Саопштење са 51. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 51. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о патентима. Доношењу Закона приступило се како би се омогућило надлежном органу да може закључивати уговоре о сарадњи са државним или међудржавним патентним заводима за пружање информационих услуга укључујући уговоре за припрему извјештаја о претраживању и писаног мишљења, као и да лице које намјерава да прибави извјештај о претраживању са писаним мишљењем да ли његов проналазак испуњава одређене услове прописане овим законом, подноси надлежном органу превод патентне пријаве на енглеском језику и сноси трошкове поступка. Носиоцу патента се омогућава да, уколико није поднио пријаву патента за исти проналазак ни једном заводу који је прецизиран важећим законом, може затражити од надлежног органа да прибави резултат испитивања патентибилности његовог проналаска путем једног од међудржавних завода, с којима има потписан уговор о сарадњи. Разлика у односу на досадашње законско рјешење састоји се у чињеници да је до сада било могуће да носилац патента прибави резултат испитивања патентибилности његовог проналаска само путем једног од државних патентних завода државе са којом надлежни орган има потписан уговор о сарадњи. Поред осталог, утврђено је да подносилац захтјева за поништавање патента сноси трошкове надлежног органа и трошкове које наплаћује државни патентни завод са којим је закључен уговор о сарадњи, а у вези са поступком поништаја патента. Предложеним измјенама и допунама је важећи закона усаглашен са Споразумом о примјени члана 65 Конвенције о признавању европских патената у дијелу прецизирања језика на којем је носилац патента дужан да достави надлежном органу патентни спис.

Усвојен је Извјештај о реализацији активности из Програма за сузбијање неформалне економије у Црној Гори 2024 – 2026 (за првих шест мјесеци 2024. године). Циљ Програма је смањење учешћа неформалне економије у БДП, док се сврха Програма највећим дијелом односи на смањење неформалности код регистрованих предузећа и предузетника, укључујући првенствено пореску евазију (непријављивање прихода или трампа легалном робом) и избјегавање плаћања пуних пореских обавеза (пријављивање дијела зарада запослених, пружање нерегистрованих услуга и сл). Програм донекле обухвата и механизме смањења нелегалних активности које такође утичу на ниже приходе буџета и нижи економски раст од потенцијалног. Општи циљ Програма је смањење учешћа неформалне економије у укупној привредној активности који је операционализован кроз пет оперативних циљева који се остварују сублимацијом рјешења у превазилажењу идентификованих узрока неформалне економије, која обухватају:

• стимулативне и превентивне акције у циљу поједностављења процедура и смањења трошкова пословању привреде и регистровању запослености;
• активности на подизању друштвене свијести о негативним импликацијама неформалне економије и јачање улоге образовања;
• репресивне акције и активности одвраћања кроз јачање надзора и примјена одговарајућих санкција у односу на оне који имају користи од прикривеног рада, као и заштита неформално регистрованих.

Извјештај садржи детаљан преглед планираних активности по свим оперативним циљевима, са статусом реализације.

