Саопштење са 61. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 61. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, донијела Уредбу о начину сарадње и размјене информација између надлежних органа ради приступа или пружања услуга. Основни разлог за доношење Уредбе је усаглашавање са Законом о услугама који, између осталог, предвиђа административна поједностављења и уклањање баријера за приступ тржишту услуга и успостављање јединствене контакт тачке за услуге чиме се осигурава лака доступност информација електронским путем и могућност да се тим информацијама приступи без препрека. Примјеном Уредбе ће се повећати транспарентност и информисаност привредних субјеката, односно пружалаца услуга, коришћењем електронске јединствене контактне тачке за услуге која ће служити правним и физичким лицима из Црне Горе, као и из Европског економског простора.

Донијета је Уредба о ближем начину спровођења финансијске подршке Европске уније кроз Инструмент претприступне подршке (IPA). У дискусији је истакнуто да је Законом о измјенама и допунама Закона о буџету и фискалној одговорности први пут на системски начин уведено самостално управљање финансијским средствима у оквиру IPA подршке. Сходно Уредби, Министарство финансија је у обавези да координира и обезбиједи благовремено формирање институционалног и правног оквира IPA III, као и да дефинише моделе њихове сарадње и осигура механизме контроле успостављеног оквира, са крајњим циљем да се омогући несметана имплементација појединачних програма и повлачење доступних ЕУ средстава.

Влада је усвојила Информацију о Финансијском споразуму за програм Интеррег IPA Јужни Јадран, за период 2021-2027 и прихватила текст Финансијског споразума. Овај Програм представља наставак Интеррег IPA програма прекограничне сарадње за Италију, Албанију и Црну Гору 2014-2020, чији је циљ, осим јачања друштвеног, економског и територијалног развоја граничног подручја, да се подстакне и подржи прекогранична сарадња како би се подручје учинило отпорнијим на заједничке изазове. Ти изазови, између осталог, укључују: недовољну конкурентност малих и средњих предузећа, ризике од природних катастрофа, очување биодиверзитета, ефикасност енергетских мрежа, интермодалност, повећање вјештина и компетенција, инклузивни туризам и јачање ефикасности јавне администрације. Програм је примарно фокусиран на зелени и дигитални раст територија које дијеле заједничку границу у доњем басену Јадрана. Нагласак је стављен на административно поједностављење и на претприступни процес Албаније и Црне Горе. Како је наведено у Споразуму, Црна Гора ће учествовати у кофинансирању техничке подршке опредијељене Црној Гори са 15%, док ће ЕУ финансирати 85% трошкова из Ипе III. Укупна техничка подршка на нивоу Програма износи 81.258.770, а за Црну Гору опредијељено је 9,7 %, односно 752.413 еура. Кофинансирање ЕУ износи 639.551 еура, док је национално учешће Црне Горе 112.862 еура. План плаћања ових финансијских средстава, односно контрибуције, је распоређен на временски период од шест година, од 2024. до 2029. године.

Усвојена је Информација о заинтересованости црногорске филијале Кинеске корпорације за путеве и мостове (China Road and Bridge Corporation Montenegro Branch – CRBC) за потенцијалне пројекте. У Информацији се наводи да је ова компанија заједно са Кинеском компанијом за изградњу комуникација (China Communications Construction Company - CCCC) реализовала пројекат изградње приоритетене дионице аутопута Смоковац – Матешево. Такође, ова компанија је спровела детаљне елаборате, припремила комерцијалну студију, оквирне услове, нацрт општих услова, као и технички предлог за наредне двије дионице аутопута Матешево – Андријевица и Андријевица – Бољаре. Изградња наредне двије дионице аутопута представља реалне потребе јер ће њиховом изградњом Црна Гора бити повезана са другим европским земљама путем паневропског коридора 11. Осим за пројекат аутопута, кинеска компанија изразила је интересовање да са Владом разговара о реализацији других инфраструктурних и енергетских пројеката. Тим поводом, задужени су Министарство финансија и Министарство капиталних инвестиција да наставе разговоре са црногорским филијалом CRBC-ја, у циљу дефинисања могућности за потенцијалну сарадњу.

