Саопштење са 52. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 52. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић усвојила Информацију о резултатима преговора и закључивању Оквирног споразума са Француском развојном агенцијом (AFD) у вези кредитирања Зајма за развојне политике (DPL aranžmana – Development Policy Loan) с Оквирним споразумом и Нацртом уговора. Оквирни споразум представља уговор којим се дефинишу услови и начела будуће сарадње између зајмодавца и зајмопримца, при чему он не обавезује зајмодавца да одобри кредитне линије (кредите), већ пружа могућност за потенцијално одобравање кредита, у зависности од испуњења свих дефинисаних услова и процедура. У складу са овим споразумом, постоји могућност реализације два кредита, првог DPL кредита у 2024. години у износу од 50  милиона еура и другог DPL кредита у 2025. години у истом износу. Током званичних преговора са представницима Француске развојне агенције су утврђени услови по којима је укупан износ кредитног аранжмана 50 милиона еура, на период отплате од 10 година, уз планирани грејс период од 18 мјесеци. Отплата ће се вршити полугодишње, почев од 30. априла 2026. године, са коначним датумом отплате 30. октобра 2034. године. Каматна стопа ће бити дефинисана приликом повлачења кредитних средстава, а Министарство финансија ће се опредијелити за фиксну или варијабилну каматну стопу, у зависности од понуђених услова. У случају варијабилне каматне стопе, иста ће се састојати од шестомјесечног EURIBOR-а, увећаног за фиксну маржу од 0,8 %. У Информацији се подсјећа да су Дугорочни зајмови за развојне политике финансијски инструменти које међународне финансијске институције, попут Свјетске банке, пружају земљама у циљу подршке спровођењу политичких и институционалних реформи. Циљ ових зајмова је да помогну земљама у спроводењу структуралних промјена које ће подстаћи економски раст и смањење сиромаштва. Средства Француске развојне агенције представљају дио подршке за развојне политике.

Усвојена је Информација о активностима на реализацији пројеката обновљивих извора енергије. У Информацији се, поред осталог, истиче да је Црна Гора, као чланица Енергетске заједнице и кандидат за чланство у Европској унији, испунила обавезу да своју енергетску политику усклади са енергетском политиком Европске уније и транспонује и имплементира Директиву (ЕУ) 2018/2001 о промоцији коришћења енергије из обновљивих извора, којом се за чланице Енергетске заједнице утврђује заједнички оквир за промоцију коришћења енергије из обновљивих извора и поставља циљ за удио енергије из обновљивих извора у укупној финалној потрошњи енергије у 2030. години, који за Црну Гору износи 50 %. Наведена Директива је трансповонана у Закон о коришћењу енергије из обновљивих извора који је Скупштина Црне Горе донијела 17. 08. 2024. године. Доношењем овог закона Црна Гора је направила велики искорак у усклађивању са ЕУ прописима, што је од великог значаја и за затварање преговарачког поглавља 15 – Енергетика. У дијелу реализације пројеката изградње малих хидроелектрана се наводи да је тренутно је активно 29 уговора о концесији за изградњу малих хидроелектрана (мХЕ) којима је омогућена изградња и експлоатација укупно 42 објекта мХЕ, од којих је завршена изградња 33 мХЕ. Укупна инсталисана снага изграђених мХЕ је 52,6 MW, са планом производње од 182,4 GWh. Будући да се током праћења реализације уговора о концесијама за изградњу мХЕ ресорно министарство због бројних проблема наслијеђених из претходног периода сусрело са броним отвореним питањима, у Информацији  је оцијењено да је неопходно детаљно сагледати сваки појединачни случај и донијети адекватна дугорочна рјешења.

Влада је донијела Одлуку о давању шума у државној својини на коришћење продајом дрвета у дубећем стању у подручним јединицама Рожаје, Плав, Пљевља и Беране (санитарна сјеча у 2024. години). Овом одлуком се даје на коришћење дрвна запремина која је била изложена дејству ентомолошких чинилаца, као и других абиотичких чинилаца, по газдинским јединицама и одјељењима у складу са извођачким пројектима. Сагласно важећим прописима, ову дрвну запремину је неопходно што прије сјећи ради спречавања даљих штетних последица. Основ за утврђивање почетне цијене дрвета које је предмет продаје у дубећем стању чине квалитет дозначене бруто дрвне запремине, отвореност шумским комуникацијама и други параметри дефинисани Законом о шумама, по приједлозима стручних служби подручних јединица. Продаја дрвета у дубећем стању (санитарна сјеча) спровешће се у поступку јавног надметања/аукцијска продаја/ путем Јавног позива.

