Саопштење са 63. сједнице Владе Црне Горе

Влада је на данас одржаној 63. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, утврдила Предлог закона о измјени Закона о зарадама запослених у јавном сектору, којим се, због повећаног обима посла, стварају услови за повећање зарада судијама основног суда и основним државним тужиоцима. Измјена је извршена у табели са звањима и коефицијентима члана 22 Закона, на начин што су звања и коефицијенти судије основног суда и државног тужиоца у основном државном тужилаштву са коефицијентом 15, 56 избрисани из Групе послова Ц и додати у Групу послова Б са коефицијентом 18.50. Такође је донијета Уредба о звањима и заради војно-дипломатских представника, лица упућених на рад у међународним организацијама и административно-техничког особља, којом су и овој категорији запослених увећани коефицијенти за обрачун основне зараде.

Утврђен је Предлог закона о измјенама Закона о акцизама. Предложеним рјешењем извршене су измјене акцизног календара за цигарете и прерађени дуван намијењен загријавању (бездимни дувански производ). Актуелним законским рјешењем, висина акцизе на бездимне дуванске производе до 31. децембра 2023. године, износи 145 еура по килограму дуванске смјесе, док би од 1. јануара 2024. године износила 190 еура. Међутим, усвојеним измјенама се предлаже успоравање постојећег акцизног календара и предлаже да висина акцизе на бездимне дуванске производе и током 2024. године износи 145 еура по килограму дуванске смјесе. Предметним законом се предлаже и повећање акцизе на газирану воду са додатком шећера или других средстава за заслађивање или ароматизацију и проширење обухвата на негазирану воду са додатком шећера и безалкохолно пиво на која се плаћа акциза. У том смислу, акцизе за газирана пића би умјесто постојеће висине од 25 еура по хектолитру, износила 35 еура, док је за негазирану воду са додатком шећера и остала безалкохолна пића предложена висина акцизе од 25 еура по хектолитру.

Влада је, у оквиру усклађивања са заједничком вањском и безбједносном политиком Европске уније, донијела Одлуку о увођењу међународних рестриктивних мјера, утврђених одлукама Савјета Европске уније с обзиром на стање у Боливарској Републици Венецуели, као и Одлуку о увођењу међународних рестриктивних мјера утврђених одлукама Савјета Европске уније с обзиром на дјеловања Руске Федерације којима се дестабилизује ситуација у Украјини.

Усвојена је Анализа пословања енергетских субјеката у већинском власништву државе у Црној Гори, за период 2019-2022. Анализа обухвата девет привредних друштава у већинском власништву државе у сектору енергетике, и то Електропривреду Црне Горе а.д. Никшић и са њом повезана правна лица чији је ЕПЦГ већински власник: Рудник угља Пљевља, Црногорски електродистрибутивни систем, Зета Енергy Даниловград и ЕПЦГ-Солар-Градња, као и Црногорски електропреносни систем, Берза електричне енергије, Црногорски оператор тржишта електричне енергије и Монтенегро бонус. Укупна вриједност имовине ових девет субјеката је у 2022. години износила преко 2,2 милијарде еура или око 40 % БДП и око 45 % имовине свих субјеката у Црној Гори. У расправи је наглашено да, и поред пада профитабилности у сектору енергетике у анализираном периоду, најновији подаци указују да се укупно пословање и финансијски показатељи у овој области крећу у позитивном смјеру. 

Влада је прихватила предлоге амандмана на уговоре о рехабилитацији и унапређењу дионице пута М2 Рожаје-Шпиљани, реконструкцији пута М-6, дионица Пљевља – Михајловица и реконструкцији дионице пута М-18 Подгорица – Даниловград. С обзиром на то да је током реализације ових уговора дошло до значајног пораста цијена грађевинских материјала и производа, амандманима су дефинисани додатни износи који ће обезбиједити завршетак ових значајних инфраструктурних пројеката. Обрачун је извршен на основу Методологије утврђивања разлике у цијени и Смјерница за примјену поступка утврђивања разлике у цијени у случајевима пораста цијена појединих грађевинских материјала и производа које је Влада донијела Закључком од  22. децембра 2022. године.

Донијет је Национални програм развоја културе 2023-2027 с Акционим планом за 2023. и 2024. годину.

