Саопштење са 65. сједнице Владе Црне Горе

Влада је на данас одржаној 65. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о биоцидним производима. У дискусији је наглашено да Предлог закона има за циљ осигурање високог степена заштите здравија људи, животиња и животне средине и утврђивање јединствених услова за стављање биоцида на тржиште. Такође, има за циљ унапређење и побољшање услова промета биоцидних производа са земљама ЕУ и другим земљама, осигуравајући конкурентност привреде и подстицај сигурније производње коришћења ових средстава. Измјена и допуна овог закона унаприједиће се одређена рјешења при чијој досадашној примјени су уочени недостаци, као и уврстити препоруке добијене од стране Европске агенције за хемикалије, чиме ће се додатно ускладити са правном тековином ЕУ.

Утврђен је Предлог основе за вођење преговора и закључивање Споразума између Владе Црне Горе и Владе Републике Казахстан о реадмисији (враћању и прихватању) лица која су без дозволе боравка. Акционим планом за Преговарачко поглавље 24 – Правда, слобода и безбједност, као једна од обавеза предвиђена је иницирање преговора с циљем закључивања споразума између Црне Горе и трећих земаља о реадмисији (враћању и прихватању) лица која су без дозволе боравка. У дискусији је истакнуто да постоје добри билатерални односи између Црне Горе и Републике Казахстан и да је велико интересовање држављана Републике Казахстан за посјету црногорском приморју.

Влада је усвојила Информацију о стању у области палијативне његе у Црној Гори и задужила Министарство здравља да изради Нацрт програма развоја палијативне његе у Црној Гори краја текуће године. У Информацији се наводи да ће Програмом, између осталог, бити предвиђено оснивање служби за специфично палијативно збрињавање при домовима здравља који имају стационаре (Плав, Рожаје, Мојковац, Колашин и Улцињ). Такође, биће предвиђено мапирање система, како би се анализом утврдило у којим градовима ће бити потребно оснивање хосписа, као установа које ће се искључиво бавити палијативним збрињавањем пацијената. Биће предвиђено и успостављање патронажне палијативе, намијењене пацијентима који ће се збрињавати у кућним условима, као једним од најчешћих видова палијативног збрињавања. Предвиђено је и усавршавање кадрова који ће се бавити наведеном облашћу, односно упућивање доктора медицине на специјализације палијативне његе.

Усвојена је Информација о заједничкој изградњи објекта на катастарским парцелама 1350/1, 1372/53, 1387/44, 1386/2 и 1385/18 КО Подгорица 1, урбанистичка парцела 36, према планском документу – ДУП – „Универзитетски центар” Подгорица. У дискусији је истакнуто да је ријеч о грађевинској парцели на којој је планирана градња стамбено-пословног објекта и гаражних мјеста, те да је најбољи начин за валоризацију ове некретнине управо заједничка градња и да ће Универзитет стећи право својине на непокретностима чија је вриједност вишеструко већа од садашње. Како је УЦГ мањински власник урбанистичке парцеле, ради валоризације непокретности и њеног привођења намјени прихваћена је понуда према којој ће Универзитету припасти 25% од нето изграђене површине стамбено-пословних простора и гаражних мјеста, сразмјерно власничком удјелу у цјелокупној површини урбанистичке парцеле (1.477 m² / 7.444 m²). У том контексту, Влада је дала сагласност на Одлуку УО Универзитета Црне Горе о заједничкој изградњи објекта.

Влада је усвојила Извјештај о имплементацији Програма економских реформи (ПЕР) за Црну Гору за период 2023-2025. година (за првих шест мјесеци 2023. године). ПЕР је средњорочни стратешки документ који Црна Гора припрема у оквиру дијалога о економском управљању са Европском унијом. Исти програм припремају и остале земље са статусом кандидата и потенцијалног канидата за чланство. Документ се састоји из три кључна поглавља: макроекономски оквир, фискални оквир и поглавље о структурним реформама. Макроекономски оквир садржи средњорочне макроекономске пројекције (БДП, инфлација, платни биланс). Поглавље о фискалном оквиру заснива се на средњорочном фискалном оквиру и буџетским плановима за три године, док поглавље о структурним реформама садржи сет реформи у циљу јачања конкурентности и унапређења услова за инклузивни раст и креирање радних мјеста. Када је ријеч о структурним реформама, ПЕР (2023-2025) садржи агенду од 19 приоритетних мјера. За првих шест мјесеци 2023. године, активности у оквиру приоритетних реформских мјера су дјелимично реализоване. Важно је поменути да код двије реформске мјере, реализација активности није још увијек отпочела. Ријеч је о мјери „Развој интегрисаног приступа повећању квалитета и инклузивности образовања” за чију имплементацију је задужено Министарство просвјете. Главни разлог је што средства које је обезбиједила Делегација Европске уније у Црној Гори нијесу још увијек оперативна, јер уговор није потписан, што се очекује крајем септембра 2023. године. Друга мјера код које још увијек нијесу отпочеле активности је „Смањење стављања у промет и употребе лаганих пластичних кеса за ношење и пластичних производа за једнократну употребу”, из надлежности Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма, јер је везана за доношење Закона о управљању отпадом, чије се доношење планира у III кварталу 2023. године.

