Саопштење са 47. сједнице Владе Црне Горе

Влада Црне Горе је, на данас одржаној 47. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог фискалне стратегије Црне Горе за период 2024-2027. године, са Извјештајем о спроведеној јавној расправи. На темељу економске политике Црне Горе, стратешких опредељења и критеријума фискалне одговорности, Фискалном стратегијом презентовани су циљеви фискалне политике, мјере и активности за постизање тих циљева и макроекономске и фискалне пројекције у периоду 2024 - 2027. године. Циљ фискалне политике у периоду трајања мандата 44. Владе Црне Горе је: предвидива и подстицајна фискална политика која ће допринијети повећању атрактивности Црне Горе као инвестиционе дестинације и повољнијем пословном амбијенту у циљу стварања нових извора економског раста, отварања нових радних мјеста и убрзавања конвергенције БДП per capita ка просјеку ЕУ. Имајући у виду прокламовани циљ о пуноправном чланству Црне Горе у ЕУ током 2028. године, одговорно управљање јавним финансијама и испуњавање економских критеријума за чланство, као и усаглашавање прописа из домена фискалне политике са релевантном регулативом ЕУ, апсолутни је приоритет приликом доношења нових и измјене постојећих политика. Смањење дефицита јавних финансија на кратак рок, задуживање искључиво за финансирање капиталних пројеката, односно остварење суфицита текуће буџетске потрошње, уз континуирани раст буџетских прихода и оптимизацију текуће буџетске потрошње предуслови су макро-фискалне стабилности.

Сходно основном макроекономском сценарију, црногорска економија ће у средњем року просјечно годишње расти по стопи од 3,7 %, односно по годинама 3,8 % у 2024, 4,8 % у 2025, 3,1 % и 3,2 % у 2026. и 2027. години. Усљед успоравања притисака цијена на европском нивоу, очекује се постепено успоравање инфлације, која ће просјечно износити 3 % у периоду 2025 – 2027. године. У складу са фискалним оквиром за исти период, изворни приходи буџета крећу се у распону од 2.772,6 милиона еура или 38,1 % БДП-а у 2024, до 3.081,2 милиона еура или 35,8 % БДП-а у 2027. години. Стабилност прихода и поред значајног смањења пореског оптерећења на рад обезбјеђује се кроз имплементацију нових мјера пореске и политике унапређења пословног амбијента, јачања конкурентности привреде и унапређења услова за привлачење инвестиција.

На другој страни, буџетски расходи централног нивоа крећу се у распону од 3.009,6 милиона еура или 41.3 % БДП-а у 2024. години до 3.364 милиона еура или 39,1 % БДП-а. Када је у питању управљање јавном потрошњом стратегија политике базира се на: реформи система социјалне заштите у циљу усмјеравања социјалних фондова онима којима је то потребно и развоја система услуга социјалне заштите, реформи предузећа у већинском власништву државе, оптимизацији јавне управе кроз спровођење функционалних анализа које треба да идентификују области у којима је неопходно извршити рационализацију броја запослених и оних области које захтијевају додатно кадровско јачање у контексту захтјева из ЕУ агенде и квалитетнијег пружања јавних услуга, реформи система зарада у јавном сектору, као и задржавање високог нивоа издвајања за финансирање капиталних пројеката.

Тренд снажног раста буџетских прихода, са једне и раст наведених категорија јавне потрошње са друге стране, опредјелјују ниво буџетског дефицита који се креће од 3,54 % БДП-а у 2025. до нивоа од 3,3 % БДП-а у 2027. години. У том смислу, у посматраном периоду није нарушено фискално правило, предвиђено Законом о буџету и фискалној одговорности, и поред тога што се држава одриче једног дијела прихода по основу смањења пореског оптерећења на рад у корист запосленог и послодавца. Имајући у виду наведено, неопходно је напоменути да се у свим годинама појекција остварује суфицит текуће буџетске потрошње, што говори у прилог томе да држава све своје текуће обавезе финансира из текућих прихода, односно да се задуживање врши искључиво за потребе реализације капиталних пројеката којима се даје подршка пројектованом економском расту.

Утврђен је Предлог закона о потрошачким кредитима.

Влада је донијела Одлуку о укидању сагласности за оснивање слободне зоне „Нови дувански комбинат“ Подгорица. Имајући у виду да је усљед обуставе производње дошло до продаје производних линија, као и отпуштања запослених, оцијењено је да су су трајно престали услови по основу којих је добијена сагласност на оснивање Зоне и да више не постоји економска оправданост за наставак њеног пословања.