Влада је донијела Националну стратегију управљања хемикалијама 2024-2026. године и Акциони план за период 2024-2025, за спровођење Националне стратегије управљања хемикалијама 2024-2026 с Извјештајем о спроведеној јавној расправи. Национална стратегија за период 2024-2026. године, на бази опсежне анализе постојећег стања, утврђује главне стратешке правце и мјере за унапређење управљања хемикалијама у Црној Гори, узимајући у обзир реализацију и учинак истоимене стратегије за претходни четворогодишњи период и потребу за надоградњом постојећег система, као и даљим усаглашавањем са правном тековином Европске уније. Пратећи акциони план садржи укупно 23 активности које треба реализовати како би се унаприједило управљање хемикалијама у Црној Гори. Предвиђено је да се овај акциони план реализује у двогодишњем периоду, а да се потом изврши анализа остварених резултата и по потреби изврше прилагођавања даљих активности ради постизања што бољих ефеката у погледу остваривања циљева утврђених стратегијом. Реализацијом планираних активности осигураће се ефикаснија примјена прописа и мјера за смањење ризика од опасних хемикалија и производа који их садрже, те допринијети бољој заштити здравља људи и животне средине у складу са принципима и стандардима преузетим из ЕУ, као и повећању конкурентности црногорске привреде.

Усвојена је Стратегија за развој 5G мобилних комуникационих мрежа у Црној Гори 2023 – 2027. година, са акционим планом 2023 – 2024. годину. Визија развоја 5Г мрежа у Црној Гори подразумијева омогућавање приступа 5G брзинама (већим од 100 Mb/s) свим домаћинствима, привредним субјектима И јавним корисницима на подручју Црне Горе. Амбиција је да се премости дигитални јаз у доступности приступа с брзинама већим од 100 Mb/s између урбаних и руралних подручја, те развијених и мање развијених дијелова Црне Горе, што ће повећати примјену ICT-а у економији, те ће омогућити пуну дигитализацију система јавне управе. Захваљујући томе, Црна Гора ће остваривати бржи економски раст и смањити заостајање у развијености у односу на државе ЕУ. Акционим планом, који садржи три стратешка циља, ће се утицати на формирање као и на побољшање постојеће перцепције коју инострана јавност има о Црној Гори у циљу диференцирања државе.

Влада је усвојила Програм за подстицање иновација у функцији енергетске ефикасности у индустрији. Програмом је предвиђено успостављање финансијских механизама за увођење иновативних рјешења и нових технологија које ће довести до побољшања енергетске ефикасности и повећања употребе доступних обновљивих извора енергије од стране предузећа, а што ће допринијети даљем развоју зелене економије. Јачањем синергије енергетске ефикасности, индустрије и иновација, кроз предметни Програм доприноси се смањењу потрошње енергије, смањењу енергетског интензитета, смањењу емисија угљен-диоксида, бољем коришћењу ресурса, смањењу трошкова производње, развоју производа и услуга са већом додатом вриједношћу, повећању иновационих капацитета предузећа и квалитета производа. Економски исплативе активности на унапређењу енергетске ефикасности, засноване на постојећим технолошким рјешењима, имају потенцијал да постигну до 30 % смањења потрошње енергије у индустријском сектору на глобалном нивоу, а ако у обзир узмемо развој будућих технолошких иновација, овај потенцијал за уштеду енергије се повећава на 60 %.

Усвојена је Информација о Измјенама Уговора о финансирању реализације пројекта „Програм унапређења црногорског образовања”, закљученог 5. новембра 2019. године, између Црне Горе и Европске инвестиционе банке (EIB). Измјена Уговора о финансирању, предвиђа измјену пројекта на начин што је у исти уврштена и изградња Основне школе Владимир Назор, која ће бити финансирана дијелом из кредитних средстава, а дијелом из гранта обезбјеђеног од стране WБИФ и билатералних донора. Такође, услед промјене износа гранта од ERI, са 1,2 милиона на 2,8 милиона еура, мијења се и укупна вриједности уговора и умјесто иницајлних 40,54 милиона еура, уговор износи 42,14 милиона. Како је наглашено у дискусији, износ кредитних средстава остаје непромјењен, а структура је следећа: Кредит од Европске инвестиционе банке (EIB) 18.000.000, грант од ЕРИ 2.800.000, а 21.340.000 еура из сопствених средстава, што је укупно 42.140.000 еура. Имајући у виду досадашњу динамику реализације активиности, а да је Уговором о финансирању рок за реализацију пројекта био до 2023. године, нацртом измјена о финансирању предвиђен је и нови рок завршетка пројекта до јуна 2027. године. Остале ставке Уговора остале су непромјењене.

