Саопштење са 53. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 53. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, усвојила Информацију о стању дуга јединица локалне самоуправе по основу трансферних зајмова, и прихватила Нацрт Протокола о измирењу доспјелих обавеза по основу трансферних зајмова са општинама Бар, Херцег Нови, Улцињ, Рожаје, Даниловград и Пријестоницом Цетиње. Министарство финансија је са свим општинама које су имале доспјеле обавезе по основу трансферних зајмова усагласило стање дуга у укупном износу од 24,6 милиона еура и утврдило динамички план отплате, који неће угрозити њихову фискалну стабилност. У складу са тим, усаглашен је и Протокол са јасно дефинисаним роковима за отплату обавеза, са сваком општином појединачно а који су саставни дио Информације. 

Усвојена је Информација о резултатима преговора и закључивању Уговора о кредиту са OPEC Фондом за међународни развој у вези кредитирања Зајма за развојне политике (DPL аранжман - Development Policy Loan) с Предлогом уговора о кредиту. У складу са, Законом о буџету Црне Горе за 2024. годину и Одлуком о задуживању, Министарство финансија је у претходном периоду комуницирало и преговарало са OPEC Фондом у вези услова кредитирања као и усаглашавања коначног текста предметног Уговора који се закључује на износ од 50 милиона еура са роком отплате од десет година, при чему је предвиђен грејс период од 18 мјесеци, уз варијабилну каматну стопу која се састоји од шестомјесечног EURIBOR-а, увећаног за маржу од 1%, која ће се обрачунавати и плаћати полугодишње. Рок расположивости кредитних средстава утврђен је закључно са 31. децембром 2024. године. Дугорочни зајмови за развојне политике (DPL) су финансијски инструменти које међународне финансијске институције, попут Свјетске банке, пружају земљама у циљу подршке спровођењу политичких и институционалних реформи. Циљ ових зајмова је да помогну земљама у спровођењу структуралних промјена које ће подстаћи економски раст и смањење сиромаштва. У Информацији се подсјећа да је Влада претходно прихватила уговоре о DPL кредитним аранжманима са Међународном банком за обнову и развој (IBRD) од 80 милиона и Француском агенцијом за развој од 50 милиона еура (AFD), тако да укупан кредитни износ који ће се обезбједити кроз DPL аранжман у 2024. години износи 180 милиона еура.

Влада је усвојила Информацију о закључивању Уговора о кредиту са Европском банком за обнову и развој (EBRD) за потребе финансирања Пројекта унапређења енергетске ефикасности у објектима образовања у Црној Гори, у износу од 20 милиона еура, и прихватила текст Уговора. Укупна процијењена вриједност цјелокупног пројекта износи 24 милиона еура. Од тог износа, 20 милиона еура ће бити обезбијеђено путем предметног кредитног аранжмана са EBRD-ом, док ће преосталих 4 милиона еура бити осигурано путем инвестиционог гранта из Регионалног програма енергетске ефикасности (REEP), који финансира Европски фонд за Западни Балкан. Поред тога, EBRD је путем донаторских средстава осигурао и средства за техничку помоћ пројекту у износу од приближно 0,17 милиона еура. Пројектом је обухваћено 12 објеката на југу, 9 објеката централног региона и 3 објекта на сјеверу. Ове зграде служе различитим нивоима образовања, укључујући основно образовање (18 зграда), средње (2 зграде), предшколско (2 зграде) и високо (1 зграда), и обухватају укупну површину од 93.220m². Како је наглашено у Информацији, за предметне објекте EBRD банка је израдила извјештај о енергетској ревизији и студију изводљивости и истим су анализирали тренутну потрошњу енергије и предложили мјере за побољшање њихове енергетске ефикасности. Предложене мјере укључују и унапређење омотача зграде, система гријања, освјетљења, обновљивих извора енергије и технологије паметних зграда, с циљем смањења потрошње енергије, емисије CO₂ и оперативних трошкова. Такође, предложена је инсталација система за управљање зградама, мјере уштеде воде, те не-ЕЕ мјере попут увођења рампи, побољшања безбједности и јачања структуре. 

