Саопштење са 48. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 48. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, усвојила I прилог Извјештају Европске комисије о Црној Гори 2023. који се односи на период 6. VI 2022. до 31. III 2023 године. Прилог Извјештају се, у складу са утврђеном праксом, припрема и доставља Европској комисији два пута годишње, чиме се формално информише о укупним активностима које се реализује у оквиру процеса приступања. Прилог представља значајну полазну основу приликом израде годишњег Извјештаја за Црну Гору у којем се констатују остварени резултати и дају препоруке за даљи рад. Његова структура прати концепт посљедњег Извјештаја Европске комисије за Црну Гору из 2022. године, на начин да је усклађена са ревидираном методологијом проширења ЕУ и кластерским приступом који групише сродна поглавља у шест тематских цјелина. У документу је детаљно приказано стање преговора у области политичких и економских критеријума, реформе јавне управе, као и стање у погледу преузимања обавеза из чланства за 33 поглавља правне тековине ЕУ.

Донијете су одлуке о образовању преговарачких радних група за припрему и вођење преговора о приступању Црне Горе Европској унији за област правне тековине Европске уније које се односе на преговарачка поглавља 4 – Слобода кретања капитала, 10 – Информатичко друштво и медији, 16 – Порези, 25 – Наука и истраживање, 26 – Образовање и култура, 31 – Вањска, безбједносна и одбрамбена политика, 32 – Финансијски надзор и 33 – Финансијске и буџетске одредбе, чиме се преговарачка структура прилагођава актуелној фази преговарачког процеса.

Влада је утврдила Предлог закона о потврђивању Међународне конвенције о очувању атлантских туна. Закон ће омогућити извоз улова туне и туноликих врста на тржиште земаља чланица Међународне комисије за очување атлантских туна (ICCAT). Имајући у виду да ICCAT тренутно има чак 52 земље чланице, проценат тржишта који је уређен у складу са правилима ове организације је изузетно велики. Омогућавање извоза улова туне и туноликих врста на свјетско тржиште значајно би измијенило могућности које се пружају рибарима у погледу бављења циљаним ловом ових врста, а дјелимично би утицало и на смјер развоја сектора рибарства, посебно у области прераде.

Донијета је Одлука о привременом ограничењу извоза одређених дрвних сортимената. Одлуком се презицира да ће се иста примјењивати у наредне двије године, ради даљег спречавања евидентне несташице дрвних сортимената и ублажавања посљедица њихове несташице. Спровођењем Одлуке, како је истакнуто у дискусији, очекује се отклањање поремећаја на тржишту у смислу стабилизације цијена и снабдјевености тржишта, као и спречавање несташице дрвних сортимената на домаћем тржишту. Такође, привредна друштва ће имати стабилније пословање, а основна сировина ће се прерађивати у Црној Гори и извозиће се производи од дрвета са додатом вриједношћу. Примјеном ове одлуке поспјешиће се коришћење дрвета из легалних извора и утицаће се на смањење бесправних сјеча.

Влада је донијела Акциони план за имплементацију Стратегије за борбу против трговине људима за период 2019 – 2024. за 2023. годину, и усвојила Извјештај о реализацији Акционог плана за 2022. годину. Реализација Акционог плана за 2023. годину допринијеће, између осталог, јачању мултидисциплинарног приступа борби против трговине људима у откривању и процесуирању тих кривичних дјела, побољшању идентификације потенцијалних жртава и жртава трговине људима јачањем стручних капацитета представника органа за спровођење закона, као и обезбјеђивању веће информисаности цјелокупне јавности, посебно осјетљивих категорија становништва и јачању њихове отпорности према потенцијалним изазовима. У Извјештају о реализацији Акционог плана за 2022. годину је истакнуто да је од 65 активности реализовано 36 (55%), 15 дјелимично реализовано (23%), док је нереализованих било 14 (22%).

Усвојена је Информација о поништењу Одлуке Владе Црне Горе број 07-3242 од 18.06.2020. године (Пресуда Управног суда Црне Горе У. бр. 1500/20 од 26. 10. 2021. године и Пресуда Управног суда У. бр. 2981/20 од 15. 04. 2022. године). Уважавајући пресуде Управног суда којима је поништена Одлука која представља основ за закључење Уговора о концесији за пружање лучке услуге – лучке пилотаже у луци Котор и пилотаже у Бококоторском заливу, Влада је задужила Управу поморске сигурности и управљања лукама да, без одлагања, припреми предлоге концесионог акта и уговора о концесији, те да предузме даље активности на обезбјеђивању вршења лучке услуге – лучке пилотаже, у складу са Законом. Министарство капиталних инвестиција задужено је да, на основу члана 36 Закона о сигурности поморске пловидбе, изда одобрење „Луци Котор” АД Котор да може пружати лучку услугу - лучку пилотажу у Трговачкој луци Котор кроз Бококоторски залив, до окончања поступка додјеле концесије.