Влада је усвојила Информацију о активностима на ублажавању посљедица пада издашности водоизворишта регионалног водоводног система Боље сестре. У том контексту, како би се општинама Црногорског приморја обезбиједиле потребне количине воде током туристичке сезоне, Влада је прихватила да се реализација хитне мјере за набавку и уградњу постројења за пречишћавање воде из непосредне близине водозахвата Боље сестре финансира средствима из буџета Црне Горе у износу од 577.000 еура. У Информацији је наведено да су у претходном периоду спроведене значајне активности на утврђивању сливног подручја изворишта и утврђивању узрока евидентираног пада њуегове издашности. Закључци урађених студија недвосмислено указују да узрок не може бити посљедица само климатских промјена, већ да је он, прије свега, посљедица привредних активности у залеђу изворишта, тачније у кориту ријеке Мораче и око њега, које су девастирале овај простор и тиме значајно утицале на пад издашности. На основу досадашњих анализа, истраживања и испитивања констатовано је да је санирање посљедица нелегалних и нерационалних активности у залеђу изворишта изузетно компликовано и финансијски захтјевно, те да је потребан вишегодишњи период за његово спровођење. У том смислу предвиђено је да се рјешавању проблема пада издашности приђе паралелним спровођењем дугорочних мјера, којима би се обезбиједило дугорочно одрживо рјешење водоснабдијевања Црногорског приморја, краткорочних мјера којима би се обезбиједиле потребне количине воде у периоду санације и хитних мјера за љетњу туристичку сезону.

Усвојена је Информација о раду Оперативног тима за имплементацију Меморандума о разумијевању између Владе Црне Горе, Општине Беране и Elite Private Jet Service у погледу пружања подршке иницијативи валоризације Аеро Парка Беране. Како се наводи у Информацији, први корак у циљу сагледавања постојања јавног интереса али и анализе стања на терену, јесте израда Анализе оправданости јавно-приватног партнерства за валоризацију Аеро парка Беране. Тим поводом, задужено је Министарство финансија да из текуће буџетске резерве уплати 25.000 еура на рачун Министарства капиталних инвестиција за израду Анализе. У изради Анализе оправданости, како је наглашено, нарочито ће се узети у обзир остваривање јавног интереса пројектом јавно-приватног партнерства, утицај на животну средину, процјена просторних капацитета и броја објеката на локалитетима у захвату оперативних и заштитних површина самог аеродрома и припадајуће аеродромске инфраструктуре, процјена ризика и технички, финансијски и економски ефекти предложеног пројекта.

Влада је усвојила Информацију о извођењу хитних интервентних радова на ријекама Лим, Тара и Грнчар, у сврху регулације водотока и заштите од штетног дејства вода. Мораторијум на експлоатацију рјечног материјала уведен је у априлу 2017. године због тога што су уговори о концесијама истекли и одлучено је да се даље процедуре за додјелу концесија неће покретати до стварања свих неопходних претпоставки за увођење реда у овој области. Међутим, регулација водотока нужно не захтијева и експлоатацију материјала из корита, већ представља потребу уједначавања режима протока и наноса на локалитету у циљу смањења ризика од поплава и успостављања равнотеже са сусједним рјечним дионицама без опасности од ерозионих процеса.  У дискусији је истакнуто да се извођење хитних интервентних радова сматра оправданим, имајући у виду посљедице које могу наступити због неодржавања водотока, а све у циљу заштите од штетног дјеловања вода. Такође је наглашено да се Управа за воде суочава са тужбама од стране власника приватних имања због угрожавања њиховог земљишта усљед надоласка великих вода, као и са низом захтјева од стране општинских органа, инспектора за воде, мјесних заједница и физичких лица који траже хитно чишћење рјечног наноса у сврху регулације водотока и заштите од поплава. Финансијска средства за надзор над извођењем радова, као и геодетско снимање и обиљежавање прије почетка и завршетка радова, у износу од 40.000 еура, обезбиједиће Управа за воде.