Утврђена је Основа за вођење преговора и закључивање споразума о приступу високом образовању и пријему на студије на Западном Балкану с Предлогом споразума. Споразум је правни оквир на основу кога се регулише приступ високом образовању и пријем на студије на акредитованим јавним високообразовним установама земаља потписница у сврхе стицања права на студирање у свакој од страна. Права на бесплатно образовање, на смјештај и стипендију регулишу се у складу са законодавним оквиром сваке стране. Надлежне институције држава Западног Балкана су иницирале закључивање овог Споразума како би унаприједили сарадњу у области образовања. Његово потписивање ће побољшати постојеће везе између држава Западног Балкана и допринијети унапређењу међусобне сарадње у предметним областима. Правно дефинисање оквира за сарадњу у овој области је од изузетног значаја јер ће се на основу Споразума на свеобухватан начин регулисати сарадња путем заједничких активности предузетих у циљу унапређења односа између укључених држава. У том смислу, „Декларација лидера Западног Балкана о заједничком регионалном тржишту – катализатор дубље регионалне економске интеграције и одскочна даска ка јединственом тржишту Европске уније (ЕУ)”, усвојена на Самиту лидера Западног Балкана у оквиру Берлинског процеса, указује на значај слободног кретања људи, са циљем олакшања приступа и пријема за свршене средњошколце и студенте страна који желе да започну студије на јавним високообразовним установама сваке од Страна.

Влада је усвојила Информацију о стању животне средине у Црној Гори за 2023. годину. Информација садржи приказ стања по сегментима (ваздух, мониторинг алергеног полена, климатске промјене, воде, морски екосистем, земљиште, управљање отпадом, биодиверзитет, бука, праћење хемикалија и биоцидних производа, радиоактивност у животној средини и секторски притисци на животну) на основу детаљне анализе резултата испитивања и доступних података.

Донијета је Уредба о накнади коју плаћа продавац лагане пластичне кесе за ношење, дебљине зида више од 50 микрона. Прописано је да висина наведене накнаде износи 0,03 еура по комаду, а обрачунава се на основу мјесечног извјештаја о количини кеса коју је продавац ставио у промет. Уредба треба да допринесе смањењу употребе пластичних кеса и унаприједи постојеће стање управљања отпадом, чиме се смањује негативан утицај на животну средину и здравље људи. Средства од ове накнаде уплаћиваће се на рачун Фонда за заштиту животне средине и моћи ће се користити само за финансирање и кофинансирање активности подизања свијести и пружања информација јавности и кампања о штетности употребе пластичних кеса за животну средину.

Влада је усвојила Информацију у вези друге фазе тендера за пројекат концесије Аеродрома Црне Горе. У Информацији се наводи да је због организационих промјена у државној управи донијето ново рјешење о Тендерској комисији за поступак концесије за право коришћења аеродрома Подгорица и Тиват, будући да је претходно формирана Комисија састављена од чланова којима је у међувремену истекао мандат, нијесу више запослени у државној управи или су сада на новим радним мјестима са којих не могу бити именовани за члана Комисије.

Утврђена је Основа за вођење преговора и закључивање Меморандума о разумијевању између Владе Црне Горе и Владе Сједињених Америчких Држава о економској сарадњи и прихваћен Нацрт меморандума. У дискусији је истакнуто да се закључивањем Меморандума омогућава интензивирање сарадње у специфичним економским областима које су означене као обострано корисне, чиме се успоставља адекватан оквир за њено јачање. Између осталог, овим документом се стварају услови за промоцију трговинских односа и инвестиција у области инфраструктуре, информационих технологија, енергетике, спбраћаја и туризма, као и јачање билатералне сарадње у области технологије, сајбер-безбједности, здравља, заштите животне средине и управљању ресурсима. Меморандум се заснива на јачању пословног и институционалног амбијента, уз посебну подршку развоју предузетништва и транспарентног регулаторног режима.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.