Усвојена је Информација о измјенама и допунама Усаглашеног записника и Уговора о зајму са Међународном банком за обнову и развој (IBRD) у вези кредитирања Зајма за развојне политике (DPL аранжман – Development Policy Loan), и прихватила текст Измјена и допуна. Одбор извршних директора Групације Свјетске банке је 4. октобра 2024. године званично одобрио кредит од 80 милиона еура за помоћ Црној Гори у јачању фискалне одрживости и промовисању одрживог развоја. Накнадним разговорима са Свјетском банком утврђено је да је потребно урадити измјене и допуне Усаглашеног Записника, потписаног 30. августа 2024. године, као и Уговора о зајму, а допуна се тиче Клаузуле дуговања отпорног на климатске промјене (CRDC – Climate Resilient Debt Clauses). У питању је клаузула путем које Свјетска банка нуди могућност реаговање на кризу услед елементарних непогода као што су земљотреси и тропски циклони, што омогуц́ава владама да се усредсриједе на опоравак од катастрофе умјесто отплате дуга. Наиме, у јуну 2023. године Свјетска банка је објавила пакет нових и проширених акција, односно инструменате за реаговање на кризе, како би се помогло земљама да брзо и ефикасно одговоре на кризне ситуације, посебно у случају елементарних непогода. Клаузула о дуговању отпорном на климатске промјене (CRDC) представља један од поменутих инструмената, чијим се укључивањем у Уговор о кредиту омогућава квалификованим зајмопримцима да одложе одређене исплате главнице и камате, као и других трошкова кредита, током периода одлагања, а по настанку одређених природних катастрофа. 

Влада је прихватила Информацију о полазним основама за преговоре за кредитни аранжман између Црне Горе и Међународне банке за обнову и развој (IBRD) за Пројекат декарбонизације енергетског сектора Црне Горе, и као основу за преговоре, прихватила нацрт Уговора о зајму. Циљ Пројекта декарбонизације енергетског сектора Црне Горе је унапређење енергетске ефикасности јавних објеката (објекти Универзитета Црне Горе и други јавни објекти) и повећање оперативне ефикасности електродистрибутивне мреже у Црној Гори. Реализација Пројекта је, како се наводи у Информацији, од изузетног значаја, како за обезбјеђење континуитета спровођења активности у области енергетике и животне средине, тако и за снажнију подршку реформи енергетског сектора и процесу декарбонизације, а све у циљу имплементације преузетих међународних обавеза и остваривања циљева до 2030. године у дијелу: смањења емисија CO₂, већег коришћења обновљивих извора енергије и унапређења енергетске ефикасности. Током посјете експертског тима Међународне банке за обнову и развој од 23. до 27. сепетембра ове године, коначно су дефинисани детаљи пројекта као што су циљ, дизајн, аранжмани за имплементацијуи буџет. Укупна вриједност пројекта процијењена је на износ од 33,8 милиона еура. Финансирање ће бити обезбијеђено из два извора: 31 милион еура из кредитних средстава од стране IBRD-а, а 2,8 милиона еура као сопствено учешће државе. Пројектом су обухваћене 3 компоненте, и то: Унапређење енергетске ефикасности јавних објеката; Повећање оперативне ефикасности електродистрибутивне мреже и Техничка помоћ и подршка имплементацији пројекта. 

Усвојена је Информација о активностима које је потребно предузети у поступку прихватања предложеног увећања квоте Црне Горе у Међународном монетарном фонду у оквиру 16. Опште ревизије квота. Одбор гувернера Међународног монетарног фонда (MMF) је 15. децембра 2023. године усвојио Одлуку о 16. Општој ревизији квота која се односи на повећање квота свих 190 чланица Фонда. Овом Одлуком квота Црне Горе повећава се са 60,5 милиона специјалних права вучења - СПВ (Special Drowing Rights) на 90,8 милиона СПВ. Свака чланица MMF-а је дужна да се, до 15. новембра2024. године, изјасни да ли је сагласна са предложеним повећањем својих квота, с тим што Извршни одбор може да одлучи да продужи овај период. Тим поводом, Влада се сагласнила са повећањем квоте у складу Одлуке Одбора гувернера MMF-a. 

