Саопштење са 60. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 60. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, усвојила Смјернице макроекономске и фискалне политике за период од 2023 – 2026. године. У документу, који је основа за припрему буџета за наредну годину, се истиче да је стратешки циљ економске политике Црне Горе остварење паметног, одрживог и инклузивног економског раста који ће допринијети унапријеђењу квалитета живота свих њених грађана. У дијелу пореске политке у периоду 2023 – 2026. године акценат ће бити на мјерама за сузбијање сиве економије, ширењу пореског обухвата, имплементацији усвојених и измјени постојећих законских рјешења, спровођењу структурних реформи, јачању институционалног оквира и унапређењу фукционисања пореског система, чиме се утиче на пројекције нивоа прихода и унапређење пореске политике у средњем року. С тим у вези, у посматраном периоду пројектује се:

• реални економски раст на нивоу од просјечно преко 3 % у периоду 2023-2026. године;
• континуирано смањење дефицита јавних финансија са планираних 7,2 % у 2023. на 3.4% БДП-а у 2026. години;
• улагање у финансирање инфраструктурних пројеката од cca 1,6 милијарде еура у периоду 2023 – 2026. године;
• обезбјеђивање стабилног падајућег тренда јавног дуга са планираних 68,5 % БДП-а у 2023. на 61.3 % БДП-а у 2026. години.

Снажан опоравак у туризму, динамична приватна потрошња у земљи и велики прилив страних директних инвестиција, омогућили су очување макрофинансијске стабилности у 2022. години и постизање снажног привредног раста. Бројни макроекономски параметри биљеже до сада најбоље резултате. Црногорска економија је у прошлој години расла брже од регионалног просјека, при чему је номинална вриједност бруто домаћег производа достигла рекордни износ. Економски раст у 2022. години, према прелиминарним подацима, је износио снажних 6,1 %, при чему је у другом кварталу забиљежен званично највећи привредни раст у Европи.

Изгледи раста црногорске економије у средњем року оцијењени су повољним. Очекује се стабилизација макроекономских параметара, након неколико година великих флуктуација, при чему ће раст економије успорити и стабилизовати се на одрживијем нивоу. Према прелиминарним макроекономским пројекцијама Министарства финансија, у 2023. години је процијењен реални раст економије од 3,4 %. Према основном средњорочном сценарију макроекономских кретања, у наредне три године се очекује просјечна стопа економског раста од око 3,0%, са пројектованим стопама од 3,2 % у 2024, 2,8 % у 2025. и 3,0 % у 2026. години.

У дискусији је наглашено да је у изради смјерница примијењен конзервативни приступ који оставља простор да се, уз одговорно управљање јавним финансијама, испоштују критеријуми из Мастрихта и у средњорочном периоду постигне сервисирање свих обавеза без додатног задуживања. С тим у вези, у наредном периоду је потребно имплементирати додатне мјере фисклане консолидације које ће обезбиједити бољу наплату и остварење додатних буџетских прихода, као и оптимизовати јавну потрошњу, како би се обезбиједила одрживост јавних финасија у дугом року.

Донијета је Уредба о броју миритеља и арбитара и висини награде за рад и накнаде трошова у поступку мирног рјешавања радних спорова. Закон о мирном рјешавању радних спорова прописује да ће Влада посебним актом утврдити број миритеља и арбитара, као и висину награде за рад и накнаде трошкова у спровођењу поступка мирног рјешавања радних спорова. Имајући у виду наведено, а у складу са прописаним законским основом, утврђено је да ће у будућем периоду поступак мирног рјешавања радних спорова спроводити 50 миритеља и 20 арбитара. Посебно је истакнута чињеница да у досадашњем раду Агенције за мирно рјешавање арбитража није била заступљена, искључиво су се спорови окончавали мирењем, односно обуставом поступка. У зависности од природе спора који је покренут пред Агенцијом, односно да ли је у питању индивидуални или колективни радни спор, утврђени су износи накнаде које ће миритељ и арбитар остваривати.

Влада је усвојила Информацију о рјешавању исплате отпремнина за 20 радника КАП-а. Имајући у виду да је неспорно утврђено да су 20 пензионера који су на дан раскида радног односа запослених у АД КАП у стечају 2013. године стекли услове за пензију не остваривши право на отпремнину, Влада је њихов захтјев да се испоштује Социјални програм донијет 2009. године, у износу који им припада по закону и колективном уговору оцијенила оправданим. Тим поводом, Влада је дала сагласност да се за ову намјену из текуће буџетске резерве издвоји 259.000 еура.

