Саопштење са 69. сједнице Владе Црне Горе

Влада је на данас одржаној 69. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, утврдила Предлог закона о потврђивању Женевског акта Лисабонског споразума о именима поријекла и ознакама географског поријекла. Женевски акт Лисабонског споразума усвојен је на Дипломатској конференцији 20. маја 2015. године, а ступио је на снагу 26.02.2020. године. Циљ доношења закона је да се омогући унапређење Споразума и прошири његово подручје примјене не само на имена поријекла већ и на ознаке географског поријекла, као и да се хармонизује наше законодавство за законодавством Европске уније.

Донијета је Одлука о давању шума у државној својини на коришћење продајом дрвета у дубећем стању у подручним јединицама Беране, Никшић, Петњица, Колашин, Плав, Жабљак, Гусиње, Пљевља и Мојковац (санитарна сјеча у 2023. години). Одлуком се даје на коришћење дрвна маса која је била изложена дејству пожара и других абиотичких чинилаца, као и дејству ентомолошких и фитопатолошких чинилаца. Како је у текућој години дошло до изражене појаве санитара у четинарским шумама, доминантно услијед развоја поткорњака, у најкраћем могућем року је извршена дознака санитарних стабала па је неопходно што прије извршити њихову сјечу ради спречавања даљих штетних последица. Укупно очекивани минимални приход по овом основу износи 431.940 еура.

Влада је донијела Одлуку о расподјели добити Друштва са ограниченом одговорношћу „Центар за екотоксиколошка испитивања” - Подгорица за 2022. годину. У дискусији је истакнуто да је Друштво пословну  годину завршило  позитивним резултатом и остварило добит у укупном износу од 92.611 еура послије опорезивања. Одлуком се утврђује и расподјела дијела нераспоређене добити из ранијег периода у износу од 48.368 еура. У склади са тим, Одлуком је утврђено да ће се добит, у укупном износу од 140.980 еура, распоредити за инвестиције у основна средства Друштва, сходно спецификацији датој у документу.

Усвојена је Информација о Финансијском споразуму за (Interreg VI-B) IPA Јадранско-јонски програм, и прихваћен текст Споразума којим се утврђују услови финансирања и спровођења Програма на подручју Црне Горе. Његово потписивање има за циљ да обезбиједи ефикасно управљање и спровођење Програма, а њиме се, такође, дефинишу и алокација средстава за период трајања програма, начин извјештавања, услови који се односе на кофинансирање, као и остале обавезе Црне Горе као државе учеснице Програма. Како је наведено у Споразуму о садржају Interreg IPA Јадранско-јонског програма и потврди националног кофинансирања, Црна Гора ће за потребе финансирања техничке подршке на нивоу цијелог Програма опредијелити укупно 202.377 еура, којим се обезбјеђује рад заједничких тијела, као и спровођење пројекта техничке подршке чији ће корисник бити Министарство европских послова. Плаћање контрибуције је распоређено на шестогодишњи период од 2021. до 2027. године. IPA Јадранско-јонски програм 2021-2027 је наставак програма 2014-2020, који примењује исти образац финансирања, остварујући бенефите по основу веће области на којој се спроводи сарадња, с обзиром на то да се проширио на Сјеверну Македонију и Сан Марино и покрива подручје од 10 земаља учесница. IPA ADRION 2021-2027 укључује Хрватску, Грчку, Словенију и лталију са регионима Фурланија-Јулијска крајина, Венето, Ломбардија, Емилија-Ромања, Марке, Умбрија, Абруцо, Молизе, Пуља, Базиликата, Калабрија и Сицилија, као и двије аутономне покрајине Тренто и Болцано. Међу земијама које нијесу чланице ЕУ, ту су Албанија, Црна Гора, Сјеверна Македонија, Србија, Босна и Херцеговина и Сан Марино. Укупан буџет Програма износи 160.810.020 еура, од чега допринос ЕУ износи 136.688.515 еура.

Влада је усвојила Информацију о активностима на реализацији пројекта термоенергетског комплекса у Пљевљима. Упоредо са реализацијом пројекта Еколошке реконструкције ТЕ Пљевља реализује се и пројекат „Топлификација Пљеваља, за чиста и топла Пљевља – изградња примарног топловода од ТЕ до града“ који је од огромне важности за све грађане Пљеваља, како са енергестког тако и са еколошког становишта. У дискусији је констатовано да је проглашењем јавног интереса за реализацију пројекта, одлуком Владе, повећана ефикасност и ефективност цијелог процеса операционализације топлификације Пљеваља, чиме су се убрзале и превазишле многе административне баријере. На пројекту Еколошке реконструкције ТЕ Пљевља се од 27. априла 2022. године изводе грађевински радови, а до сада је изведено око 75 % посла. До сада је Извођач испоставио фактуре у износу од 24.084.476 еура, укључујући аванс, а на наплату је доспјело и Извођачу уплаћено 22.492.289 еура, укључујући аванс. Уплаћени износ је 41.33 % вриједности уговора који износи 54.427.700 еура са ПДВ-ом, што говори да ЕПЦГ, као инвеститор, нема проблема у финансирању овог значајног пројекта. Пројекат изградње топловода подијељен је у 3 фазе, а у току су радови на првој фази у укупном износу од 2,5 милиона које је обезбиједила ЕПЦГ. Основни циљ пројекта је еколошки аспект – заштита животне средине, што се огледа у гашењу шест постојећих највећих котларница у центру града (прва фаза пројекта) и стварање услова за нових 20 прикључака будућих зона топлификације. Општина Пљевља је буџетом за 2022. годину обезбиједила око 80.000 еура за пројекат топлификације и експропријацију земљишта, а буџетом за 2023. годину овај износ је повећала на 100.000 еура. Управа за капиталне пројекте у 2022. години је из капиталног буџета за 2022. годину за ову намјену обезбиједила износ од 228.371 еура, док је капиталним буџетом за 2023. годину за реализацију II и III дионице опредијелила 2,5 милиона. Након ревизије Главног пројекта II и III фазе – дионице и утврђивања потребних финансијских средстава за завршетак цјелокупног пројекта изградње примарног топловода ће се из капиталног буџета обезбиједити и преостала потребна средства.

Влада је усвојила Информацију о поднијетим захтјевима везано за промјену удјела у власничкој структури концесионих друштава.  У Информацији се наводи да су, у складу са уговорним обавезама, Министарству капиталних инвестиција достављена два захтјева за давање сагласности за промјену власничке структуре у концесионим друштвима у оквиру четири уговора о концесији, и то:

• захтјев концесионара конзорцијума „Кутска и Мојанска” и концесионих друштава „Small Hydro Power Плант Кутска” ДОО Андријевица и „Small Hydro Power Плант Мојанска” ДОО Андријевица од 15.09.2023. године и
• захтјев концесионара „Igma Grand” ДОО Андријевица и концесионог друштва „Igma Energy” ДОО Андријевица од 15.09.2023. године.

Будући да је уговорима о концесији прописано да Концесионар, као ни чланови могућег конзорцијума не могу на било који начин располагати (продаја, пренос, или успостављање терета) удјелима у Концесионом друштву, нити смије на било који начин ефективно пренијети право управљања над Концесионим душтвом, без претходне сагласности Концедента, задужено је Министарство капиталних инвестиција да изврши оцјену испуњености услова из Закона о концесијама лица по поднијетим захтјевима неведених концесионара, и да, уколико буду испуњени законски услови, припреми уговоре којима ће се уредити промјена власничке структуре у концесионим друштвима.

Дала је сагласност за извођење припремних радова за грађење сложеног инжењерског објекта, тј. реконструкцију магистралног пута М-3 (М-18) Шћепан Поље - Никшић, дионица: Јасеново поље – Видрован. Планирана реконструкција подразумијева проширење постојећег пута са садашњих 6,5 m на 7,1 m, дужине cca 5,5 km, чиме се стварају повољнији услови за саобраћај и повећање безбједности саобраћаја на територији општине Никшић, као и услови за лакшу и бржу повезаност са општинама Шавник, Плужине и Жабљак, као и сусједном државом Босном и Херцеговином. Уговор о извођењу радова је потписан са компанијом „Механизација и програмат” АД Никшић, у вриједност од 3.772.979 еура са ПДВ-ом.

Влада је усвојила Информацију о тренутном стању и потреби спровођења краткорочних мјера изградње вјештачких насипа – дина ради превенције штете имовини ХТП Улцињска ривијера изазване ерозијом на Ади Бојани и обезбјеђивања услова за наредну туристичку сезону. У Информацији се наводи, да је неопходно поновно постављање вјештачке – привремене дине, с обзиром на то да искуство извођења ових радова током претходне двије године указује на ефикасност заштите током зимског периода, чиме би се заштитили од ерозије објекти на првој линији од мора. У том циљу задужено је Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма да у што краћем року реализује пројекат изградње вјештачких дина, односно насипа, као привремене сезонске мјере за заштиту плаже на Ади Бојани, и то из средстава сопственог буџета, у износу 45.000 еура.

Усвојена је Информација о потписивању Споразума о признавању професионалних квалификација медицинских сестара опште његе, доктора ветеринарске медицине, фармацеута и бабица у контексту Споразума о слободној трговини у Централној Европи (CEFTA) и прихваћен текст Споразума који ће бити потписан на Самиту лидера Берлинког процеса 16. октобра у Тирани. Циљ потписивања овог Споразума је јачање регионалне сарадње кроз могућност интегрисања стручних лица на тржишту рада у региону по принципу аутоматског признавања професија које Споразум регулише, јачање добросусједских односа, боље економске интеграције и инфраструктурне повезаности. Закључивањем овог међународног акта се потврђује посвећеност Црне Горе унапређењу регионалне сарадње са земљама Западног Балкана, али и даљи напредак у преговорима са ЕУ у оквиру Поглавља 3 – „Право оснивања предузећа и слобода пружања услуга“.

Влада је утврдила основу за вођење преговора и закључивање Уговора између Црне Горе и Републике Србије о допуни Уговора између Црне Горе и Републике Србије о изручењу и прихватила текст Уговора. Уговором који је тренутно на снази, у оквиру кривичних дјела корупције, за која се може дозволити изручење сопствених држављана, нијесу предвиђена кривична дјела злоупотреба положаја у привредном пословању, као и злоупотреба овлашћења у привреди, а која су предвиђена Кривичним закоником Црне Горе. Имајући у виду значај и учешће ових дјела код код обије стране у погледу кривичног гоњења и кажњавања за кривична дјела корупције, као и да извршење поменутих кривичних дјела често прати и прекогранични тј. инострани карактер, у смислу мјеста извршења дјела или одређених радњи, а како би се онемогућило да извршиоци ових кривичних дјела избјегавају кривичну одговорност односно привођење правди ради вођења поступка, односно извршења затворске казне само усљед чињенице држављанства, наметнула се потреба измјене уговора са циљем проширивања могућности да се и за ова кривична дјела може дозволити изручење сопствених држављана. Истовремено, ова кривична дјела тј. квалификовани облик, су додатно значајна у погледу борбе против корупције и усљед чињенице да њихово гоњење у Црној Гори спада у надлежност Специјалног државног тужилаштва, као кључне институције у систему борбе против организованог криминала и корупције. На овај начин би се отворила могућност да, у предметима за поменута кривична дјела, Црна Гора и Република Србија, као земље потписнице, могу једна другој на захтјев изручивати сопствене држављане ради кривичног гоњења, односно издржавања казне затвора.

Утврђена је основа за вођење преговора и закључивање уговора о оснивању Центра за сајбер-капацитете Западног Балкана (WB3C) и прихваћен је текст Уговора. У дискусији је истакнуто да је Писмо намјере за успостављање Центра за сајбер капацитете Западног Балкана са сједиштем у Подгорици потписано 16. новембра 2022. године. Центар за сајбер-капацитете ће имати правни статус међународне организације, који ће имати три оснивача (Црну Гору, Француску и Словенију), док ће остале државе имати статус чланица. Програми који ће се реализовати у оквиру Центра су, примарно, усмјерени на носиоце критичне инфраструктуре и осмишљени су на начин да тематски едукују представнике ових структура, како би у наредном периоду били у прилици да стечено знање преносе на остале запослене у својим организацијама. Према томе, закључивањем овог уговора стварају се предуслови за јачање сајбер безбједности у земљама Западног Балкана, за унапређење и развој сарадње међу свим регионалним актерима у борби против ових претњи и за успостављања регионалног чворишта које ц́е подстицати напредне и релевантне програме и обуке, као и сарадњу у развоју сајбер наставног плана и програма у регионалном академском домену.

Влада је усвојила План управљања у кризним ситуацијама у случају појаве афричке куге свиња. Главни циљ доношења Кризног плана је смањивање ризика и опасности од појаве афричке куге код домаћих и дивљих свиња, ради спречавање уноса вируса и стварање услова за несметан промет свиња и производа од свињског меса. Разлози за доношење овог Плана проистекли су из потребе стварања контролне стратегије и мјера које ће се примјењивати, а утврђене су прописима Црне Горе и у потпуности су с складу са прописима и стратегијом искорјењивања афричке куге свиња у Европској унији. Додатно, ова болест је присутна у сусједним земљама – Србија, Сјеверна Македонија, Босна и Херцеговина, Хрватска и Косово, што представља повећани ризик и опасност од њене појаве у нашој земљи. Кризни план ће допринијети благовременом откривању болести и брзој реакцији надлежних органа у циљу спречавања, ширења и искорјењивања болести, ради очувања сточног фонда и смањења озбиљних социјално-економских негативних посљедица по државу и регион.

Усвојена је Информација о закључивању Имплементационог споразума између Министарства одбране Републике Словеније и Министарства одбране Црне Горе о сарадњи на подручју војне обуке на основу заједничке набавке динамичких симулатора за JLTV 4x4 возила са интегрисаним станицама за наоружавање високе резолуције и прихватила текст Споразума. У дискусији је истакнуто да би се уз коришћење симулатора значајно смањили трошкови обуке, односно 80 до 90 % обуке реализовало би се на овај начин, док би сами завршетак обуке, тј. 10 до 20 %, изискивао трошење буџетских средстава. Укупни трошкови за набавку два динамичка симулатора, укључујући документацију и обуку, износе 2,02 милиона еура. Споразумом се Министарство одбране Републике Словеније овлашћује да у име и за рачун Министарства одбране Црне Горе изврши набавку симулатора.

На данашњој сједници Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.