Усвојена је Информација о закључивању Меморандума о разумијевању у области инклузивног образовања између Министарства просвјете и Међународне специјане олимпијаде, с Предлогом меморандума. Потписивањем Меморандума стећи ће се предуслови да се кроз партнерство са Специјалном олимпијадом настави са испуњавањем међународних обавеза, као и да Црна Гора настави да подиже свијест дјеце од најранијег школског узраста у вези са важношћу познавања и поштовања људских права, толеранције и различитости, као и да одговори на потребе које наставници препознају у вези са његовањем осјећаја припадности код дјеце и младих са интелектуалним сметњама, нарочито у периоду кад улазе у пубертет.

Влада је усвојила Извјештај о раду Комисије за праћење поступања надлежних органа у истрагама случајева пријетњи и насиља над новинарима, убистава новинара и напада на имовину медија за период од 5. децембра 2022. године до 23. јуна 2023. године. Овим документом је обухваћено пет извјештаја о нападима на новинаре и њихову имовину, којима су дате препоруке надлежним органима, и то извјештај о изазивању опште опасности на штету НД Вијести 2013. године, извјештај о пријетњама новинарки РТЦГ Ани Поповић 2022. године и допуне извјештаја о нападима на новинаре Синишу Луковића, Небојшу Шофранца и Сеада Садиковића. Дио извјештаја је и анализа табеле података о случајевима напада на новинаре и медије коју је Комисији доставило Тужилаштво, са подацима закључно са 31. децембром 2022. године. Приликом израде анализе узети су у обзир и случајеви о којима Тужилаштво није доставило податке, а које је Комисија евидентирала у свом раду. Комисија, између осталог, констатује да се Врховно државно тужилаштво до краја извјештајног периода није изјаснило о препорукама из њеног децембарског извјештаја, укључујући оне о истрази убиства Душка Јовановића, као и да су, на основу сазнања из медија, саслушана два предложена бивша функционера тужилаштва и полиције, али није јасно да ли им је нуђено испитивање на полиграфу, као што је препоручила Комисија. Извјештај садржи и препоруке за поступање надлежних органа и институција, у циљу утврђивања чињеница о нападима, преиспитивања безбиједности најугроженијих новинара и медија, постојања евентуалне одговорност за наступање застарјелости у одређеним случајевима, спровођења одређених истражних радњи, као и достављању документације од Врховног државног тужилаштва. У дискусији је наглашено да Влада осуђује све нападе на новинаре и пружа безрезервну подршку слободи медија и новинара истраживача да наставе да професионално и транспарентно износе своја сазнања, у контексту заштите јавног интереса.

Усвојен је Извјештај о пословању ДОО „Црногорски оператор тржишта електричне енергије“- Подгорица, за период 01.01.2022. - 31.12.2022. године са Финансијским исказима и Извјештајем независног ревизора и дата сагласност на Програм рада и финансијски план Друштва са ограниченом одговорношћу ’’Црногорски оператор тржишта електричне енергије’’- Подгорица за 2023. годину.

Влада је усвојила Извјештај о реализацији Акционог плана Стратегије дигиталне трансформације Црне Горе 2022-2026. за 2022. годину. У дискусији је констатовано да је већи дио активности реализован или је њихова реализација у току, али и да постоје активности које захтијевају додатне интервенције од институција које су носиоци тих активности. Акционим планом за 2022-2023. годину планирана је реализација 79 активности, од чега за 2022. годину њих 35. Од тих 35 активности, 19 активности је успјешно реализовано, три активности су дјелимично реализоване или се реализују у континуитету, док 13 планираних активности нису реализоване, тако да проценат испуњености планираних активности износи 54%. Извјештајем су обухваћене и активности чији почетак реализације је 2022. година, а рок реализације обухвата и 2023. годину, којих сходно Акционом плану има 34. За реализацију активности утрошено је 4.480.963 еура, при чему је 2.459.430 еура из донација или приватног сектора.