Влада је усвојила Информацију о закључивању Уговора о преносу кредитних средстава која су обезбијеђена из аранжмана закљученог између Владе Црне Горе и Европске инвестиционе банке за потребе финансирања пројекта „Изградња постројења за пречишћавање отпадних вода и канализационе мреже и унапређење система водоснабдијевања у Општини Колашин“ и прихватила текст Уговора. Тим поводом, Влада је сагласна да се за ову намјену из Финансијског уговора за пројекат „Водоснабијевање и отпадне воде у Црној Гори“ Општини Колашин прослиједи до 4.000.000 еура, у виду кредита. Пројекат обухвата изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода капацитета 6.000 ЕС (еквивалент становника) и канализационе мреже дужине 23 km, са планираном првом фазом од 4.000 ЕС и 9,2 km мреже. Процијењена вриједност пројекта износи 12 милиона еура, од чега се на инвестициони грант WБИФ односи 8,3 милиона еура, а на кредит EIB-а 4 милиона еура. Тренутно је у току евалуација понуда у оквиру тендерског поступка за вршење надзора над извођењем радова на изградњи канализационе мреже, постројења за пречишћавање отпадних вода и спровођењу мјера водоснабдијевања. Паралелно се спроводе и активности на усаглашавању тендерске документације за избор извођача радова за ове активности, а објављивање јавног позива за овај тендер се очекује у IV кварталу 2024. године. 

Влада је утврдила Нацрт Измјена и допуна Урбанистичког пројекта за локалитет хотела „Галеб“, Општина Улцињ, с Програмом одржавања јавне расправе, у трајању од 15 радних дана. Подручје захвата Измјена и допуна урбанистичког пројекта својим положајем, у залеђу Улцињске Мале плаже, чини једну од најатрактивнијих локација за изградњу хотелских објеката на Улцињском приморју. Површина захвата износи 4.33 ha. Границом захвата је обухваћен простор некадашњег Хотела Галеб, са припадајућим дијелом морске обале. Дио захвата површине 1.89 ha се налази у зони Морског добра и у планској подјели зоне припада Сектору 64 – Пињеш - Борова шума. Циљ израде Измјена и допуна УП, према Програмском задатку, је “обезбеђење планских услова за изградњу луксузног хотела високе категорије уз успостављање препознатљиве архитектонске физиономије комплекса у захвату, као дијела урбане морфологије, а све у складу са планским опредељењма, смјерницама и критеријумима садржаним у планској докумернтацији вишег реда”. Планским рјешењем се предвиђа изградња ексклузивног туристичког комплекса којим ће се обезбиједити афирмација створених и пејзажних вриједности овог подручја, који ће се на квалитетан начин инкорпорирати у структуру града Улциња и наставити традицију некадашњег хотела који је срушен. Саобраћајни приступ комплексу ће се одвијати преко постојећих јавних саобраћајница. Изграђеност урбанистичке парцеле Хотела Галеб остаје као у важећем УП-у из 2012. године. 

Утврђен је Нацрт Измјена и допуна Државне студије локације „Калардово – Острво цвијећа – Брдишта“, Општина Тиват, с Програмом одржавања јавне расправе, у трајању од 15 радних дана. Подручје планског документасе у цјелини налази у зони Морског добра, а у планској подјели зоне Морског добра означено је као Сектор 25. Површина захвата Измјена и допуна ДСЛ износи 200,7 ha, од чега 145,72 ha копнени дио и 54,98 ha морски акваторијум, док површина Острва Цвијећа износи 59,54 ha. За потребе израде измјена и допуна ДСЛ од стране Управе за заштиту културних добара је урађена Студија заштите културне баштине, која, у складу са Одлуком о изради измјена и допуна ДСЛ, представља основ за планирање развоја уз заштиту и унапређење наслијеђених културних вриједности. 

Влада је усвојила Информацију о потреби јачања капацитета Специјалног државног тужилаштва. У циљу даљег јачања капацитета ове институције, те убрзања процеса адаптације старе зграде Владе за њене потребе, било би неопходно да објекат СДТ-а и посебне организационе јединице Управе полиције за рад са СДТ-ом добије статус објекта који обезбјеђује Управа полиције. Тим поводом, задужено је Министарство унутрашњих послова да у што краћем року, припреми и достави Влади предлог одлуке о допуни Одлуке о одређивању личности, објеката и простора које обезбјеђује Управа полиције.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.