Саопштење са 49. сједнице Владе Црне Горе

Влада се, на данас одржаној 49. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, упознала са Усменом информацијом о постигнутој сагласности за кориговање коефицијената умјетничкој групи послова.

Донијета је Одлука о утврђивању Националне контролне листе робе двоструке намјене којом се врши њено усклађивање са листом Европске уније, што је један је од основних елемената у имплементацији Закона о контроли извоза робе двоструке намјене и даљој доградњи домаћег правног система у овој области. Одлука обухвата и Прилог којим се утврђује Национална контролна листа робе двоструке намјене за чији је извоз, пружање брокерских услуга, као и за вршење услуга техничке помоћи и транзита потребно прибавити одобрење надлежних органа Црне Горе. Доношењем овог акта постиже се пуна усклађеност с међународним безбједносним обавезама, већа транспарентност, одржива конкурентност црногорске привреде те омогућава надлежним органима за контролу извоза и привредним субјектима лакша употреба референтних прописа.

Влада је донијела Одлуку о измјенама Одлуке о контролној листи за извоз и увоз робе. Одлука је саставни дио Интегрисане царинске тарифе, која представља базу података Царинске тарифе и прописа који третирају робу приликом увоза, односно извоза. Измјене се односе на техничко усаглашавање са Уредбом о усклађивању номенклатуре царинске тарифе за 2023. годину, које ће омогућити представницима Управе прихода и царина да једноставније, на једном мјесту, сублимирају и прате прописе органа који се односе на потребу прибављања дозвола за поједине врсте роба.

Донијет је Дјелимични кадровски план за органе државне управе и службе Владе Црне Горе за 2023. годину. Дјелимични Кадровски план за текућу годину садржи податке за 41 од 45 органа државне управе. Укупан број систематизованих радних мјеста у органима који су доставили нацрте кадровских планова за 2023. годину Управи за људске ресурсе је 7248. Укупан број запослених извршилаца је 4411, од којих 3914 на неодређено вријеме, а 497 на одређено. У току 2023. године планира се запошљавање 631 извршиоца, од чега 435 на неодређено вријеме и 196 на одређено вријеме (овај број укључује започете поступке попуне радних мјеста који нијесу окончани). Такође, планирано је запошљавање десет приправника са високим и два приправника са средњим образовањем. Број службеника који ће испунити услов за одлазак у пензију је 46. У органима који су доставили Нацрте Кадровског плана за 2023. годину, није планирано стављање државних службеника односно намјештеника на располагање за потребе интерног тржишта рада. У достављеним образложењима нацрта кадровских планова, као разлози за повећање броја запослених наводе се, између осталог, јачање кадровских капацитета, посебно у дијелу послова који се односе на информационе технологије и усаглашавање нормативног оквира са правном тековином ЕУ, ефикаснија борба против сиве економије, рада на црно, нелегалне експлоатације шума и шљунка, заштите животне средине и екологије, ефикаснијег надзора у области образовања и сл.

Влада је дала сагласност да се закључи поравнање у поступку медијације, покренутом пред Центром за алтернативно рјешавање спорова, од стране предлагача „Simes Net" д.о.о Подгорица и добровољном испуњењу дуга у извршном поступку, према извршном повјериоцу Радио – дифузном центру д.о.о Подгорица.

Усвојена је Информација о обезбјеђењу финансијске подршке у дијелу рефундације пореза на додату вриједност корисницима IPARD II програма 2014-2020. године (физичка лица) кроз исплату субвенција. Тим поводом, задужено је Министарство финансија да одобри средства субвенције корисницима IPARD II програма, за износ ПДВ-а плаћен од стране истих, и то за 2019. годину 6.382 еура, за 2020. годину 655.716 еура, за 2021. годину 243.7682 еура и 475.406 еура за 2022. годину. У дискусији је наведено како је, да би корисник IPARD средстава успјешно реализовао инвестицију и остварио право на бесповратну подршку, потребно да инвестицију претходно самостално фîинансира из сопствених средстава или кредитних задужења. Међутим, до ступања на снагу важећег Правилника о поступку ослобађања од плаћања пореза на додату вриједност инвеститора и испоруку одређених производа и услуга, корисник IPARD-а као физицко лице је био у обавези да плаћа ПДВ и остале дажбине, без могућности ослобађања од тих трошкова, што је резултирало неједнаком подршком корисницима у зависности од њиховог правног статуса. Усвајањем измјена, Правилник од јула 2022. године препознаје и физичка лица као субјекте чије ће профактуре кроз IPARD II бити ослобађене од ПДВ-а. Инцијативом Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарства финансија, предложено да се за реализоване инвестиције (2019-2021), до момента доношења Правилника, рефундира износ ПДВ-а, док би се за захтјеве за исплату који су достављени током 2022. године, исплата субвенција вршила како буду пристизали финални захтјеви, односно по коначној исплати корисника до краја програмског раздобља кроз IPARD II, тј. до краја 2023. године.