Донијета је Одлука о одређивању рањивих подручја на водном подручју Јадранског и Дунавског слива. Основни разлог за доношење Одлуке је имплементација Закона о водама, као и значаја смањења загађења воде узрокованог нитратима из пољопривредних извора и спречавања даљег загађивања. Од 14 рањивих зона, девет се налази у Јадранском сливу, а пет у сливу Дунава, укупне површине 859,23 km² или 6,22% територије Црне Горе.

Влада је дала сагласност на Предлог одлуке о висини, начину обрачуна и плаћања накнада за коришћење добара Парка природе „Пива”. Предлогом одлуке нијесу мијењане накнаде који се тиче: боравка у парку, сакупљања и брања шумских плодова, спортског риболова, сплаварења и коришћења пловила, коришћења имена и знака. Цијене накнада које се тичу коришћења објеката, опреме, терена и услуга за одређене намјене су остале исте, осим накнаде за камповање која је повећана са 1,50 еуро на два еура и смјештаја у Спомен дому у Црквичком Пољу који је повећан са седам еура на десет еура. Накнаде су повећане из разлога унапређења услова за пружање наведених услуга (уређени простори за камповање и унапређена понуда у Спомен дому у Црквичком Пољу). Нове накнаде које су дефинисане Одлуком су: накнаде за ATV и мотоциклистичке туре, коришћење кухиње у Спомен дому у Црквичком Пољу, закуп сале, разгледање историјске и природњачке збирке, вожња пловилом, изнајмљивање моторних санки, организовање рафинга и накнаде угоститељске, продајне, смјештајне и инфраструктурне објекте.

Донијета је Стратегија регионалног развоја Црне Горе 2023-2027 и Акциони план за спровођење Стратегије за 2023. годину са Извјештајем са јавне расправе. У дискусији је истакнуто да Стратегија представља темељни плански документ политике регионалног развоја, којим се утврђују циљеви и приоритети регионалног развоја, начин њиховог постизања, подручја са развојним специфичностима, као и међусобни однос и активности органа државне управе и других носилаца активности регионалног развоја. Визија нове Стратегије је бољи живот по мјери човјека, односно бољи животни стандард у свим регионима земље, заснован на конкурентности, иновативности, унапређењу људског капитала, дигитализацији, декарбонизацији и социјалној инклузији. Наведено истовремено подразумијева повећање квалитета живота свих грађана, кроз већу запосленост и доходак per capita и посљедично смањење ризика од сиромаштва и миграција. Сврха доношења Стратегије је смањење незапослености, сиромаштва, миграција са Сјевера, и јачање фискалних капацитета јединица локалне самоуправе. За спровођење Акционог плана за 2023. потребно је 478.868.857 еура, од чега 124.997.491 еура из буџета, 283.175.566 еура из средстава јавног сектора, 12.687.500 еура из IPA средстава, из донаторских програма 7.776.300, док ће из средстава приватног сектора бити издвојено 50.232.000 еура.

Влада је донијела Стратегију интелектуалне својине Црне Горе за период 2023-2026 и Акциони план за 2023. годину. Постојећи законодавни оквир у области интелектуалне својине у Црној Гори, укључујући и потврђене међународне уговоре, у значајној мјери је усклађен са законодавством ЕУ. Међутим, у одређеним сегментима (проналасци, дизајн, ауторска права настала у радном односу или по наруџби, као и јавним набавкама, алтернативно рјешавање спорова, прекршајне одредбе у Закону о ауторским и сродним правима, повреде права интелектуалне својине на интернету) још увијек није успостављен адекватан законодавни оквир, те је фокус дјеловања у наредном периоду требао бити управо на томе, како би се омогућио већи степен заштите права интелектуалне својине. Документом је дефинисан сратешки циљ  - унапријеђена ефиксаност система регистрације и спровођења права интелектуалне својине, из којег су развијена три оперативна циља:

• ојачани административни капацитети институција задужених за регистрацију и спровођење права интелектуалне својине,
• побољшана информисаност јавности о интлелектуалној својини и
• обезбјеђење бољег спровођења права интелектуалне својине.