Влада је дала сагласност за давање у закуп непокретности у својини Црне Горе, на период од 30 година, и то катастарских парцела бр. 1929/5 и 1571/3, уписаних у лист непокретности број 169, КО Малинско, Општина Шавник, у циљу изградње вјетроелектране. Тим поводом, задужен је министар финансија мр Александар Дамјановић да формира Комисију која ће да спровести поступак давања у закуп непокретности путем јавног надметања, при чему почетна цијена закупнине на годишњем нивоу износи 176.400 еура.

Усвојена је Информација о имплементацији Регионалног стамбеног програма (RHP) у Црној Гори. Тим поводом, дата је сагласност за коришћење средстава из Текуће буџетске резерве у износу од 800.000 еура за реализацију преосталих потреба Програма.

Влада је усвојила Информацију о активностима на реализацији пројеката из области пољопривреде (јануар - јун 2023. године). Ријеч је о шест пројеката, и то:

• Програм развоја пољопривреде и руралних подручја у Црној Гори у оквиру IPARD II - 20142020 (IPARD II) – реализација јавних позива у оквиру Мјере 1 „Инвестиције у физички капитал пољопривредних газдинстава“; Мјере 3 „Инвестиције у физички капитал за прераду и маркетинг пољопривредних и рибљих производа“ и Мјере 7 „Диверзификација газдинстава и развој пословања“, подмјера 7.1 „Подршка инвестицијама за развој руралног туризма“;
• Пројекат стварања кластера и трансформације руралних подручја (RCTP) – IFAD;
• Други пројекат институционалног развоја и јачања пољопривреде Црне Горе (MIDAS 2);
• Дугорочни закуп пољопривредног земљишта у државној својини;
• Програм Сава – Дрина Коридор – Регулација ријека Грнчар и Лим у циљу заштите од поплава;
• Интегрално управљање ризицима од поплава у проширеном сливу ријеке Дрим на Западном Балкану (регулација ријека Бојане и Грачанице).

Информација садржи детаљан приказ тренутног стања, планиране активности и обавезе надлежних органа у текућој години.

Влада је усвојила Извјештај о стању уређења простора у 2022. години. Циљ овог документа је сагледавање цјеловите објективне слике црногорског простора као најваżнијег националног ресурса. У Извјештају се указује на проблеме у простору, наводе постојећа рјешења за побољшање стања и указује на могућности даљих усмјерења просторног развоја. Такође, даје се увид у процесе који користе регионалне потенцијале и доприносе смањењу регионалних разлика и промовишу циљеви европске територијалне кохезионе политике. Извјештај садржи: анализу спровођења планских докумената, оцјену спроведених мјера и њихов утицај на управљање простором, утицај секторских политика на област планирања и активности других правних лица и органа државне управе на пословима везаним за планирање, активности на вршењу пренијетих и повјерених послова јавним предузећима за управљање морским добром и националним парковима, праћење стања грађевинског поручја и уређеност грађевинског подручја, као и податке о пријавама за грађење, односно о постављању објеката, грађевинским дозволама и издатим лиценцама, активностима инспекцијске службе, као и инспекција у другим управним областима које имају овлашћења и обавезе у погледу уређења простора и изградње објекта.

Усвојена је Информација о стању животне средине у Црној Гори за 2022. годину. Информација представља основни документ којим се даје оцјена укупног стања животне средине у Црној Гори и базирана је на подацима и анализама који се добијају реализацијом годишњег Програма мониторига животне средине. Приказ стања животне средине по сегментима даје опис и оцјену стања појединих сегмената животне средине за 2022. годину на основу детаљне анализе резултата испитивања и доступних података. Предвиђање у области животне средине је приступ у анализи трендова и праваца развоја, са циљем пружања подршке доносиоцима одлука да кроз партиципативан процес и учешће широке групе заинтересованих субјеката предвиде будуће догађаје и у складу са тим сазнањима усмјере дјеловање на начин да минимизирају могуће негативне исходе а максимизирају користи.