Влада је усвојила Извјештај о раду Канцеларије заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права (у даљем тексту: „Канцеларија заступника”) за 2022. годину. У току извјештајне године, укупно 295 представки у односу на Црну Гору додијељено је у рад некој судској формацији, док је 414 представки проглашено неприхватљивим или избрисано са листе предмета. Канцеларији заступника достављено је од стране Европског суда укупно 18 представки, које обухватају укупно 621 лице. На крају 2022. године, у раду Европског суда за људска права, остала је укупно 101 представка у односу на Црну Гору. Индекс поднијетих представки који означава број предмета (прилив) у 2022. години на 10.000 становника, као статистички параметар који користи Европски суд у свом раду, указује да се Црна Гора са индексом од 4,77 налази на трећем мјесту од свих држава чланица Савјета Европе по глави становника (просјечан индекс држава чланица Савјета Европе за 2022. годину је 0,54). Када је у питању функционисање Канцеларије заступника, истиче се да су, у години која се може окарактерисати као изазовна, имајући у виду аспекте економског, друштвено - политичког, социјалног и правосудног система наше земље и огромне потешкоће које је донијела здравствена криза изазвана пандемијом, сви предвиђени задаци и обавезе успјешно реализовани и Канцеларија је наставила да максимално посвећено и предано обавља послове из своје надлежности. У циљу превентивног дјеловања и отклањања утврђених недостатака унутар црногорског правног система, који би могли бити повод за подношење нових представки у односу на Црну Гору пред Европским судом, Влада је донијела више закључака са конкретним задужењима и препорукама за надлежне институције.

Дата је сагласност за обезбјеђивање недостајућих средстава за други круг предсједничких избора из Текуће буџетске резерве, у износу од 1.103.502 еура. Недостајућа средства се, како се наводи у материјалу, односе на трошкове штампања изборног материјала и накнаде члановима општинских изборних комисија и бирачких одбора, као и материјалне трошкове општинских изборних комисија.

Влада је дала сагласност за коришћење средстава Текуће буџетске резерве за потребе Дигитализације албанског језика у Црној Гори, у износу од 390.000 еура. У дискусији је наглашено да је реализација пројекта неопходна за унапређење албанског језика и интеркултуралне сарадње у Црној Гори, као и за смањење изазова као што су комуникацијска баријера, изазови у образовању и културална асимилација.

Дата је сагласност за коришћење средстава Текуће буџетске резерве, у износу од 20.000 еура. Средства су намијењена ЈУ Средњој стручној школи из Никшића за организацију Интернационалног такмичења Balkan Junior, на коме учествује по једна школа из осам држава, при чему се ово такмичење одржава девету годину за редом.

Влада је дала сагласност на Колективни уговор о измјенама и допунама Колективног уговора за Јавну установу Завод за уџбенике и наставна средства. Предложени текст се односи на утвђивање права у вези са правима запослених на плаћено и неплаћено одсуство, увећање коефицијената сложености за утврђивање зараде, увећање коефицијената по основу стеченог научног звања магистра и доктора наука као и дефинисање права код других примања запослених: смрти запосленог и смрти члана уже породице запосленог. Такође, донијета је и Одлука о измјени Одлуке о утврђивању коефицијената за зараде запослених у Служби Сената Пријестонице и Одлука о утврђивању коефицијената за зараде запослених у Јавној установи „Дневни центар за дјецу и младе са сметњама у развоју - Мојковац“.

Донијета је Одлука о измјени Одлуке о предузимању привремених мјера усљед појаве епидемије заразне болести COVID-19 од већег епидемиолошког значаја, којом се важење постојећих епидемиолошких мјера продужава до 5. маја 2023. године.

Влада је усвојила Информацију о припреми анализе регулаторног оквира за пословање привредних друштава у већинском власништву Државе са Одлуком о образовању Радне групе за припрему анализе. У дискусији је истакнуто да је праћење фискалних ризика привредних друштава у већинском власништву Државе једна од приоритетних реформских активности. Недостатак адекватног корпоративног управљања и непостојање јасног механизма надзора над пословањем привредних друштава у већинском власништву Државе ограничава њихове економско финансијске перформансе и повећава фискалне ризике Државе. Као одговор на наведени структурни изазов, Програмом економских реформи 2023-2025 предвиђена је приоритетна мјера која се односи на унапређење управљања привреднíм друштвима у већинском власништву државе. Тим поводом, Влада је формирала Радну групу за припрему наведене анализе. Задатак радне групе је и израда компаративне анализе најбољих пракси земаља ЕУ о правном оквиру за надзор над пословањем државних предузећа, са израдом мапе пута даље реформе у овој области, као и  утврђивање критеријума за избор чланова органа управљања привредних друштава у већинском државном власништву. Реализацијом наведених активности у 2023. стварају се предуслови за измјену законских и доношење подзаконских аката у 2024. години, а све са циљем увођења механизама којима би држава могла ефикасније вршити надзор над пословањем ових предузећа.

Усвојена је Информација о потреби закључивања Уговора о изградњи електро инфраструктуре за потребе пројекта изградње жичаре Котор – Ловћен и прихваћен текст Уговора. Уговором се дефинишу енергетски и технички услови под којим се објекат може прикључити на дистрибутивни систем електричне енергије, као и обавеза ЦЕДИС-а да након изградње инфраструктуре обезбиједи процјену њене вриједности која је предмет откупа, односно, да са подносиоцима захтјева закључи Уговор о откупу дијела изграђене инфраструктуре за прикључење објекта. Инфраструктуру за прикључење која је предмет овог Уговора чини инфраструктура напонског нивоа 35kV коју ће градити Корисник и инфраструктура напонског нивоа 10kV коју ће градити Министарство економског развоја и туризма.

Влада је усвојила Информацију о спровођењу Стандардног споразума о основној помоћи између Владе Црне Горе и Програма Уједињених нација за развој (UNDP) и исплати редовног износа трошкова локалне Канцеларије UNDP-а. У складу са Споразумом, обавеза Владе је да једногодишње уплаћује средства UNDP-овој канцеларији у Црној Гори за локалне трошкове, која за 2022. годину износи 417.500 USD.

Поред осталог, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.