За имплементацију Акционог плана потребно је од 112.900 еура, од чега ће из буџета бити издвојено 87.900 еура.

Донијет је Национални план трагања и спашавања на мору. Циљ Плана је осигурати брзу, ефикасну и координирану реакцију у случају несрећа на мору, са циљем да се спасу људски животи, заштити имовина и очува животна средина. Предложени Национални план има за циљеве и:

• побољшање координације и сарадње између различитих служби које су задужене за трагање и спашавање на мору,
• унапређење капацитета и процедура за брзу и ефикасну реакцију у случају несрећа на мору,
• повећање степена обуке и опремљености особља које се баве трагањем спашавањем на мору и
• побољшање комуникације и координације са сусједним државама у случају потребе за међународном сарадњом у трагању и спашавању.

Влада је донијела Национални програм за олакшице у поморском саобраћају. Програм садржи стандарде и препоручену праксу јасно дефинисаних обавеза свих надлежних органа учесника у процесу олакшица у поморском саобраћају. Циљ доношења Програма за олакшице је успостављање јединстевног система ради поједностављења формалности за пловне објекте, посаду, путнике, робу, терет и пошту који упловљавају у унутрашње морске воде и територијално море Црне Горе, као и да се убрзају процедуре, а да се истовремено постигне одговарајућа усклађеност с међународним и националним прописима.

Усвојен је Национални план за имплементацију Конвенције Савјета Европе о сузбијању и спречавању насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција) за период 2023-2027. године. У документу се наводи да је Црна Гора једна од првих држава у Европи која је потписала и ратификовала Истанбулску конвенцију која је ступила на снагу 01. августа 2014. године. Циљеви Националног плана су унапређење и заштита права свакога, посебно жена, да живи слободно од насиља како у јавној тако и у приватној сфери у складу са принципима једнакости и недискриминације, затим постизање равноправности полова и спречавање насиља над женама кроз промјену друштвеног и културног понашања жена и мушкараца, искорјењивање предрасуда и родних стереотипа, адекватне обуке свих стручњака, као и кроз програме за починиоце насиља како би се спријечила даља виктимизација жртава родно заснованог насиља. Такође, приоритет је и успостављање и јачање законодавних или других мјера, у складу са међународним правом, у пружању заштите и подршке жртвама и свједоцима свих облика насиља обухваћених Конвенцијом. Посебан акценат ставља се на оснаживање жена и дјевојчица са искуством насиља са освртом на жене са инвалидитетом, припаднице LGBTQ - односно жена и особа другачијих родних идентитета, Ромкиња и Египћанки и жена које живе у руралним подручијима. За спровођење Националног плана потребно је 4.568.500 еура, од чега ће  3.974.500 еура бити обезбијеђено из буџета, а преостали износ из донација.

Влада је усвојила Програм за иновације 2023-2027. Циљ и сврха Програма је да на једном мјесту прикаже, односно учини видљивим за иновациону заједницу, све релевантне програмске линије подршке иновацијама које су планиране у програмском периоду од стране Министарства науке и технолошког развоја и Фонда за иновације Црне Горе. Намјера Програма је да олакша иновационој заједници да препозна све доступне инструменте усмјерене на цјелокупан циклус развоја иновације - од саме идеје до њене комерцијализације и изласка на тржиште, мотивише иновативна предузећа да улажу у иновациону дјелатност, чиме би се повећала њихова конкурентност на трзишту. У погледу имплементације Програма за иновације у 2023. години, Министарство је за потребе Програмске линије подршке EUREKA пројектима и Програмске линије за подршку учешћу у ЕУ Оквирном програму за истраживања и иновације „Horizont Европа“ издвојило 170.000 еура за нове пројекте и 30.000 еура за текуће EUREKA пројекте.

Донијет је Програм развоја алтернативног рјешавања спорова са Акционим планом 2023-2025. Програмом се обезбјеђују предуслови за унапређење примјене алтернативних начина рјешавања спорова, повећање ефикасности правосуђа, побољшање приступа правди и правној сигурности грађана, као и обезбјеђење поступања медијатора и евалуатора у складу са стандардима добре праксе. У дискусији је истакнуто да се медијацијом и другим начинима алтернативног рјешавања спорова, као једном од мјера за смањење заосталих предмета, повећава ефикасност у раду судова, а грађани ће брже и јефтиније рјешавати грађанске и привредне спорове. Такође, пружањем подршке успостављању квалитетног и одрживог система услуга медијације и других начина алтернативног рјешавања спорова, држава показује спремност да подржи међународно признате механизме превенције и рјешавање спорова у заједници чијом примјеном би и сама држава остварила бројне уштеде. У коначном, препознавање и прихватање алтернативних начина рјешавања спорова води унапређењу владавине права, па би користи таквог приступа биле вишеструке како за грађане, тако и за државу и друштво у цјелини. Кад је у питању Акциони план, одређена су четири оперативна циља са дефинисаним роковима, задацима, потребним финансијама и изворима финансирања.