Влада је усвојила Информацију за извјештајни период од 01. 04. 2023. године до 30. 06. 2023. године коју је припремио Заштитник имовинско-правних интереса Црне Горе. Према подацима Министарства финансија, у извјештајном периоду, по основу извршних пресуда, а у односу на органе које по Закону о државној имовини заступа Заштитник имовинско правних интереса, са главног рачуна државног трезора исплаћено је 3.213.511 еура. Заштитник упозорава државне органе да, у циљу смањења трошкова поступка, поступају благовремено по рачунима и фактурама, правоснажним судским пресудама и рјешењима, како би се избјегла принудна наплата и непотребно увећавање трошкова поступка извршења. Такође, упозорене су све буџетске јединице да на вријеме плаћају накнаде које запосленима припадају и тиме спријече настајање додатних трошкова.

Усвојена је Информација о потреби трајног рјешавања имовинско-правних односа на локацији „Острво цвијећа” у Тивту између Министарства одбране и Српске православне цркве, Митрополије црногорско- приморске, коју је припремило Министарство одбране. У питању је рјешавање стамбеног статуса лица која користе 13 објеката на локацији „Острво цвијећа“, како би се иста иселила из наведених објеката и објекти предали Митрополији црногорско-приморској на несметано располагање. Тим поводом, Влада је задужила надлежне органе да предузму све активности како би се реализовале обавезе из Уговора о замјени непокретности, који је закључен између бившег Савезног Министарства за одбрану и Српске православне цркве, Митрополије црногорско-приморске. Министарство одбране је задужено да образује интерресорни радни тим који ће извршити увид у комплетну документацију формирану у овом предмету, утврдити стварно чињенично стање и предложити Влади Црне Горе начин за реализацију уговорних обавеза.

Влада је усвојила Информацију о обезбјеђењу просторних капацитета за рад Завода за вјештачење инвалидитета. Ријеч је о дијелу објекта, изграђеног за потребе ЈУ Центар за професионалну рехабилитацију и запошљавање лица са инвалидитетом, која је у власништву Владе Црне Горе, а који ће се уступити без надокнаде за потребе Завода за вјештачење инвалидитета. Како је наглашено, простор се уступа као неопремљен, а средства за адаптацију и опремање просторија, у складу са важећим стандардима приступачности објеката за ОСИ, обезбјеђена су пројектом Реформа система вјештачења инвалидитета. На тај начин би се обезбиједиле просторне претпоставке за оснивање и рад Завода, који ће доприњети успостављану праведнијег система као и равноправнијег и лакшег приступа правима на све врсте материјалних давања, услуга и других права за лица са инвалидитетом, чиме се афирмише посвећеност Владе да унапређењу положај лица са инвалидитетом.

Усвојена је Информација о потписивању Имплементационог споразума између Министарства одбране Републике Словеније и Министарства одбране Црне Горе о сарадњи у области војног извиђања и ваздушног осматрања на основу беспилотних ваздушних система BELIN.

Влада је усвојила Информацију о учешћу Црне Горе у EUREKA мулитилатералном позиву за пројекте истраживања и развоја за Западни Балкан 2023. EUREKA је европска мрежа за финансирање трзишно орјентисаних пројеката истраживања и развоја, с циљем јачања европске конкурентности кроз подршку предузетништву, истраживачким центрима и универзитетима. Намјера овог програма је да подстакне мала и средња предузећа на сарадњу са међународним партнерима у покретању истраживачко-развојних и иновативних активности, као и на улагање у истраживања и развој у циљу јачања њиховог иновативног капацитета. Позив би требало да буде објављен до краја текуће године, а рок за достављање пројектних предлога, како је наглашено у дискусији, био би оквирно I/II квартал 2024. године, након чега би у свим земљама учесницама биле спроведене националне процедуре евалуације пристиглих пријава, које би након тога биле усаглашене од стране земаља учесница, док би у финалној фази прошле EUREKA процедуру и добиле ознаку EUREKA пројеката. Оваква динамика подразумијева да би оптимално имплементација ових пројеката, односно њихово финансирање, било започето у Илл кварталу 2024. године. Трајање пројеката било би до 36 мјесеци, а финансијски оквир који предлаже Црна Гора је 300.000 еура за три године, односно по 100.000 еура на годишњем нивоу (за 2024, 2025. и 2026. годину), односно до 50.000 еура годишње по појединачном пројекту.