Усвојена је Информација о кандидатури Црне Горе за одржавање заједничког састанка Управног и Административног одбора Банке за развој Савјета Европе (CEB) у Црној Гори 2025. године. У Информацији се наводи да би поред изузетно високог значаја за дипломатске и међудржавне односе, организација овог састанка имала велики позитиван утицај и на туристичку промоцију Црне Горе, као дестинације коју би додатно требало представити европским земљама имајући у виду да би састанку присуствовало преко 40 амбасадора држава чланица CEB-а и исто толико експерата из наведених држава. Тим поводом задужени су Министарство финансија и Министарство вањских послова да, у што је могуће краћем року, припреме и доставе CEB-у писмо намјере да Црна Гора буде домаћин овог састанка.

Влада је дала сагласност да се Општини Тузи из Текуће буџетске резерве опредијели 800.000 еура, као финансијска подршка, у циљу превазилажења проблема ликвидности општинског буџета. Од тог износа 400.000 еура ће се уплатити као бесповратна подршка, док се 400.000 еура даје у виду позајмице, с тим да се повраћај изврши на терет средстава Егализационог фонда која се мјесечно опредјелјују Општини Тузи, у року од пет година, у 60 једнаких мјесечних рата, почев од 15. августа 2023. године. Стим у вези, Влада је приватила текст Уговора о регулисању међусобних права и обавеза између Владе и Општине Тузи по основу позајмице.

Стављени су ван снаге Закључци Владе Црне Горе, број: 07-421/23-3191, са сједнице од 30. јуна 2023. године. Ријеч је о закључцима којима је била предвиђена могућност рјешавања смјештаја Управе за статистику – Монстата и Привредног суда Црне Горе. У дискусији је наглашено да ће се у наредном периоду, након ширих консултација, изнаћи адекватно рјешење за смјештај свих институција које су биле обухваћене овим закључцима.

Влада је усвојила Информацију о активностима Координационог тијела за праћење реализације посебног Програма улагања од посебног значаја за привредни и економски интерес Црне Горе. У Информацији се наводи да је Влада, током трајања Програма који је завршен 31. децембра 2022. године, на Листу развојних пројеката уврстила 16 пројеката чија су укупна улагања у развојне пројекте били cca 444,32 милиона еура. Такође, када је ријеч о финансијској структури генерисаној током имплементације Посебног програма закључно са 10. јула 2023. године у сврху трошкова поступка на уплатни рачун надлежног органа уплаћено је 43.530.344 еура. Надаље, према подацима генерисаним из софтвера за економско држављанство, у сврху развоја мање развијених јединица локалне самоуправе, на ESCROW рачун положено је укупно 53.500.000 еура, док је на посебан рачун надлежног органа у ту сврху уплаћено 41.800.000 еура. За потребе улагања у један од развојних пројеката на ESCROW рачун је положено 157.406.293 еура, док је укупан износ који је у ову сврху уплаћен инвеститорима 120.215.812 еура. У сврху улагања у Фонд за иновације Црне Горе на ESCROW рачун је положено укупно 37.600.000 еура. Током трајања Програма, према подацима Министарства унутрашњих послова, достављено је укупно 487 захтјева апликаната који укључују и 1.119 чланова њихових ужих породица. До сада је, закључно са 7. мајем 2023. године, издато укупно 808 рјешења за пријем у црногорско држављанство, као и 12 рјешења о обустави поступка.