Влада је донијела Акциони план за спровођење Националног програма заштите потрошача 2022 - 2024, за 2023. годину и усвојила Извјештај о реализацији Акционог плана за 2022. годину. Акционим планом се обезбјеђује континуитет у спровођењу активности које се тичу даљег унапређивања правног система заштите потрошача у складу са потрошачким законодавством ЕУ, као и спровођење законодавства у пракси, са посебним акцентом на утврђене приоритете који се односе на: унапређивање заштите потрошача у појединим областима (безбједност производа, финансијске услуге, телекомуникације, услуге од јавног интереса, права путника у превозу итд.), као и на информисање и подизање свијести главних актера о значају заштите потрошача. Акциони план за 2023. годину обухвата три оперативна циља са одговарајућим индикаторима учинка. У оквиру планираних 29 активности које доприносе реализацији појединачних оперативних циљева, дефинисане су надлежне институције, индикатори резултата, датум почетка као и планирани датум завршетка, извори финансирања и средства планирана за спровођење активности у 2023. години. Извјештај о реализацији Акционог плана за 2022. годину садржи преглед реализованих/нереализованих и дјелимично реализованих активности за 2022. годину са посебним освртом на утрошена средства за сваку активност.

Усвојена је Информација о Финансијском споразуму за програм Interreg VI-A IPA Хрватска - Босна и Херцеговина - Црна Гора, за период 2021-2027. године и прихватила текст Финансијскиог споразума. Програм је осмишљен као инструмент који ће његовати сарадњу, рјешавати заједничке изазове и указати на могућност и потребу за још бољом сарадњом у одређеним подручјима у будућем периоду. Његова мисија, осим јачања друштвеног, економског и територијалног развоја граничног подручја, јесте да се подстакне и подржи прекогранична сарадња да би се подручје учинило отпорнијим на заједничке изазове. Пројекти Програма финансирају се из два извора, што подразумијева кофинансирање из Европског фонда за регионални развој и из Инструмента за претприступну подршку (IPA III), који се заједнички називају Интеррег фондови јер суме нијесу раздвојене, и национално кофинансирање. Национално кофинансирање у Црној Гори обезбјеђују сами партнери који учествују у пројектима. Уговором је одређена стопа финансирања из Интеррег фонда, која не може бити већа од 85 % у оквиру појединачног пројекта, док национално кофинансирање износи 15 %. Укупан буџет Програма износи 138.453.765 еура. Финансијска алокација коју Европска унија опредјелјује за Програм одређена је на 117.685.699 еура, док национално кофинансирање земаља учесница износи 20.768.066 еура. Износ техничке подршке опредијељен за Црну Гору одређен је на 12 % од укупне техничке подршке на нивоу Програма, и износи 1.510.404 еура. Кофинансирање ЕУ за износ техничке подршке опредијељене Црној Гори износи 1.283.843 еура, док је национално учешће 226.560 еура. План плаћања ових финансијских средстава, односно контрибуције, је распоређен на временски период од шест година, од 2024. до 2029. године.