Усвојен је Извјештај о примјени Уредбе о избору представника невладиних организација у радна тијела органа државне управе и спровођењу јавне расправе у припреми закона и стратегија, за 2022. годину. Процес прикупљања података спроведен је по методологији коју је креирало Министарство јавне управе, уз експертску подршку SIGMA/OECD. Извјештај садржи пресјек стања у погледу примјене Уредбе, у односу на прописане елементе: учешће представника НВО у радна тијела органа државне управе, објављивање списка закона и стратегија о којима ће се водити јавна расправа у извјештајној години, спровођење јавних консултација у почетној фази припреме закона и стратегија, као и спровођење јавне расправе.

Влада је усвојила Информацију о изградњи нове основне школе у Тузима и потребе преноса права располагања над грађевинским земљиштем. У Информацији се наводи да је планирана изградња школског објекта бруто грађевинске површине 4.071,65 m², у захвату ДУП-а „Карабушко Поље“. Укупна вриједност инвестиције, са техничком припремом, процијењена је на 3.1 милиона еура. Како је предметно земљиште у власништву Општине Тузи, договорен је пренос права располагања земљиштем на Владу Црне Горе.

Усвојена је  Информација о изградњи нове Гиманзије у Подгорици и потребе преноса права располагања над грађевиснким земљиштем. Изградња нове Гимназије предвиђена је у оквиру „Програма унапређења црногорског образовања”, кроз финансијски уговор са Европском Инвестиционом Банком. За ову намјену планирана је парцела у захвату ДУП-а „Универзитетски центар”, Подгорица, на УП2, површине 10.638,09 м², у власништву Владе ЦГ – Универзитет Црне Горе. Планирана је изградња школског објекта површине цца 6000 m². Укупна вриједност инвестиције (са техничком припремом) процењена је на цца 9,5 мил еура. Како би се избјегло додатно оптерећење финансирања пројекта, одлучено је да се права располагања над грађевинским земљиштем пренесу Министарству просвјете, као и да се, на име обештећења Универзитету ЦГ за вриједност земљишта, кроз буџетска планирања за наредну годину обезбиједи износ не мањи од 3.936.060 еура за пројекат реконструкције зграде Техничких факултета.

Влада је усвојила XXXVIII квартални извјештај о укупним активностима у оквиру процеса интеграције Црне Горе у Европску унију, за период април-јун 2023.

Усвојени су предлози за коришћење средстава Текуће буџетске резерве, и то 100.000 еура Рукометном клубу „Ловћен” за организацију и учешће у међународном спортском такмичењу EHF Лиги Европе, и 100.000 еура за Кошаркашки савез Црне Горе за учешће мушке сениорске репрезентације на Свјетском првенству.

Влада је усвојила Завршни извјештај о спровођењу Стратегије за борбу против превара и управљање неправилностима у циљу заштите финансијских интереса ЕУ (2019-2022). Укупна стопа имплементације се сматра задовољавајућом, имајући у виду да је до краја 2022. године завршено 65 % предвиђених активности, 20 % је дјелимично имплементирано, док 15 % није.

Донијета је Одлука о измјенама и допунама Одлуке о додатку на основну зараду за обављање послова на одређеним радним мјестима. Правни основ за доношење ове одлуке садржан је у закону о зарадама запослених у јавном сектору. Предлогом одлуке у складу са препорукама Виаде, узимајући у обзир ангажовање стручног и компетентног кадра како би се обезбиједила заштита мреже, несметан, поуздан и сигуран проток података, предложен је додатак на основну зараду запосленима који обавијају информатичке послове, а који до сада нијесу били препознати. Такође, Одлуком је предвиђено да може бити одређен додатак на основну зараду државним службеницима – унутрашњим ревизорима, узимајући у обзир улогу и значај унутрашње ревизије у доприносу остваривању циљева Владе, министарстава и других органа, који се финансирају из Буџета. Због лошег материјалног положаја и услова рада, предвиђен је и додатак на зараду запосленима у Одсјеку за пружање услуга угоститељства и техничке подршке неопходних за функционисање државних органа и репрезентативних објеката у Управи за катастар и државну имовину, на најнижим звањима. Рјешење о износу додатка на зараду запосленог, на мјесечном нивоу доноси лице одређено Законом, уз претходно прибављену сагласност Министарства финансија. У дискусији је наглашено да су финансијска средства неопходна за спровођење ове одлуке обезбијеђена у оквиру буџетских средстава планираних за зараде сходно Закону о буџету за 2023. годину.