Влада је својила Информацију о Комуникационој кампањи у спровођењу дигиталне трансформације Црне Горе. Комуникационом кампањом, како је наглашено у дискусији, жели се постићи превасходно континуирано процентуално повећење броја државних органа који ће спроводити заједничке активности, са циљем давања порука истог садржаја грађанима/кама и привреди, као и неопходне синхронизације државне управе у комуникацији у области дигиталне трансформације.Тим поводом, задужено је Министарство јавне управе да формира радни тим за припрему акционог плана за спровођење комуникационе кампање дигиталне трансформације за 2023-2024. годину.

Усвојена је Информација о важности учествовања државе Црне Горе на тржишту капитала. У Информацији се наводи да је интенција државе да у будућности има значајнију улогу на овом тржишту, те да, у сарадњи са институцијама тржишта капитала, координирано ради на стварању повољнијег и сигурнијег амбијента за инвестирање. Будући да се дешавања на глобалном тржишту рефлектују на више каматне стопе, оцијењено је да је неопходно размотрити могућност задужења путем емитовања обвезница финансијским институцијама и појединцима на домаћем тржишту. С тим у вези, предузеће се активности којима би се вратило повјерење и сигурност у тржиште капитала, а са друге стране држави омогућило да се јефтиније и лакше задужује на домаћем тржишту. Поред осталог, веома је важно да Министарство финансија и Влада прате дешавања на тржишту капитала и у случају адекватних понуда активно учествују у куповини акција, укључујући и могућност куповине удјела у самој „Montenegroberzi” АД Подгорица, што би допринијело и институционалном присуству државе на овом тржишту.

Влада је дала сагласност на Предлог колективног уговора за Службу Црногорске академије наука и умјетности.

Усвојен је Извјештај о реализацији Акционог плана Стратегије мањинске политике 2019-2023 за 2021/2022. годину. Акциони план за 2021. годину бројао је укупно 67 активности од којих је реализовано 37 односно 55.3 %, дјелимично реализовано 16 тј. 24.1 %, а нереализованих 14 активности, односно 20.6%. У 2022. години акциони план је бројао 56 активности од којих је 30 реализовано (53.5% од укупног броја), 20 је дјелимично реализовано (35,7 %), док шест (10.7 %) није реализовано. у Извјештају је, имајући у виду да је овај Акциони план предвиђен за двогодишњи период 2021/2022. годину, закључено да је већина активности реализована или је њихова реализација у току, нарочито када су у питању области образовања и културе и идентитета гдје углавном у сарадњи са министарствима партиципирају НВО организације и национални савјети. Реализација активности из области запошљавања и политичке патиципације је планирана за 2023. годину. Извјештај садржи и низ препорука за наредни период спровођења.

Влада је усвојила Извјештај о реализацији Акционог плана за спровођење Стратегије развоја званичне статистике 2019-2023. година за 2022. годину и донијела Акциони план за 2023. годину. Током 2022. године реализовано је 25 (72%) од 35 планираних активности, континуирано се ради на реализацији пет (14%), док пет (14%) активности није реализовано, а односе се на развој дисеминације и комуникације података у складу са потребама дигиталног друштва, као и рјешавање питања пословног простора и повећања броја запослених. Реализоване активности су, како се наводи показатељ напора произвођача званичне статистике у циљу остварења задатих оперативних циљева и активности, којима се тежи испуњењу стратешког циља званичне статистике, а то је да обезбиједи свим корисницима квантитативне и репрезентативне информације о економском, демографском, социјалном и стању животне средине у Црној Гори, по међународно дефинисаној методологији и највишим професионалним стандардима. Управа за статистику је припремила и Акциони план за 2023. годину који садржи активности, индикаторе резултата, надлежне институције, финансијска средства и изворе финансирања.

Усвојен је Извјештај о реализацији Акционог плана за спровођење Стратегије развоја поштанске дјелатности у Црној Гори за период 2019 - 2023 за 2022. годину и донијет Акциони план за 2023. годину. Акционим планом за 2022. годину, планирано је 13 активности, од чега је десет активности успјешно реализовано, једна је дјелимично реализована, док двије активности нису реализоване, што представља 77% испуњености плана. Такође, у Извјештају су дате препоруке за наредни циклус планирања политика у области поштанске дјелатности како би се осигурао квалитет и одрживост универзалног сервиса. Кроз Акциони план за 2023. годину, дефинисани су стратешки приоритети и циљеви политике развоја поштанске дјелатности, као и активна политика у циљу унапријеђења задовољења потреба корисника поштанских услуга у складу са важећом Стратегијом.

Влада је дала сагласност за преусмјеравање средстава из Текуће буџетске резерве на Управу прихода и царина у износу од 250.000 еура. У дискусији је истакнуто да су средства неопходна за бруто зараде за запошљавање 35 извршилаца на неодређено вријеме које је неопходно због свих изазова са којима ће се суочити Управа у 2023. години, а првенствено због ефикасније наплате буџетских прихода, смањења сиве економије, као и недовољног броја службеника.

