Саопштење са 56. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 56. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, утврдила Предлог закона о завршном рачуну буџета Црне Горе за 2022. годину. У дискусији на ову тему је истакнуто да су, након оствареног снажног раста економске активности од 13 % у 2021. години, динамични економски трендови у Црној Гори настављени и током 2022. године, упркос негативним ефектима кризе рата у Украјини. Убрзана и јака тражња, већа пореска дисциплина и примјена електронске фискализације, подржали су снажан економски раст и повољне макроекономске трендове, те је, према прелиминарним подацима Управе за статистику, у 2022. години забиљежен реални раст БДП-а од 6,1 %, док је бруто друштвени производ остварен у номиналном износу од 5.796,8 милиона еура. Законом о буџету за 2022. годину средства предвиђена за финансирање јавне потрошње су износила 2,50 милијарди еура, што је било на нивоу плана за 2021. годину. Измјенама Закона о буџету за 2022. годину, планирана средства су увећана на 2,69 милијарди еура, односно за 169,00 милиона еура или 7,48 %. План је извршен у износу од 2,59 миљарди еура (96,32 %). За финансирање издатака текућег буџета предвиђена су средства у износу од 1,09 милијарди еура, а ребалансом буџета, као и одлукама о преусмјеравању средстава план је коригован на 1,17 милијарди еура. Остварено је 1,21 милијарди еура или 4,19 % изнад плана. Прекорачење плана је у складу са одредбама Закона о буџету за 2022. годину. Укупан јавни дуг Црне Горе, на дан 31. 12. 2022. године, износи 4.102,21 милиона еура, односно 70,77 % БДП-а. Узимајући у обзир депозите Министарства финансија (укључујући и 38.477 унци злата), а који су, на крају 2022. године, износили 111,75 милиона еура, нето јавни дуг Црне Горе, на исти дан износи 3.990,46 милиона еура, односно 68,84 % БДП-а. Поред осталог, наглашено је да стање јавног дуга у последње три године карактерише смањење у апсолутном износу, на шта је у највећем дијелу утицала чињеница да у току 2021. и 2022. године није било већих кредитних задужења. Наиме, у односу на 2020. годину, у 2021. години, јавни дуг је смањен за 246,16 милиона еура, док је у 2022. години у односу на 2021. годину смањен за 60,58 милиона еура.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о бесплатној правној помоћи. Досадашња примјена Закона указала је на постојање одређених недостатака које је неопходно отклонити како би се осигурао ефикасан и дјелотворан приступ правди. У дикусији је наглашено да је циљ измјена Закона превазилажење проблема који се огледају у немогућности остваривања права на бесплатну правну помоћ, а уједно и права на приступ суду сљедећим категоријама рањивих лица: жртвама тортуре, дјеци као жртвама кривичних дјела против полних слобода, као и дјеци која су покренула поступак за заштиту права дјетета односно тужбу за вршење родитељског права. Такође, Стратегијом реформе правосуђа 2019-2022 препозната је важност овог питања у оквиру стратешког циља „Јачање доступности, транспарентности и јавног повјерења у правосуђе“, што представља смјерницу за развијање и унапређење система бесплатне правне помоћи.

Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Кривичног законика Црне Горе. Разлог измјена и допуна Закона је усаглашавање са конвенцијама Савјета Европе и Уједињених нација, правним стандардима Европског суда за људска права и другим међународним документима. Такође, како је у расправи истакнуто, даље осавремењивање општег и посебног дијела Кривичног законика на основу добре праксе других европских кривичноправних система, отклањање појединих законских неусклађености и даље унапређење одређених постојећих рјешења, омогућиће да Црна Гора има један савремени и европски кривични законик који ће представљати добру основу за борбу против савремених облика криминалитета.

Утврђен је Предлог закона о потврђивању Међународног споразума о размјени података у сврхе провјере изјава о имовини, који је потписан 19. марта 2021. године у Београду. Потврђивањем Међународног споразума о размјени података у сврхе провјере изјава о имовини Црна Гора исказује спремност за даље унапређење система спречавања и сузбијања корупције и опредијељеност за унапређење механизама међународне – регионалне сарадње на пољу спречавања и сузбијања корупције. Сврха Међународног споразума о размјени података у сврхе провјере изјава о имовини је спрјечавање корупције уз помоћ директне административне размјене података који се односе на пријављену имовину између Страна потписница Споразума. Споразумом су утврђени подаци који се размјењују, поступак размјене података на захтјев, могућност аутоматске размјене података, право одбијања захтјева, могућност и механизми претраживања и коришћења отворених база података и директан приступ, могућност спонтане размјене података, повјерљивост, одређивање контакт тачке, питање трошкова помоћи која се пружа на основу Споразума, као и језика. Процес припреме Споразума дио је активности које је спровела Регионална антикорупцијска иницијатива уз подршку Аустријске развојне агенције. Нацрт споразума подржали су шефови држава и влада на самиту у Трсту 2017. године. Посвећеност спровођењу превентивних радњи против корупције препозната је као један од кључних елемената у Поглављу 23 – Правосуде и темељна права преговора о пуноправном чланству у Европској унији.

Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о Централној банци Црне Горе како би се овај Закон ускладио са препорукама Европске уније и ММФ-а. Предложеним одредбама се постиже потпуно усклађивање важећег Закона са правном тековином ЕУ, у складу са препорукама Европске комисије, као и усклађивање са препорукама ММФ-а, датим током спровођења Мисије за процјену заштитних механизама ЦБЦГ. Поред овог, измјене и допуне обухватају и одређена питања која се односе на усаглашавање са другим законима који су донијети након посљедњих измјена овог Закона, као и питања за која је пракса у раду Централне банке указала на потребу другачијег нормирања.

Донијета је Уредба о измјенама и допуни Уредбе о зарадама лица у служби у Војсци Црне Горе. Разлог за доношење ове Уредбе је потреба усклађивања зарада лица у служби у Војсци са кретањем зарада у државној управи и правосуђу. Коефицијенти за обрачун основне зараде по основу чина за професионална војна лица увећавају се за 20%, док се коефицијетни за обрачун основне зараде цивилних лица у служби у Војсци увећавају за 15%. Такође, Уредбом се прецизирају послови за чије вршење професионална војна лица остварују право на нове додатке - додатак за криптозаштиту и сајбер безбједност, односно додатак за надзор ваздушног простора или мора, у износу од 100% обрачунске вриједности коефицијента. Увођењем ових додатака повећава се атрактивност запошљавања у Војсци квалитетног кадра, као и задржавање постојећег.

Влада је донијела Уредбу о критеријумима за утврђивање граница сидришта луке и начину означавања тих граница. Како је истакнуто, Уредба ће пружити потребне смјернице и рјешења за превладавање недостатака и нејасноћа у регулативи о сидриштима лука. Њена примјена ће резултирати побољшаном сигурношћу, ефикасношћу и функционисањем поморске пловидбе и лучких операција, чиме ће се осигурати оптимални услови за поморце, бродове и лучки промет у цјелини.

Донијета је Одлука о измјени Одлука о образовању Савјета за информациону безбједност.

Влада је донијела Програм подстицања пројеката у водопривреди за 2023. годину. Програмом се утврђује обим средстава за финансирање послова управљања водама у 2023. години и врши њихов распоред и висина по намјенама, објектима и општинама. За финансирање обавеза и потреба у области водопривреде у 2023. години, Програмом је опредијељен износ од 1.250.000 еура који је обезбијеђен у Буџету за 2023. годину. Програм је конципиран тако што је приоритет дат сеоским водоводима, који су финансирани у претходном периоду, као и новим захтјевима за изградњу водовода, који су достављени од стране Општина. За ову намјену опредијељен је износ од 500.000 еура за изградњу 14 објекта, а у циљу стварања бољих услова живота и рада на сеоском подручју. Између осталог, за имплементацију планова управљања водама на водном подручју Дунавског и Јадранског слива предвиђена су средства у износу од 600.000 еура, док је за индивидуално водоснабдијевање предвиђено 75.000 еура.

Усвојена је Информација о уплати добити привредних друштава у већинском власништву државе у буџет државе. У Информацији се наводи да је Дирекција за фискалне ризике државних компанија утврдила да у претходном периоду није било уплата на Главни рачун државног трезора по овом основу за 2021. и 2022. годину од стране оних државних компанија које су у поменутом периоду позитивно пословале. Уважавајући разлоге за отежано пословање током претходне двије године, Влада је оцијенила да су се стекли услови за уплату дијела добити.

Тим поводом, задужени су представници државе у органима управљања привредних друштава у већинском власништву државе и са њима повезаних друштава да покрену иницијативу за доношење одлука о расподјели добити којом ће се утврдити да се 30% остварене нето добити у 2021. години, односно 70% остварене нето добити у 2022. години, у износу који је сразмјеран удјелу власништва државе, уплати у буџет.