Влада је прихватила Информацију о кредитном задужењу привредног друштва Монтецарго АД Подгорица код Хипотекарне банке АД Подгорица, у висини од 1.000.000 еура, у циљу спровођења инвестиционог циклуса у оквиру Плана оптимизације возних средства.

Усвојена је Информација о закључивању Споразума о финансирању између Министарства јавне управе Црне Горе и Програма Уједињених нација за развој (UNDP). Потписивањем Споразума и реализацијом Пројекта „Ефикаснија јавна управа у служби грађана”, UNDP ц́е подржати МЈУ у унапређењу интерног пословног процеса, те јачању комуникацијских вјештина и вјештина управљања квалитетом државних службеника, дајуц́и тако примјер цјелокупној јавној управи. Такође, овим Пројектом ц́е МЈУ, као носилац процеса реформе јавне управе, унаприједити процесе рада унутар саме организације, док ц́е запослени унаприједити своје вјештине интерне и екстерне комуникације, као и вјештине управљања промјенама. Како је наглашено у дискусији, за реализацију пројекта „Ефикаснија јавна управа у служби грађана” потребно је 150.000 еура које су већ обезбијеђена буџетом за текућу годину на потрошачкој јединици МЈУ, док ће допринос УНДП-а износити 26.000 еура.

Влада је усвојила Информацију о поступку давања концесије за детаљна геолошка истраживања и експлоатацију минералне сировине техничко-грађевинског камена лежишта „Платац”, општина Котор. У том контексту, Влада се упознала са чињеничним стањем и уоченом неправилношћу у концесионом акту, дала сагласносте да се настави са поступком давања Концесије и овластила министра финансија Александра Дамјановића да потпише Уговор о концесији.

Донијети су планови управљања 2021-2025 за националне паркове „Биоградска гора”, „Дурмитор”, „Ловћен”, „Скадарско језеро” и „Проклетије”. Планови садрже приказ природних ресурса, оцјене стања заштићених подручја, мјере заштите очувања, просторну идентификацију планских намјена и режима коришћења земљишта, финансијска средства за спровођење плана, циљеве, активности, индикаторе, динамику реализације активности, као и друге потребне елементе садржаја.

Влада је усвојила Извјештај о реализацији Акционог плана за спровођење Стратегије управљања људским ресурсима у Управи полиције (2019-2024), за 2022. годину, са Акционим планом за 2023. годину. Од укупно 22 активности планираних за реализацију у 2022. години, 13 је реализовано, три су дјелимично реализоване, док је шест активности нереализовано. Двије активности из извјештајног периода које су дјелимично реализоване, биће реализоване у наредном периоду и пренијеће се у нови акциони план. Поред осталог, истиче се да је покренут је поступак реформе полицијског образовања у сарадњи са ОЕБС-ом и МУП-ом, и у зависности од резултата наведеног поступка размотриће се потреба за оснивањем високообразовне установе за потребе полицијског образовања. Један дио обука се није могао реализовати, јер је био условљен доношењем новог Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Министарству унутрашњих послова, као и ревидирањем раније урађених планова и програма. Наглашено је и да су активности које нијесу реализоване због кратких рокова пренесене у Акциони план за 2023. годину.

Усвојен је Акциони план за спровођење Оперативног програма за имплементацију Стратегије паметне специјализације (2021-2024), за период 2023-2024.  Акциони план садржи пет  стратешких циљева, 12 оперативних циљева и 53 активности. Од тога 47 активности ће се реализовати у обје године, четири активности ће се реализовати само у 2023, а двије само у 2024. години. За реализацију Акционог плана планирано је 45.768.405 еура.

Поред осталог, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.