Влада је усвојила Информацију о активностима у правцу трансформације Инвестиционо развојног фонда Црне Горе А.Д. у Развојну банку Црне Горе. Пословање и организација ИРФ-а је уредено Законом који је леx специалис. У Информацији се указује да је компаративна анализа регулативе са рјешењима добрих пракси развојних банака у ЕУ показала да садашње законско рјешење представила Иимитирајуци фактор ка даљем расту и развоју институције, нарочито уважавајући све аспекте успјешне интеграције у ЕУ и коришћења расположивих фондова. Осим тога, констатована је и потреба сертификовања ИРФ-а као финансијера пројеката вриједности испод пет милиона еура, под покровитељством међународних финансијских партнера. Ово би помогло црногорским општинама са просјеком развијености испод државног да користе грантове у оквиру девет милијарди еура, доступних кроз Европски економски и инвестициони план за Западни Балкан, као и остале фондове доступне кроз претприступну помоћ ЕУ. Коришћењем ЕУ фондова развојна банка је у могућности да опсежније и квалитетније користи доступне ЕУ фондове, креира различите финансијске инструменте попут кредита, гаранција, улагање у ризични капитал – власнички капитал и слично, по узору на развојне банке држава чланица ЕУ. За крајње кориснике финансијски инструменти омогућавају веће задовољење потреба, посебно са становишта капитала, ниже каматне стопе, дужег рок доспијећа, смањених захтјева за колатералом и друго, уз веће мултипликативне ефекте на цјелокупну привреду и бољу алокацију развојних средстава. Тим поводом, задужено је Министарство финансија да уврсти трансформацију Инвестиционо-развојног фонда у Развојну банку као активност Програма економсих реформи за период 2024 – 2026, као и да формира радну групу за координацију процеса трансформације коју ће чинити представници министарстава финансија, економског развоја и туризма, европских послова и ИРФ-а.

Уусвојена је Информација о подршци пекарској индустрији, као и Информација о подршци откупљивачима малина. С обзиром на то да су представници и пекарске индустрије и откупљивачи малина ради превазилажења актуелних проблема у пословању тражили по 600.000 еура помоћи, Влада је, размотривши расположиве могућности, одобрила модел према коме је Министарство финансија је задужено да овим дјелатностима обезбиједи по 300.000 еура подршке из Текуће бужетске резерве, а Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде да образује Комисију која ће припремити и спровести јавне позиве за додјелу додатне подршке, у зависности оствареног промета за обје гране. Подршком сектору пекарства, како је наглашено у дискусији, обезбјеђује се сигурност снабдијевања основном животном намирницом и креира добра полазна основа за будуће унапређење партнерског односа између Владе и привреде. Такође, подршком сектору малинарства се обезбјеђује сигурност дохотка пољопривредних произвођача на сјеверу Црне Горе чиме се обезбјеђују услови и за несметан откуп малине из овогодишње производње.

Влада је усвојила Информацију о наставку сарадње са Стамбеном задругом просвјетних радника „Солидарно” и дала сагласност на Нацрт уговора о регулисању међусобних односа у циљу рјешавања стамбених питања просвјетних радника у Будви. С обзиром на то да су досадашње активности СЗ „Солидарно” резултирале изградњом 740 стамбених јединица за запослене у просвјети и додјелом око 6,4 милиона за кредите за индивидуално рјешавање стамбених потреба, и на значајан начин допринијеле рјешавању стамбених проблема запослених у просвјети, Влада је исказала спремност за наставком сарадње и у наредном трогодишњем периоду.

Усвојен је Годишњи извјештај о спровођењу Акционог плана за 2022. годину Стратегије развоја туризма Црне Горе 2022-2025. године и Акциони план за 2023. годину. У Извјештају се наводи да је 61 % активности реализовано, 24 % дјелимично реалиазовано и 15 % нереализовано. Акциони план 2023. садржи седам оперативних циљева са одговарајућим индикаторима учинка који обухватају унапређење регулаторног оквира у туризму уз формализацију туристичког промета, туристичке и пратеће инфра/супра структуре, квалитета и квантитета смјештајних капацитета, квалитета диверзификованог туристичког производа, људских ресурса, знања и вјештина у туризму, као и развој дигиталних, иновативних рјешења и нових технологија у туризму и Црна  Гора – глобално препозната туристичка  дестинација. За реализацију 14 мјера и 61 активност садржану у овогодишњем Акционом плану предвиђено је 19.501.344 еура, од чега се 93,14 % средстава односи на инвестиционе пројекте планиране у оквиру Капиталног буџета, 5,91 % из текућег буџета Министарства и 0,95 % из донаторских извора.