Влада је усвојила Информацију о организацији фестивала „Lake fest 2023“ и манифестације „Међународни сајам пршута – МЕСАП 2023“ и прихваћени уговори о сарадњи на организацији ових манфестација. У Информацији се наводи да подстицање манифестационог туризма утиче на стварање цјелогодишњег туристичког производа, односно, на смањење сезоналности у пословању туристичке привреде и у коначном, побољшању животног стандарда становништва. Фестивал „Lake fest”, се већ тринаест година организује у Никшићу и промовише урбану музику и културу, а ове године одржава у периоду од 4. до 6. августа. „Међунардони сајам пршута – МЕСАП” је манифестација интернационалног карактера која се први пут организовала 2022. године у Црној Гори и то у Пријестоници Цетиње. На другом по реду Сајму ће своје производе представити излагачи из Црне Горе, Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине, Италије и Шпаније. Организовањем ове манифестације промовише се Црна Гора као туристичка дестинација са богатом гастрономском понудом. У складу са тим, Влада је задужила Министарство финансија да обезбиједи средства подршке за реализацију овог фестивала и манифестације у износу од 50.000 еура, за организацију фестивала „Lake fest 2023“ 30.000 еура, а за манифестацију „Међународни сајам пршута – МЕСАП 2023” 20.000 еура.

Усвојен је Извјештај о реализацији Акционог плана за испуњавање завршних мјерила у Поглављу 27 – Животна средина и климатске промјене, за извјештајни период септембар 2022 – фебруар 2023. године. Акциони план који је донијет 18. фебруара 2021. године представља кровни стратешки документ за област животне средине и климатских промјена, и истим је предвиђено полугодишње извјештавање ка Влади и Европској комисији. У Извјештају се наводи да је су наведеном периоду планиране 102 мјере, од чега је реализовно 39, односно 38,23%, док укупан степен реализације, од почетка имплементације Акционог плана износи 56,63% (од 392 планиране мјере, реализовано је 222). У дискусији је, поред осталог,  наглашено да се очекује да ће Извјештај обавезати одговорне институције да у што краћем року реализују обавезе које су биле планиране Акционим планом од почетка његове имплементације. У наведеном извјештајном периоду највећи степен реализације постигнут је у области Квалитета вода (71,42%), затим у областима Индустријског загађења (60%) и Хемикалија (62,5%). Такође је примјетан напредак у реализацији мјера у области Управљања отпадом (38,46%), у односу на претходни Извјештај. Додатне напоре потребно је уложити у реализацију мјера у области Квалитета ваздуха, Буке и Климатских промјена. У области Цивилне заштите у наведеном периоду нема реализованих мјера, међутим посматрано од почетка имплементације Акционог плана највећи степен реализације је постигнут управо у овој области (93,33%). У областима Хоризонтално законодавство (33,33%) и Заштита природе (30%) такође је непходно интезивирати активности.

Влада је усвојила Информацију о ванредном усклађивању права из пензијског и инвалидског осигурања за мај 2023. године. У Информацији се наводи да је, због непотпуног обухвата приликом усклађивања права из пензијског и инвалидског осигурања за 2022. годину, насталог усљед неадекватно дефинисаних упоредних периода на основу којих се утврђује проценат усклађивања, утврђено да је примјеном постојеће законске норме која прописује усклађивање, из упоредног периода изостављен трећи квартал у односу на квартал који му претходи. Тим поводом, задужен је Фонд пензијског и инвалидског осигурања да изврши ванредно усклађивање права из пензијског и инвалидског осигурања за мај 2023. године за 2,95 %, а за ту намјену је одобрено додатних 9,6 милиона еура. У дискусији је наглашено да ће, уз редовно законско усклађивања од 5,4 %, пензије бити увећане укупно за 8,35 %, тако да ће минимална пензија износити 282 еура и она ће прећи 60 % учешћа у минималној заради, док ће просјечна бити око 405 еура.

Усвојена је Информација о преусмјеравању средстава у оквиру Капиталног буџета Управе за капиталне пројекте за 2023. годину. У Информацији се наводи да, на основу спроведених анализа и плана динамике потрошње, због непредвиђених околности до краја текуће године неће доћи до потпуне реализације неколико капиталних пројеката у износима планираним Законом о буџету Црне Горе за 2023. годину, па је Влада одобрила преусмјеравање неутрошених средства у укупном износу од 16.495.775 еура за плаћање доспјелих обавеза за пројекте чија је реализација у току.

Влада је усвојила Информацију о обезбјеђивању средстава за изборе за избор посланика у Скупштини Црне Горе. Имајући у виду да ови трошкови нијесу могли бити планирани Законом о буџету, Влада је, на захтјев Државне изборне комисије, из Текуће буџетске резерве опредијелила износ од 1.353.571 еура за спровођење пријевремених избора који ће се одржати 11. јуна ове године.