Усвојена је Информација о потреби закључења Анекса II Уговора о концесији за реализацију пројекта изградње жичаре Котор – Ловћен. У Информацији се наводи да, будући да су радови отпочели 12. јула 2022. године, као и да је временски период за који је требало да се жичара изгради и стави у функцију предвиђен на  годину, а да ће иста бити стављена у функцију са мањим закашњењем из објективних разлога, Концесионар и Концендент, у циљу испуњења формалности су се сагласили да приступе потписивању Анекса II Уговора о концесији.

Влада је издала урбанистичко-техничких услова за: 

• изградњу објекта здравства – Општа болница Мељине на локацији коју чини катастарска парцела 314 КО Поди у Херцег Новом, у захвату Просторно урбанистичког плана општине Херцег Нови.
• изградњу заједничког граничног прелаза Шћепан поље (ЦГ) – Хум (БиХ), у мјесту Паклице, Општина Плужине, на путном правцу Плужине – Фоча, у захвату Просторно урбанистичког плана Општине Плужине. Реализација овог пројекта планирана је из средстава добијених у оквиру Програма подршке ЕУ кроз секторску буџетску подршку за унапређење система интегрисаног управљања границом.
• изградњу објекта образовања – ЈУ ВСШ „Полицијска академија“ на локацији коју чини катастарска парцела 448/1 КО Даниловград у Даниловграду, у захвату Просторно урбанистичког плана Општине Даниловград. УТУ се издају на захтјев Полицијске академије, за градњу објекта у постојећем комплексу.
• изградњу објекта за производњу електричне енергије из обновљивих ресурса – соларне електране у захвату КО Велестово, Пријестоница Цетиње. УТУ услови се издају по захтјеву Слободана Чавора из Цетиња. Према претходно спороведеним анализама утврђено је да је максимални могући капацитет будуће соларне електране 60 MW.
• реконструкцију објекта и цјевовода регионалног водоводног система за црногорско приморје – дијелу система водозахвата „Боље сестре“ у басену Скадарског језера (Мало блато), на локацији коју чине катастарске парцеле бр. 2950/2, 3087/2, 2953/2 КО Вуковци и катастарска парцела 2282/2 КО Грбавци, у захвату Просторно урбанистичког плана Главног града Подгорица. У оквиру круга постројења је предвиђено инсталирање платформе са двије потопне пумпе, којима би се захватала вода из непосредне близине изворишта (чији су параметри скоро идентични изворског води).
• израду техничке документације за изградњу објекта за производњу електричне енергије из обновљивих ресурса – соларне електране, а по захтјеву „New Age Energy Tri“ д. о. о. Никшић. Локација за изградњу објекта је на земљишту у захвату КО Трепча, у општини Никшић. Према претходно спороведеним анализама утврђено је да је планирана инсталисана снага соларне електране процијењена на 68 MW, а укупна површина локације износи 698.742 m².

У расправи је истакнуто да су за све издате урбанистичко-технички услове претходно прибављена мишљења надлежних органа државне управе, јединица локалне самоуправе на чијој се територији планирани објекти налазе, као и правних лица надлежних за услове прикључења на инфраструктуру.

Усвојена је Информација о одлагању рока за усвајање Стамбене политике Црне Горе до 2034. године и Програма социјалног становања 2023-2026. Дефинисани рок за усвајање Стамбене политике је lV квартал 2023. године, а будући да се овај стратешки документ ослања превасходно на званичне статистичке податке, посебно податке Пописа становништва, рок се помјера на лИИ квартал 2024. Како је наглашено у дискусији, израда се одлаже до тренутка објављивања прелиминарних података Пописа становништва, који је планиран за новембар текуће године, а очекивање је да прелиминарни подаци Пописа буду објављени почетком 2024. године. Напоменуто је да је и претходни стратешки документ почивао на прелиминарним подацима Пописа становништва 2011. године, те да не би било сврсисходно усвајати нови стратешки документ на бази истих пописних података. У дискусији је закључено да обезбјеђење адекватног становања представља један од кључних чинилаца животног стандарда и квалитета живота, а истовремено је важан покретач привредног и друштвеног развоја.

Поред осталог, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.