Усвојена је Информација у вези са закључивањем Меморандума о разумијевању између Програма Уједињених нација за развој и Министарства капиталних инвестиција Црне Горе, Министарства економског развоја и турима Црне Горе и Министарства науке и технолошког развоја Црне Горе и прихваћен текст Меморандума. Меморандум се закључује на период од четири године, а стране су сагласне да ће сарађивати у сљедећим областима:

• Унапређење законодавног оквира, мапирање и подстицање иновација у служби енергетске ефикасности у индустрији, коришћење технолошких иновација у циљу развоја конкретних рјешења на пољу декарбонизације која ће даље убрзати инвестиције и подстаћи трансформацију црногорске привреде,
• Креирање система и механизама подршке за реализацију програма који стимулишу употребу обновљивих извора енергије, повећавају енергетску ефикасност у разним секторима, са посебним фокусом на сектор индустрије, те омогућавају развој иновативних и зелених послова и доприносе одрживом развоју и
• Промоција приватних и јавних инвестиција за нискокарбонски и зелени развој, у складу са принципима циркуларне економије.

Влада је прихватила усаглашени текст Споразума о ваздушном саобраћају између Владе Републике Косова и Владе Црне Горе. Споразумом се предвиђа могућност и дефинишу услови отварања директних летова између двију држава што ће значајно допринијети туристичкој доступности Црне Горе, имајући у виду велики број туриста који је традиционално посјећују.

Влада је усвојила Информацију о промјени статуса Опште болнице Беране у Клиничко-болнички центар Беране и Опште болнице Котор у Клиничко-болнички центар Котор. У дискусији је констатовано да је здравствени систем у Црној Гори изразито централизован, с обзиром на то да Клинички центар Црне Горе обавља дјелатност на секундарном нивоу здравствене заштите за становнике четири општине и Главног града Подгорице – скоро половину становништва, а на терцијарном нивоу за цјелокупно становништво Црне Горе, што је узроковало његову преоптерећеност. Анализирањем здравственог система утврђено је да постоји потреба за децентрализацијом, односно стварањем још двије установе које могу пружити услуге терцијарног нивоа: за јужни регион то је Општа болница у Котору, док је за регион сјевера предвиђена Општа болница у Беранама. Детаљном анализом капацитета, унутрашње организације, обима услуга које пружају, опремљености, али и простора за унапређење свега наведеног, утврђено је да ове установе имају довољно капацитета да одређене услуге, конкретно интернистичке и хируршке услуге, пружају на терцијарном нивоу здравствене заштите за становништво региона сјевера и југа, кроз статус клиничко-болничких центара. Наведене здравствене установе су у претходном периоду значајно унаприједиле своје функционисање, те се позиционирале као установе са највећим квалитетом, али и обимом пружених здравствених услуга за пацијенте са територија које покривају. Добијањем статуса клиничко-болничких центара, наведене опште болнице би извршиле унутрашњу реорганизацију која би подразумијевала формирање интерне и хируршке клинике у овим установама, уз континуирано кадровско и просторно снажење ових установа и значајна улагања у правцу обезбјеђивања додатне опреме.

Усвојена је Информација о потреби набавке средњих вишенамјенских хеликоптера за Министарство унутрашњих послова Црне Горе. Информација се односи на набавку два нова или коришћена средња вишенамјенска хеликоптера са одређеном опремом и припадајућом инсталацијом, као и обуком пилотског и техничког особља. Неопходна средства за набавку нових хеликоптера износе од 12,5 до 18 милиона еура (по једном хеликоптеру) без пореза, док би цијена коштања половних хеликоптера износила cca од осам до 10 милиона еура по једном хеликоптеру. Набавка нових или коришћених средњих вишенамјенских хеликоптера ће, како је истакнуто унаприједити систем заштите и спашавања кроз пружање услуга грађанима Црне Горе. Претходно је више институција које користе услуге Авио хеликоптерске јединице (АХЈ) и то Министарство здравља (Клинички центар Црне Горе), Завод за хитну медицинску помоћ, Црвени крст, Горска служба спашавања, Управа полиције и Управа поморске сигурности и управљања лукама, доставило Директорату за заштиту и спашавање мишљења о оправданости набавке нових хеликоптера, а како Држава нема капацитета да за потребе сваке службе или институције појединачно, опредијели средства (хеликоптер) и особље, анализом је утврђено да би набавка два хеликоптера имала позитиван ефекат и унаприједила би се ефикасност сваке од наведених институција. Тим поводом, задужено је Министарство унутрашњих послова – Директорат за заштиту и спашавање да спроведу процес избора средњих вишенамјенских хеликоптера, те након тога спроведе поступак јавне набавке два нова или коришћена двомоторна средња вишенамјенска хеликоптера, за потребе Авио-хеликоптерске јединице МУП-а Црне Горе.

Поред осталог, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.