мрежу пословних банака у Црној Гори, тако што ће се упис државних обвезница вршити на шалтерима пословних банака, и на тај начин поједноставити цијели процес односно обезбиједити што већа доступност уписа државних обвезница. Планирано је да се упис државних обвезница спроведе у два круга, и то први круг за становништво, односно физичка лица (пунољетни држављани Црне Горе и потенцијално пунољетни страни држављани који су резиденти Црне Горе), и други круг за професионалне инвеститоре и друга правна лица, у случају да цјелокупна емисија није уписана у првом кругу. Имајући у виду да су Предлог Закона о буџету Црне Горе за 2025. годину и Предлог Одлуке о задуживању Црне Горе за 2025. годину у процедури усвајања, те су самим тим подложни промјенама, усвојени су закључци којма се предвиђају само полазне основе како би Министарство финансија могло да уђе у процедуру преговарања и припрема да би, у тренутку када наведена акта буду усвојена, могло без одлагања да се приступи самој емисији обвезница у складу са овлашћењима и ограничењима прописаним Законом о буџету Црне Горе за 2025. годину и Одлуком о задуживању Црне Горе за 2025. годину, те на основу посебне одлуке Владе Црне Горе у складу са наведеним актима.

Влада је усвојила Информацију о активностима у области концесија за истраживање и производњу чврстих минералних сировина. У Информацији се наводи да Влада преко ресорног министарств има закључен 51 уговор о концесији за детаљна геолошка истраживања и експлоатацију чврстих минералних сировина. Предмет уговора су сљедеће минералне сировине: угаљ, црвени боксити, олово-цинкова руда, техничко-грађевински камен, архитектонско- грађевински камен, бијели боксит и бентонит (глина). Стални дио концесионе накнаде за 2024. годину износи 3.431.193 еура, док је промјењиви дио концесионе накнаде за 2023. годину 2.036.196 еура. Укупна концесиона накнада (СДН + ПДН) за посљедње три године, по годинама износи: за 2021. годину 3.951.326 еура, за 2022. годину 4.519.137 еура, за 2023. годину 5.408 647 еура. На основу наведених података закључује се да из године у годину расте укупан износ концесионе накнаде, у 2023. години у односу на претходну (2022) за око 19.7 %.

Прихваћени су предлози за преусмјерење средстава са Текуће буџетске резерве. У том контексту, одобрено је 50.000 еура за Једриличарски савез Црне Горе и 100.000 еура за Одбојкашки савез Црне Горе. Такође, за финансирање изградње трибина и фудбалског терена ФК „Дечић“ Влада је одобрила износ од 100.000 еура.

Влада је дала сагласност за финансирање односно суфинансирање изградње и адаптације спортских објеката у укупном износу од 77.000 еура, за сљедеће пројекте:

• Изградња кошаркашког терена у мјесту Рудо Поље, МЗ Требјеса, општина Никшић, у износу од 27.859 еура,
• Адаптација атријума ЈПУ „Драган Ковачевић“, општина Никшић, у износу од 13.552 еура,
• Адаптација и опремање фискултурне сале ЈУ ОШ „Шћепан Ђукић“ Лијева Ријека, Главни град Подгорица, у износу од 35.588 еура.

Усвојена је Информација о преусмјеравању неутрошених средстава у Капиталном буџету Управе за саобраћај за 2024. годину за потребе плаћања експропријације на дионици аутопута од Матешева до Андријевице у укупном износу од 22.499.302 еура.

Влада је прихватила Предлог за финансирање Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата и антифашиста Црне Горе, Савеза организација бораца НОР-а Црне Горе и Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе у укупном износу од 116.000 еура. За Савез удружења бораца Народноослободилачког рата и антифашиста Црне Горе и Савез организација бораца НОР-а Црне Горе, у складу са правилима помоћи мале вриједности (де минимис), одобрено је по 38.000 еура, док је за Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе одобрено 40.000 еура.

Усвојена је  Средњорочна стратегија управљања дугом за период 2025-2027. године .