Влада је усвојила Информацију о потреби привременог рјешавања питања просторних капацитета Специјалног државног тужилаштва и Специјалног полицијског одјељења. Ријеч је о дијелу просторија у старој згради Владе, која је у својини државе а којом располаже Влада. Претходно је Министарство правде, у сарадњи са Делегацијом ЕУ у Црној Гори, кроз програм EUROL 3, формирало тим и израдио Студију изводљивости која је показала да објекат старе зграде Владе има потенцијал да буде реконструисан и прилагођен наведеној намјени. Међутим, како су за потпуну реализацију овог пројекта потребне вишегодишње активности и велика финансијска средства, Министарство правде је, уважавајући значај и надлежности Специјалног државног тужилаштва и Специјалног полицијског одјељења, предложило да у циљу привременог рјешавања проблема недостајућих просторних капацитета ових органа, стави на располагање одговарајући број канцеларија и осталих помоћних просторија у објекту старе зграде Владе, до окончања поступка реконструкције и адаптације предметног простора. У дискусији је наглашено да је те активности неопходно обавити у што краћем року, а по динамици коју ће заједнички договорити СДТ, СПО и Управа за катастар и државну имовину како би се у значајној мјери побољшали тренутни услови за рад наведених органа и како се не би угрозило функционисање истих, а што у коначном представља један од приоритета у борби против организованог криминала и корупције препознатог кроз досадашњи рад 43. Владе Црне Горе.

Донијета је Уредба о ближем поступку планирања средства које Црна Гора уплаћује у буџет Европске уније. Правни основ за доношење ове Уредбе је садржан у Закону о буџету и фискалној одговорности. Од првог дана чланства Црна Гора ће уплаћивати потребне доприносе у заједнички буџет Европске уније чиме ће стећи могућност да користи одређени износ расхода Уније из Кохезијског фонда и Структурних фондова. Истакнуто је и да се примјеном Уредбе ближе уређује поступак планирања и надлежности институција у процесу планирања средстава чији прецизан износ ће бити дефинисан приликом планирања годишњих закона о буџету. Очекивања су да ће расположива средства из Фондова ЕУ бити вишестуко већа од износа доприноса Црне Горе буџету Европске уније. Наведене норме ће имати фискални ефекат од дана приступања ЕУ.

Влада је усвојила Информацију о преусмјеравању неутрошених средстава у оквиру Капиталног буџета Црне Горе за 2023. годину. Тим поводом закључено је да се неутрошена средства у износу од 11.182.500 еура са капиталних пројеката који усљед ванредних или непредвиђених околности не могу бити реализовани до краја текуће године, преусмјере на друге капиталне пројекте који су реализовани или чија је рализација у току.

Усвојена је Информацију о организацији 5. фестивала „Wild Beauty Art”. Овогодишњи Wild Beauty Art ће трајати од 16. јула до 14. августа и представљаће тачку спајања трију важних области за Црну Гору: културе, екологије и туризма. Под слоганом „Сви за једног, један за све - All for one, One for all” током фестивала смјењиваће се врхунски умјетници различитог музичког израза и жанра, са визуелним садржајем и темама из домена екологије. Предвиђена је реализација 19 великих програма током централног дијела туристичке сезоне на којима ће наступити преко 100 умјетника, на различитим локацијама на Жабљаку, уз низ пратећих програма. Како је наглашено у дискусији, манифестациони догађаји имају вишеструке бенефите за Црну Гору, и то њену промоцију као туристичке дестинације, а што ће се рефлектовати на остварени број туриста и ноћења, те приходе од туризма. Поред директног позитивног ефекта на туристички промет, манифестациони догађаји представļјају и облик дугорочне промоције дестинације.

Влада је дала сагласност на Одлуку Јавног предузећа за управљање морским добром Црне Горе број 0201-2861/5 од 19. 06. 2023. године са Предлогом споразума о уступању на коришћење без накнаде пристаништа Велика скела за потребе одређивања привременог граничног прелаза за поморски међународни саобраћа, између Јавног предузећа за управљање морским добром Црне Горе и Општине Улцињ. У складу са Споразумом, Општина Улцињ је преузела све обавезе привођења дате локације намјени, те њеног одржавања у складу са позитивним прописима, као и прописима који уређују заштиту животне средине, посебно заштиту мора. Такође, Општина је дужна да локацију обезбјеђује тако да осигура максималну сигурност и безбиједност свих лица која употреблијавају садржаје постављене на њој, као и лица и ствари које се налазе у околини.

Усвојена је Информација о пружању хуманитарне помоћи Републици Турској због санирања посљедица земљотреса. Тим поводом, Министарство унутрашњих послова и Министарство здравља су задужени да упуте материјалну помоћ према утврђеној спецификацији.

Поред осталог, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.