Усвојен је II прилог Извјештају Европске комисије о Црној Гори 2024. који се односи на период 1. IV – 1. IX 2024. У складу с утврђеном праксом, у оквиру праћења и анализе стања у процесу европске интеграције, Црна Гора најмање два пута годишње формално информише Европску комисију (ЕК) о укупним активностима које се реализује на овом плану. Структура Прилога прати концепт посљедњег Извјештаја Европске комисије за Црну Гору из 2023, на начин да је усклађена с ревидираном методологијом проширења ЕУ и кластерским приступом који групише сродна поглавља у шест тематских цјелина. Остаје заступљен принцип да се на детаљан начин прикаже стање преговора у области политичких и економских критеријума, реформе јавне управе, као и стање у погледу преузимања обавеза из чланства за 33 поглавља правне тековине ЕУ, али су ове информације сада груписане из перспективе кластера. Прилог који доставља Црна Гора, стога, представља значајну полазну основу ЕК приликом израде њеног годишњег Извјештаја за Црну Гору у којем се констатују остварени резултати и дају препоруке за даље унапређење стања. Према устаљеном циклусу извјештавања који је захтијеван од стране Европске комисије, II прилог Извјештају Европске комисије о Црној Гори 2024. обухвата извјештајни период 1. IV – 1. IX 2024. Кад је у питању методологија израде, процес припреме Прилога одвијао се уз централну координацију од стране Министарства европских послова преко преговарачких радних група за преговоре у појединачним поглављима правне тековине ЕУ, у оквиру којих су од надлежних ресора и институција обезбијеђене релевантне информације и статистички подаци.

Влада је усвојила Информацију о пројектним пријавама припремљеним за подношење у оквиру 31. позива техничке подршке за припрему пројектне документације и продуженог 10. позива за суфинансирање инвестиција за спровођење инфраструктурних пројеката кроз Западнобалкански инвестициони оквир (ЗИО). Достављање пројектних предлога кроз наведене позиве односи се на нове или постојеће пројекте у области одрживог саобраћаја, чисте енергије, дигиталне будућности, заштите животне средине и климатских промјена и развоја људских ресурса. Рок за достављање пројектних предлога за оба позива је 6. септембар 2024. године, а на оба позива пристигла је по једна пројектна апликација. У првом року, понуду је доставило Министарство поморства и то: Израда студија, техничке, тендерске и документације за заштиту животне средине за неколико компоненти у Луци Бар укључујући њено повезивање са жељезничком станицом Бар. Главни циљ пројекта је да се кроз прву компоненту унаприједи документација ради продубљивања морског дна у Луци Бар, ширења путничког терминала, реконструкције солраних система и изградње затвореног лучког складишта. Кроз другу компоненту је планирана припрема документације ради побољшања укупног стања жељезничке мреже у оквиру Луке Бар и унапређења жељезничке везе између жељезничке станице Бар и луке Бар у Црној Гори. Укупна вриједност пројекта износи 1,62 милиона еура.

У продуженом року пројектну апликацију је доставило Министарство саобраћаја и то: Дионица Матешево-Андријевица – припрема главног пројекта са пратећом техничком и тендерском документацијом, надзор над припремом техничке документације и извођењем радова, и изградња дионице. Главни циљ пројекта је остварење пуне изграђености и регионалног повезивања уз смањивање регионалних неравномјерности и повезивања са мрежом Транс-европских коридора, достизање стандарда Европске уније и прокламованих циљева који се односе на несметан проток људи, роба, услуга и капитала, у складу са циљевима креирања јединственог економског простора Западног Балкана и приближавања региона тржишту ЕУ. Укупна процијењена вриједност пројекта је 604,6 милиона еура, док је кроз овај позив планирано поднешење пројектне пријаве у износу од 144 милиона еура. Поред тога, предвиђено је да национално издвајање износи 153,1 милион еура, док је кредитно задужење код водеће међународне финансијске институције Европске банке за обнову и развој (EBRD) процијењено на 200 милиона еура.

Дата је сагласност за извођење припремних радова за грађење сложеног инжењерског објекта тј. израдњу пута петља „Веруша" - Лопате дужине cca 3,2 km. Планирана саобраћајница представија дионицу регионалног пута Гусиње/Плав – Веруша, преко које се остварује повезаност регионалног пута R-13 Биоче – Матешево – Колашин са ауто-путем Бар – Бољаре. Инвеститор радова је Управа за саобраћај, а Главни пројекат изградње пута израђен на основу Урбанистичко – техничких услова број: 08-9990/11-2022 од 19.01.2023. године, издатих од Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма. Основна траса саобраћајнице је дужине cca 3,2 km и ширине коловоза 6,60 m, са које је пројектовано више приступних путева за прилазе насељима са више стамбених објеката мале густине насељености, као и четворокрака раскрсница која уједно представља мјесто уклапања нове трасе у трасу регионалног пута R-13. Припремни радови обухватају геодетско обиљежавање трасе, одстрањивање грмља и дрвећа, ископ, утовар и одвоз земљаног материјала а потребе израде приступних путева новој траси, са петље ауто-пута Бар – Бољаре и регионалног пута R-13 Биоче – Матешево – Колашин.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.