Влада је усвојила Извјештај о реализацији Програма изградње, одржавања, реконструкције и модернизације жељезничке инфраструктуре за 2023. годину. Годишњи програм садржи радове на одржавању према врстама, обиму и износу финансијских средстава, трошкове за управљање и регулисање саобраћаја, планиране радове на модернизацији, реконструкцији и изградњи инфраструктуре. У Извјештају се наводи да је Жељезничкој инфраструктури у 2023. години из средстава Буџета уплаћен износ од 14.994.064 еура, од чега 9.998.091 еура за текуће одржавање, а 4.995.973 еура за плаћање доспјелих обавеза по међународним кредитима. У 2023. години, ЖИЦГ АД – Подгорица је, по основу накнада за закуп пословних простора и коришћење земљишта, као и за накнаде по основу коришћења постављених оптичких, електроенергетских и телекомуникационих каблова у пружном појасу, фактурисала (без ПДВ-а) износ од 846.547 еура. На основу оствареног обима рада у 2023. години, за трасе путничких и теретних возова фактурисано је 796.601 еура (без ПДВ-а) оператерима, од чега Жељезничком превозу 112.304 еура, а Montecargu 684.297 еура. Због проблема у ликвидности, жељезничка предузећа дугују Жељезничкој инфраструктури на крају 2023. године 3.118.005 еура, од чега: Жељезнички превоз 654.609 еура, а Монтецарго 2.463.396 еура. Укупне обавезе ЖИЦГ по основу отплате међународних кредита за реконструкцију и модернизацију на крају 2023. године износе 29.441.894 еура. Узимајући у обзир претходно наведено као и чињеницу да годишње обавезе за зараде запослених износе cca 8,5 милиона еура (просјечан број запослених у току 2023. године је 804 са просјечном зарадом од 634 еура), обавезе према добављачима из пословних средстава 1.329.888 еура, а обавезе по основу пореза и доприноса на зараде 4.320.624 еура, евидентно је да ЖИЦГ не може из пословних средстава да финансира било какво инвестиционо улагање као ни враћање међународних кредита, тако да  средства за улагање у инфраструктуру која се опредјелјују из Буџета на годишњем нивоу треба да буду значајно већа.

Донијета је Одлука о висини износа студентског кредита и стипендије за најбоље студенте. У складу са Одлуком, минимални студентски кредит износи 150 еура, просјечни 171 еура и максимални студентски кредит 215 еура, док је висина стипендије за најбоље студенте 300 еура. Ова одлука је донијета како би се подржали студенти у остваривању својих образовних циљева, узимајући у обзир доступна финансијска средства и законске оквире. Министарство просвјете, науке и иновација сваке године додјељује студентске кредите и стипендије студентима који студирају на установама високог образовања у Црној Гори, као и црногорским држављанима који студирају у иностранству, под условом да су уписали семестар одговарајуће године студија. Право на студентски кредит и стипендију може се остварити једном за одређену годину студија и ниво образовања. Износи се исплаћују у десет мјесечних рата. Према актуелном законском рјешењу, висину студентског кредита и стипендије за најбоље студенте утврђује Влада на приједлог Министарства, зависно од расположивих средстава. Висина студентског кредита не може бити мања од 25 % минималне зараде за запослене до петог нивоа квалификације образовања, док висина стипендије за најбоље студенте не може бити мања од 50 % минималне зараде за исту категорију запослених.

Влада је усвојила Информацију о пројекту „Никшић 2030: Европска пријестоница културе“. Европска пријестоница културе је иницијатива Европске уније која је започета 1985. године и представија један од најамбициознијилх културних пројеката у Европи. Циљ је промоција разноликости богатства европских култура и истицање особина које дијеле, уз подршку међусобном разумијевању, интеркултурном дијалогу и осјећају припадности заједничком културном простору. Престижна титула Европска пријестоница културе стиче се на период од годину дана, а сваке године су носиоци најмање два града из држава чланица Европске уније. Црна Гора има право кандидатуре као земља која је у претприступним преговорима. Општина Никшић је припремила кандидатуру у циљу пружања одговора на све задатке које процес апликације носи са собом. Овај пројекат доноси значајну корист за град, регију и државу у којој се налази и то на културном, едукативном, социјалном, економском и туристичком плану. То је, како се наводи у Информацији, јединствена прилика за обнову градова и регија, унапријеђење имиџа, као и уношење иновација у културни живот градова и подршка снажењу туристичке понуде. Кандидатура Општине Никшић заснива се на идеји Отвореног града, која је укоријењена у локалном наративу града и инспирисана визијом трогирског архитекте Јосипа Сладеа Шиловића, аутора првог урбанистичког плана Никшића из 1883. године. Овај концепт представија Никшић као мјесто сусрета различитих култура и стилова. Идеја Отвореног града је у складу са принципима Новог европског Баухаус-а: Отворени град је лијеп, инклузиван и одржив град, град у коме су сви једнаки и сви имају прилику закреативни развој.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.