Министар финансија мр Александар Дамјановић је усмено поднио Предлог за измјену Закључка Владе Црне Горе, број: 07-010/23-2472, од 26. маја 2023. године. С тим у вези, Влада је донијела закључак којим се задужује Министарство финансија да припадницима Националног тима за трагање и спашавање, Службе заштите и спашавања Подгорица и Службе заштите и спашавања Никшић, који су пружили помоћ Републици Турској у санирању посљедица разорног земљотреса, из Текуће буџетске резерве исплати по 300,00 еура, сходно Спецификацији коју је доставило Министарство унутрашњих послова.

Влада је усвојила Информацију о организацији концерта Стјепана Хаусера у општини Бар и прихватила текст Уговора о сарадњи на организацији концерта. У Информацији се наводи да ће концерт свјетски познатог виолончелисте бити одржан 25. августа, а по процјенама организатора, Туристичке организације Бар, концерту ће присуствовати минимум 20.000 посјетилаца. Оцијењено је да ће одржавање овог концерта умногоме допринијети продужењу туристичке сезоне, повећању броја туриста и броја ноћења, повећању прихода, као и позиционирању Бара на мапи успјешних манифестационих дестинација. Тим поводом, Влада је задужила Министартсво финансија да обезбиједи средства у износу 200.000 еура из Текуће буџетске резерве за суфинансирање организације овог догађаја, док Туристичка организација Бар обезбјеђује 20.000 еура.

У оквиру реализацију пројекта жичаре Котор – Ловћен, Влада је усвојила Информацију о потреби закључивања Директног уговора између Концесионара, Приоритетног зајмодавца и Концедента. У Информацији се наводи да је основни разлог за потписивање оваквог споразума садржан у потреби омогућавања кредитору да се пројекат успјешно реализује током периода неопходног за отплату кредита. Поменути правни начин је уобичајена међународна пракса у овој врсти кредитирања. Директним уговором који се закључује између Владе (Концедент), Жичаре Котор – Ловћен д.о.о. Подгорица (Пројектна компанија) и Црногорске комерцијалне банке (Приоритетни зајмодавац) уговорне стране се, поред осталог, саглашавају и потврђују да закључење овог Уговора и његове одредбе неће бити тумачене као да је Влада стекла било каква права и обавезе по Уговору о кредиту, нити да овај Уговор ни у једном дијелу може проузроковати обавезу Владе у вези са враћањем кредита, плаћањем камате или било које друге обавезе које произилазе из Уговора о кредиту. Тим поводом, Влада је прихватила текст Директног уговора између Концесионара, Приоритетног зајмодавца и Концедента и дала сагласност за закључење Уговора о кредиту између Концесионара и Приоритетног зајмодавца.

Влада је усвојила Извјештај о пословању ДОО „Фонд за заштиту животне средине” за 2022. годину с Финансијским извјештајем и Завршним рачуном. У Извјештају се наводи да су укупни приходи за 2022. годину износили 0,49 милиона еура, док су укупни расходи били на нивоу од 0,6 милиона еура, тако да је Фонд пословао са губитком у износу од 0,11 милиона еура, док је резултат након опорезивања износио -0,12 милиона еура. У структури укупних пословних прихода најзначајнију ставку представљају приходи по основу еко-накнада који износе 0,46 милиона еура и чине 94.34 %, док остали приходи из пословања, као и приходи по основу донација и рефундација износе 0,03 милиона еура и чине 5,66 % укупних пословних прихода Друштва.

Дата је сагласност на Предлог Програма рада и Финансијског плана ДОО „Фонд за заштиту животне средине” за 2023. годину. У дискусији је наглашено да ће усвајањем наведених докумената Еко-фонду бити омогућено да започне активности намјенског улагања у пројекте, програме и остале активности заштите животне средине и климе и унапређења енергетске ефикасности у складу са оствареним приходима, као и да пружи техничку подршку привредним субјектима, локалној самоуправи, државним органима и појединцима у припреми програма или имплементацији активности у области заштите животне средине и климатских промјена и унапређења енергетске ефикасности. Такође, ово је и један од начина помоћи при имплементацији обавеза преузетих у оквиру Поглавља 27 – Животна средина и климатске промијене.  Финансијским план за 2023. годину утврђено је да укупни планирани приливи износе 10,37 милиона еура, док су  укупни одливи планирани у износу од 8,92 милиона еура. Пројекти који се односе на заштиту животне средине предвиђени су у износу од 2,57 милиона еура, пројекти службе енергетске ефикасности обновљивих извора енергије у износу од 5,3 милиона еура, док су пројекти из области међународне и партнерске сарадње (сарадња са Зеленим климатским фондом) планирани у износу од 0,28 милиона еура.