Донијете су одлуке о расподјели добити Друштва са ограниченом одговорношћу „Црногорски оператор тржишта електричне енергије” – Подгорица за 2021. и 2022. годину. У расправи је наглашено да је Влада претходно задужила представнике државе у органима управљања привредних друштава у већинском власништву државе и са њима повезаних друштава да покрену иницијативу за доношење одлуке о расподјели добити којом ће се утврдити да се 30% остварене добити у 2021. години, односно 70% остварене добити у 2022. години, од износа добити који је сразмјеран удјелу власништва државе, уплати на рачун Буџета. Одлукама је утврђено да се 30% остварене добити из 2021. године у износу од 1.879 еура и 70% остварене добити из 2022. године у износу односно 5.919 еура уплати државном буџету. Такође, донијете су и одлуке о расподјели добити Поште Црне Горе АД Подгорица остварене у пословној 2021. и 2022. години којима је утврђено да се 30% остварене нето добити из 2021. године у износу од 182.877 еура и 70% остварене нето добити из 2022. године у износу 33.381 еура уплати државном буџету.

Влада је усвојила Допуњени годишњи Извјештај о раду и финансијском пословању Поште Црне Горе а.д. Подгорица за 2021. годину, Годишњи Извјештај о раду и финансијском пословању Поште Црне Горе а.д. Подгорица за 2022. годину и Извјештај о пословању „Радио-дифузног центра“ д.о.о. Подгорица за 2022. годину са Извјештајем независног ревизора и донијела Одлуку о покрићу губитака за 2022. годину.

Дата је сагласнот за давање у закуп туристичко-угоститељског објекта у НП Дурмитор, путем јавног позива. Ради се о закупу хотела „Сушица”, површине 240 m², а почетна годишња цијена закупа за објекат износи 2.400 еура без ПДВ-а. Сходно јавном позиву, закупац је дужан плаћати закуп унапријед за период од пола године, а објекат може користити једино у сврху обављања туристичко-угоститељске дјелатности. Оцјењено је да би давањем хотела у закуп заинтересованим правним лицима било знатно унапријеђено његово пословање, а тиме и побољшана туристичка понуда НП Дурмитор и остварени већи приходи Јавног предузећа.

Влада је дала сагласност на Одлуку о висини цијена воде из регионалног водоводног система, број 23-3301/4, коју је донио Одбор директора ДОО „Регионални водовод Црногорско приморје“ на сједници од 18. јула 2023. године. Будући да Друштво од 2016. године није мијењало цијене воде, а да континуирано расте стопа инфлације у Црној Гори, Одбор директора је донио Одлуку којом је утврдио нове цијене воде, примјеном индекса потрошачких цијена у Црној Гори, званичних података Монстата, цијена деривата, електричне енергије итд. Одлуком су утврђене цијене испоруке воде и то:

• 0,40 еура/m³ за континуирању испоруку воде локалним водоводима,
• 0,56 еура/m³ за испоруку воде преко шест мјесеци и
• 0,79 еура/m³ за испоруку воде од три до шест мјесеци.

У дискусији је наглашено да ће примјеном новог цјеновника, у условима континуиране испоруке воде, приход Регионалног водовода бити већи за око 249.000 еура, што ће значајно олакшати пословање предузећа, док ће утицај повећања цијене на крајње кориснике бити готово занемарљив, јер ће рачуни за просјечан мјесечни утрошак воде од 20 m³ бити увећани само за 30 центи.

Поред осталог, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.