Влада је усвојила је Информацију о рјешавању проблема превоза ученика гдје нема организованог јавног превоза, посебно у руралним подручјима и додјели возила школама на територији Црне Горе. Тим поводом дата је сагласност на располагање 48 возила основним школама и једног возила средњој мјешовитој школи за потребе превоза ученика. У дискусији је истакнуто да су Законом о буџету за 2023. и 2024. годину опредијењена средства за набавку нових возила путем финасијског лизинига, те је сходно томе Управа за државну имовину споровела два поступка јавних набавки кроз које је набављено укупно 49 возила. Уступањем ових возила школама, уз набавку возила из 2021. године, возни парк школа сада броји 129 возила, чиме је проблем превоза ученика прије свега из угла безбиједности ријешен у преко 90% установа, а биће остварене и значајне уштеде када су у питању одржавање, сервис и остали трошкови.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о националном оквиру квалификација. Закон има за циљ стварање услова за обезбјеђивање и унапређивање квалификација у Црној Гори. Предлогом закона препознати су интегрисани студијски програми обима 300 ECTS, односно 360 ECTS, у складу са Законом о високом образовању. Поред, Предлогом закона уводе се микроквалификације, као нови тип квалификација, које представљају стечено знање вјештине и компетенције које полазник стиче на основу једног или више исхода учења након завршеног програма образовања код лиценцираног организатора образовања, који се доноси у складу са посебним прописом, а доказују се потврдом о стеченој микроквалификацији и уважавају у поступку стицања националне стручне квалификације и квалификације нивоа образовања.

Влада је утврдила је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о националним стручним квалификацијама. Циљ измјена и допуна Закона је квалитетније уређивање области стицања националних стручних квалификација у циљу даљег развоја цјеложивотног учења, повезивање формалног образовања са неформалним учењем, признавање неформалног и информалног учења и раније стечених знања, што ће омогућити видљивост квалификација које појединац посједује, а самим тим олакшати његово запошљавање, бољи положај на тржишту рада и мобилност. Поједине одредбе се јасније дефинисшу у циљу отклањања одређених нејасноћа које су уочене у досадашњој примјени важећих законских рјешења, а уводи се и нова врста квалификација – микроквалификације. Овакав тип квалификација је у складу са Препоруком о европском приступу микроквалификацијама за цјеложивотно учење и запошљивост, коју је донио Савјет Европске уније 2022. године, а којом се настоји подупријети развој, спровођење и признавање микроквалификација, квалитет њиховог стицања и транспарентност тог поступка. Увођењем микроквалификација циљано се помаже појединцима у стицању знања, вјештина и компетенција које су им потребне за лични и професионални развој. Ради се о квалификацијама мале кредитне вриједности, али које треба да омогуће брже стицање нових знања, вјештина и компетенција које су потребне тржишту рада.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о основном образовању и васпитању, у циљу усаглашавања са Законом о измјенама и допунама Општег закона о образовању и васпитању. Предлогом закона се усклађује појам класификациони период са Законом о измјенама и допунама Општег закона о образовању, којим је прописано да образовно–васпитни рад (наставна година) обухвата два класификациона периода (полугодишта). У складу са предложеним измјенама, класификациони период представља полугодиште, умјесто ранијег дефинисања да исти представља дио полугодишта (наставне године). Осим тога, у циљу наведеног усаглашавања, предлаже се измјена чл. 48 и 49 Закона, односно прописује да се оцјењивање ученика свих разреда врши у току класификационог периода, односно на крају сваког класификационог периода утврђују оцјене из наставних предмета, владања, као и општи успјех. Предлогом закона прецизирана је одредба члана 79 став 2 Закона, којим је дефинисан број часова који су наставници разредне наставе дужни да остваре у оквиру четрдесеточасовне радне недјеље, тако што ће норма (непосредни рад са ученицима) бити од 15 до 19, умјесто досадашњих од 16 до 19 часова.

Влада је усвојила Информацију о обезбјеђивању средстава за отпочињање поступка експропријације непокретности у захвату Фазе II Аеродрома Тиват на локалитетима КО Ђурашевићи и КО Мрчевац. За потребе експропријације опредијељен је износ од 11 милиона еура.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку