Састанак министра Гјеке са представницима НВО Асоцијација Спектра у вези Нацрта закона о правном препознавању родног идентитета на основу самоодређења

На недавно одржаној међувладиној конференцији Европске уније и Црне Горе, на којој су анализирана завршна мјерила у преговарачком процесу Црне Горе о приступању Европској унији истакнут је значај и примат поштовања људских права. У том контексту министар људских и мањинских права Фатмир Гјека се састао са представницима НВО Асоцијација Спектра, Јованом Улићевићем и Искром Ђуришић, у вези разматрања Нацрта закона о правном препознавању родног идентитета на основу самоодређења.

Завршна мјерила која се тичу поглавља 23 и 24 захтијевају од Црне Горе да осигура потпуну заштиту темељних права кроз имплементацију Европске конвенције о људским правима и пресуда Европског суда за људска права, не само законски, већ и у пракси. У том контексту, пракса Европског суда за људска права налаже успостављање брзог, транспарентног и приступачног процеса правног препознавања родног идентитета без предуслова попут стерилизације и медицинских интервенција које могу довести до стерилизације.

Усвајање Закона о правном препознавању родног идентитета на основу самоодређења значајно би унаприједило поштовање људских права у Црној Гори, али и испунило међународне обавезе и убрзало процес европских интеграција. Црна Гора је и даље једна од свега девет земаља које захтијевају принудну стерилизацију транс особа као предуслов за правно препознавање родног идентитета, што овај закон настоји промијенити.

Завршна мјерила потврђују дугогодишње ставове цивилног сектора да законска регулатива није потпуна без омогућавања ефикасне имплементације исте. Такође, наглашена је и обавеза државе да успостави мјере заштите за трансродне особе у циљу правног препознавања рода без стерилизације, у складу са препорукама Европског комитета за спречавање мучења и нечовјечног понашања или понижавајућег поступања или кажњавања (ЦПТ) и препорука ЦЕДАW Комитета из јуна 2024. године.

Завршна мјерила јасно показују да без усвајања и имплементације законских рјешења која омогућавају пуно поштовање основних људских права за све грађане, неће бити могуће затварање кључних поглавља за приступ Црне Горе Европској унији.

Упркос негативним коментарима и изазовима, саговорници вјерују да ће се надлежна министарства и заинтересовани актери, као и Скупштина Црне Горе, одговорно однијети према људским правима, те да ће показати спремност и одлучност у заштити људских права свих грађана и грађанки Црне Горе. На састанку је истакнуто да је усвајање Закона о правном препознавању родног идентитета на основу самоодређења обавеза Владе Црне Горе, кроз недавно усвојену Стратегију за унапређење квалитета живота ЛГБТИQ 2024-2028 и Програм приступања Црне Горе ЕУ 2024-2027.

Добијање позитивног ИБАР извјештаја није коначан корак ка приступу ЕУ. Уколико желимо да Црна Гора постане пуноправна чланица ЕУ, унапређење стања људских права, нарочито маргинализованих група, мора бити императив, истакао је министар Гјека.

Саговорници су се сагласили да вјерују да ће кључни актери препознати важност информисане, видљиве и гласне подршке Закону у процесу остварења пуне демократије у Црној Гори, односно држави која једнако вреднује Уставом гарантовано право сваке грађанке и грађанина на једнаку заштиту својих права и слобода.

Договорено је да се Радна група за израду Закона о правном препознавању родног идентитета на основу самоодређења у најскоријем року, састане са проширеним саставом Министарства унутрашњих послова ради усаглашавања коначног текста нацрта након достављених коментара од стране овог министарства.